• Start: 08/10/2017 17:00
  • End: 11/10/2017 22:30

ФИЛМСКИ ЦИКЛУС

Великани светског филма: Микеланђело Антониони

Сала Динко Туцаковић, Косовска 11. Од 8. до 11. октобра 2017.

 

Недеља, 8.10.

17:00 ХРОНИКА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ (ИТ, 1950)
Cronaca di un amore
ул: Лусиа Бозе (Lucia Bosé), Масимо Ђироти (Massimo Girotti)
р: Микеланђело Антониони (Michelangelo Antonioni)

19:00 ДАМА БЕЗ КАМЕЛИЈА (ИТ/ФР, 1953)
La signora senza camelie
ул: Лусиа Бозе (Lucia Bosé), Ђино Ћерви (Gino Cervi)
р: Микеланђело Антониони (Michelangelo Antonioni)

21:00 КРИК (ИТ/САД, 1957)
Il grido
ул: Стив Кокран (Steve Cochran), Алида Вали (Alida Valli)
р: Микеланђело Антониони (Michelangelo Antonioni)

 

Понедељак, 9.10.

18:00 ПРИЈАТЕЉИЦЕ (ИТ, 1955)
Le Amiche
ул: Габриеле Ферцети (Gabriele Ferzetti), Елеонора Роси Драго (Eleonora Rossi Drago)
р: Микеланђело Антониони (Michelangelo Antonioni)

20:00 АВАНТУРА (ИТ/ФР, 1960)
L'avventura
ул: Габриеле Ферцети (Gabriele Ferzetti), Моника Вити (Monica Vitti)
р: Микеланђело Антониони (Michelangelo Antonioni)

 

Уторак, 10.10.

17:00 НОЋ (ИТ/ФР, 1961)
La notte
ул: Марчело Мастројани (Marcello Mastroianni), Жана Моро (Jeanne Moreau)
р: Микеланђело Антониони (Michelangelo Antonioni)

19:00 ПОМРАЧЕЊЕ (ИТ/ФР, 1962)
L'eclisse
ул: Ален Делон (Alain Delon), Моника Вити (Monica Vitti)
р: Микеланђело Антониони (Michelangelo Antonioni)

21:00 ЦРВЕНА ПУСТИЊА (ИТ/ФР, 1964)
Il deserto rosso
ул: Моника Вити (Monica Vitti), Ричард Харис (Richard Harris)
р: Микеланђело Антониони (Michelangelo Antonioni)

 

Среда, 11.10.

17:00 КОТА ЗАБРИСКИ (САД, 1970)
Zabriskie Point
ул: Марк Фрешет (Mark Frechette), Род Тејлор (Rod Taylor)
р: Mикеланђело Антониони (Michelangelo Antonioni)

19:00 УВЕЋАЊЕ (ВБ/ИТ/САД, 1966)
Blow-Up
ул: Дејвид Хемингс (David Hemmings), Ванеса Редгрејв (Vanessa Redgrave)
р: Микеланђело Антониони (Michelangelo Antonioni)

21:00 ПРОФЕСИЈА РЕПОРТЕР (ИТ/ШП/ФР, 1975)
Professione: reporter
ул: Џек Николсон (Jack Nicholson), Марија Шнајдер (Maria Schneider)
р: Микеланђело Антониони (Michelangelo Antonioni)

 

МИСТЕРИЈА АНТОНИОНИ

Некад је поглед тајан. Као код воајера или шпијуна. Некада је тајна у погледу. Као код Мона Лизе. Некада је сам поглед тајна. Као код Микеланђела Антонионија. Или мистерија. Да ли овај Микеланђело дугује нешто оном имењаку, претходнику Буонаротију? Или је то тек размена тајних погледа?

Грађанин Фераре и света, Антониони поседује уметнички опус који се протегао на преко пола века. У време неореализма кад се камера окретала животу у прашини, усмерио ју је према облацима тражећи одсјаје људске душе. Као Мунк криком је обзнанио своју различитост у свету уметности. Тај крик (Крик, Il Grido, 1957) био је дискретан и елегантан.

Развијао је поетику у валерима и тоновима, и дискретном осветљењу ноћи и помрачења. А онда је индустријски пејзаж обојио у црвено, обзнанивши постојање Црвене пустиње (Il Deserto rosso, 1963). Прихватио је изазов популарне културе, постао (филмски) месија хипи генерације, а онда покушао да открије тајну Кине без осмеха. У осамдесетим се вратио визуелном бароку, пре свих препознао дигиталну револуцију, у још једној мистерији званој Обервалд (Мистерија Oбервалд, Il Mistero di Obervald, 1981), али га је животна авантура одвела с оне стране звука. У тишини, стварао је слике, а филм је оставио миленијумској неизвесности.

У деведесетим прихвата изазов Вима Вендерса да се још једном вине под облаке (Под облацима, Al di la nuvole, 1992). И личило је то на последњу авантуру човека који је у изазову саме уметности покушао све: без тона, без колора, у јарким бојама, у непрекидном кадру, трансфер видео-слике на филмску траку... Увек истражујући исту причу о једном човеку и једној жени... У провинцији, Риму, Ферари, пустињи, Лондону, Долини смрти, па поново у Ферари... Да би се вратио Микеланђелу и његовом погледу.

Наш је савременик, а као да припада далекој историји као неприкосновени класик. Његова авантура најчешће се дешава без путовања и без инцидената. Последња авантура у којој су сапутници били Стивен Содерберг и Вонг Кар Вај јесте вечна расправа о Еросу и Танатосу, али и о мистерији коју чине један човек и једна жена. Можда ћемо управо у дворани Музеја југословенске кинотеке успети да пронађемо део одговора о мистерији званој филм, у тренутку када нестаје пред нашим очима, бар онакав какав смо познавали у првом веку његовог постојања.

Динко Туцаковић