• Start: 17/01/2017 08:00
  • End: 17/01/2017 09:00

Ориг. наслов The Shining
Подаци (ВБ/САД, 1980)
Улоге Џек Николсон, Шели Дувал
Режија Стенли Кјубрик
Место Сала Динко Туцаковић, Косовска 11
Датум 17. јануар 2017.
Време 20:00
Програм Мој избор: Горан Марковић

Писац Џек Торенс (Џек Николсон) је у стваралачкој кризи. Након што је добио понуду за посао домара у усамљеном хотелу Оверлок у планинама Колорада, писац се спрема за пут јер сматра да је то решење његових проблема. У току зиме хотел је затворен, па ће он и његова породица, супруга Венди (Шели Дувал) и мали син Дени (Дени Лојд), неколико месеци бити његови једини станари. Ускоро, снежна олуја одсеца Торенсове од остатка света. Дени, који је видовит и има способност телепатске комуникације "исијавања" са паралелним световима, ускоро открива да је хотел испуњен духовима, бившим запосленима и гостима, још са почетка 20. века. Не знајући за такве појаве, Џек почиње све више да пије, незадовољан је својим писањем и никако не може да се реши креативне блокаде. Постаје све мрзовољнији и агресивнији, поготово након дружења са господином Гредијем (Филип Стоун), бившим домаром, који је убио своју супругу и ћерке близнакиње...

***

"Kompozicija filma sastoji se od nekoliko segmenata koji se smjenjuju kronološkim redom, a svaki od njih označava novi stupanj u kretanju gl. lika prema ludilu odn. potpadanju pod kontrolu zlokobnoga hotela. Dok je tema predloška bio unutarnji rasap obitelji uzrokovan tragičnim potpadanjem jednog od njezinih članova pod utjecaj izvanjskog zla, koje je potenciralo postojeće potencijale za zlo u samom protagonistu, film. verzija, karakteristično za Kubricka, tematizira suštinsku beznačajnost, ali i zanimljivost ljudske egzistencije u čovjeku nespoznatljivom svijetu, kako izvanjskog svemira, tako i vlastite prirode. Kubrick prepoznatljivim distancirano-monumentalnim stilom (s čestim naglašeno geometrijski komponiranim kadrovima i vožnjama hodnicima s pomoću tada inovativnog steadicama) stvara ugođaj cerebralno-metafizičke sugestije, s tim da je, i zbog pravila žanra filma strave, metafizička onostranost obilježena ultimativnim zlom, dok je autorova fascinacija djelima njem. ekspresionizma, napose F. W. Murnaua i F. Langa, zbog gotske ambijentacije, izraženija nego u njegovim ranijim filmovima."

D. Radić, Filmski leksikon, Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb, 2003