• Start: 06/05/2017 18:00
  • End: 07/05/2017 23:30

Од Осмог путника до Прометеја и назад

Сала Динко Туцаковић, Косовска 11. 6. и 7. мај 2017.

 

Субота, 6.5.      

18.00 ПРОМЕТЕЈ (САД/ВБ, 2012)
Prometheus
ул. Нуми Рапас (Noomi Rapace), Мајкл Фасбендер (Michael Fassbender)
р. Ридли Скот (Ridley Scott)

20.00 Трибина: Од Осмог путника до Прометеја и назад

21.00 ОСМИ ПУТНИК (САД, 1979)
Alien
ул. Сигорни Вивер (Sigourney Weaver), Том Скерит (Tom Skerritt)
р. Ридли Скот (Ridley Scott)

 

Недеља, 7.5.

17.00 ОСМИ ПУТНИК 2 (САД/ВБ, 1986)
Aliens
ул. Сигорни Вивер (Sigourney Weaver), Ленс Хенриксен (Lance Henriksen)
р. Џејмс Камерон (James Cameron)

19.30 Трибина: Један незаслужени кошмар - пакао стварања Осмог путника 3 Дејвида Финчера

20.30 ОСМИ ПУТНИК 3 (САД, 1992)
Alien 3
ул. Сигорни Вивер (Sigourney Weaver), Џарлс С. Датон (Charles S. Dutton)
р. Дејвид Финчер (David Fincher)

 

Од Осмог путника до Прометеја и назад

Огроман публицитет и изузетно висока очекивања пратили су стварање преднаставка филма Осми путник, петог у истоименом серијалу, пошто је 2009. године објављено да ће дотични преднаставак, касније назван Прометеј, снимати Ридли Скот, један од најцењенијих мајстора режије, којем је холивудски студио „Твенти сенчери фокс” дао одрешене руке да као аутор оригиналног филма из 1979. године убризга свежу крв у посусталу франшизу. Скот је испрва планирао само да продуцира новог Осмог путника, а да режију повери другоме, али је „Фокс” као власник права то одбио, рекавши да ће стати иза пројекта само ако га Скот буде режирао. После деценија ускогрудости и конзервативности челника студија, која је, са часним изузетком Осмог путника 2 Џејмса Камерона (1986), произвела уметнички уштројене наставке (злосрећни Осми путник 3 Дејвида Финчера из 1992 и формуларни Осми путник 4: Ускрснуће Жана Пјера Женеа, из 1997), и омражени кросовер серијал Осми путник против Предатора, третман Ридлија Скота био је без преседана. Сјај његове звезде, продуцентска моћ и углед творца славног оригинала били су толико снажни да му је у доба апсолутне доминације студија у холивудској А-продукцији дозвољено да направи филм блокбастерских размера који, са својим хорор елементима, не само што не мора да буде „гледљив за целу породицу” већ нема ни обавезу да садржи два кључна елемента на која се серијал увек ослањао – насловно ванземаљско чудовиште (дизајнерско ремек-дело Ханса Рудија Гигера), и лик пилота-официра Елен Рипли (најславнија улога глумице Сигорни Вивер). Скотово име продавало је све, па и врло рискантну идеју да Прометеј буде, колико год је то могуће, филм за себе, с радњом смештеном у универзум серијала, али без директне везе с његовом радњом.

Осми путник био је прво озбиљно научнофантастично остварење након што су Ратови звезда Џорџа Лукаса (1977) отворили врата за високобуџетни третман тог жанра и његов продор у мејнстрим. Препознатљив по грозоморном уљезу који тамани људе на клаустрофобичном свемирском теретњаку – пошто се спектакуларно „родио” из стомака једног члана посаде (знаменита сцена с покојним глумцем Џоном Хартом) – Скотов филм не само што је био значајан холивудски хит већ је био и остао и врхунско уметничко дело. Његови кључни састојци – визуелност, драматургија и атмосфера – мајсторски су осмишљени и избалансирани, почев од брижљиво скројеног сценарија са скицираним али уверљивим ликовима који у миљеу једне далеке будућности разговарају о наизглед баналним темама као што су наднице и радничка права, преко естетике „раубоване будућности”, оличене у хиперреалистичном приказу унутрашњости теретњака и мотиву „камионџија у свемиру”, до суптилне глуме, одмерене режије и изузетно вештог поступка развоја радње и изградње напетости услед којег се Осми путник из нечег што личи на Кјубрикову Одисеју у свемиру са савршеном лакоћом трансформише у хорор, интензиван попут Хуперовог Тексашког масакра моторном тестером. Посебна прича су дубоко узнемирујући дизајн, концепција и појава биомеханичког монструма, који је захваљујући Гигеру постао камен међаш у свету филмских чудовишта, затим злокобни изглед планетоида на који се теретњак спустио, и неземаљски изглед насукане летелице која је тамо пронађена, с непознатом врстом живота. Осми путник памти се и по корпоративној завери из пакла, чије је оличење официр за науку Еш, за којег се испоставља да је „убачени елемент” и да чак није човек; он је андроид којем је компанија-послодавац дала тајни задатак: да покупи примерак чудовишта с планетоида и допреми га на Земљу као потенцијално биолошко оружје – по цену жртвовања посаде.

Кључне заслуге за Осмог путника обично се приписују Ридлију Скоту, што је разумљиво, јер је филм направљен седамдесетих година прошлог века, у ери кад су кинематографијом САД доминирали режисери-аутори. Истина је, међутим, да је изузетан квалитет овог остварења произашао из сарадње групе уметника која није била само под Скотовом контролом. Мултиталентовани сценариста и коаутор приче Ден О’Бенон био је тај који је потенцирао жанровску озбиљност Осмог путника – његову утемељеност у кјубриковско-кларковском СФ реализму и поетици „космичке страве” Хауарда Филипса Лакрафта – и био кохезивни фактор међу врхунским талентима из света дизајна, илустрације и стрипа које је лично ангажовао (Ханс Руди Гигер, Рон Коб, Жан Жиро Мебијус), и чији је рад надзирао и усмеравао, чак и током снимања. О’Бенонов сценарио био је пак истакнут пример компромиса који су, с једне стране, за њега били болни, а с друге, произвели избалансиран филм који не пати од жанровских и других клишеа. Наиме, продуценти Дејвид Гајлер и Волтер Хил, свесни тадашње одбојности холивудских студија према научној фантастици и хорору, прибегли су темељној преправци О’Беноновог текста: избацили су све што је личило на жанровску егзотику – од техничког жаргона у дијалозима до даникеновских елемената у заплету – а убацили реализам са социјалним елементом, кao и поменути мотив корпоративне завере (лик Еша). Гајлер и Хил су, међутим, покушали да присвоје комплетно ауторство над сценаријем, па је О’Бенон прибегао арбитражи, која је њега признала за јединог писца сценарија.

Две стране су се разишле као љути непријатељи. О’Бенон није радио на наставцима, а Гајлер и Хил су од Осмог путника направили уносни серијал за „Фокс”. Међутим, синергија која је створила оригинални филм није се поновила. Изузетак је, као што је речено, Осми путник 2, зато што је Џејмс Камерон као снажна ауторска личност и врхунски познавалац научне фантастике и хорора с лакоћом ушао у ципеле Дена О’Бенона и Ридлија Скота, и није следио формулу оригинала већ је направио акционо ратно остварење, које је постало већи хит од првог филма и феномен за себе. Следећа два наставка нису имала такве драматурге-визионаре и настала су у време када је Холивудом завладао блокбастерско-настављачки менталитет, уз тенденцију да се режисери држе на узди. Последња спона са језгром стваралачке екипе првог Осмог путника – ако се изузме глумица Сигорни Вивер – прекинула се после трећег филма када су Хил и Гајлер покушали да спрече настајање четвртог. Њихова имена на шпици тог и потоњих наставака само су формалност због ауторских права.

Наизглед је парадоксално то што ни повратак Ридлија Скота није донео значајније креативно побољшање. Ухвативши се за позадинске детаље из оригиналног филма – за насукани ванземаљски брод и његовог фосилизованог пилота – као и за даникеновске елементе из првог нацрта О’Беноновог сценарија које су Гајлер и Хил одбацили, Скот је направио интригантну причу о људима као „деци богова” која одлазе код својих хуманоидних твораца само да би открила да је творац страдао од сопственог биолошког оружја којим је, поред осталог, желео да уништи људску расу. Прометеј (2012), што се и очекује од Скота, јесте прави рај за очи, глумачка екипа је одлична, а бар једна сцена и карактеризација злоћудног андроида Дејвида (Мајкл Фасбендер) достојни су дужег памћења. Приповедање је, међутим, фрустрирајуће конфузно због сценарија Џона Спахитса и Дејмона Линделофа у којем се ликови понашају неуверљиво и клиширано, подзаплети не функционишу, а дисконтинуитети у радњи зјапе. Писци Прометеја можда нису били дорасли задатку, сувише су се ослањали на идеју да ће одговоре на нека питања донети наставци, али се чини да ни славни режисер није најбоље разумео шта је његовог Осмог путника учинило тако великим. Што је још важније, око Скота није било људи који би га својим ауторитетом натерали да боље промисли неке идеје и сцене.

Како год, Прометеј је више него солидно зарадио, па је „Фокс” дао зелено светло Скоту да сними још један (пред)наставак – Осми путник: Ковенант (премијера заказана за мај 2017). Из наслова, трејлера и рекламне кампање може се видети да је Скот озбиљно схватио критике на рачун Прометеја и да је заиграо на карту давања публици оног што она тражи: крв, страву и чудовишта. Успут је најавио разјашњења мистерија из претходног филма и оригиналног Осмог путника. Питање је само да ли ће овај приквело-сиквелни „меки римејк” имати какав-такав идентитет, да ли ће пружити задовољавајуће одговоре и да ли су одговори на нека питања (нпр. порекло чудовишта) уопште потребни.

Јован Ристић