• Start: 30/09/2016 16:00
  • End: 30/09/2016 23:30

Mesto Sala "Dinko Tucaković", Kosovska 11
Datum 30. septembar 2016.
Vreme 16:00 - 23:30
Program 40 godina BITEF-a na filmu

16:00 UMESTO PREDSTAVE HAMLET: HRONIKA 14. BITEFA 1980.

Urednik: Feliks Pašić
Voditelj: Boro Drašković
Redakcija Programa iz kulture TV Beograda
Učestvuju: Ljubiša Ristić, reditelj; Petar Božović, glumac; Branislav Milošević, pozorišni kritičar Komunista; Majkl Koveni (Michael Coveney), pozorišni kritičar iz Britanije

Insert iz predstave Hamlet, HNK, Split

Trajanje: 25’

Šekspirov Hamlet oduvek je bio izazov za pozorišne, pa i za filmske reditelje. Neki su komad prikazivali klasično – ma šta to značilo,  drugi su u njemu tražili i nalazili savremene teme i moderne oblike. Kako igrati klasiku? Oko toga su se vodile i još se vode žestoke diskusije. Jedna od takvih predstava, jedan od takvih Hamleta je i onaj koji je 1980. – u godini Titove smrti i agresije na Avganistan, otvorio 14. Bitef. Otuda su u predstavi tako važni i smrt kralja, Hamletovog oca, i Fortinbrasova (Petar Božović) invazija Danske. U prvoj Hronici Bitefa 1980, poznati kritičar Majkl Koveni izneo je mišljenje kako treba, kako se sme ili ne sme prikazivati Hamlet ili bilo koji pozorišni komad. Predstavu Hamlet Ljubiše Ristića na otvaranju 14. Bitefa direktno je prenosila televizija. Snimak nije sačuvan, a privatni snimak je izgubljen.

 

16:30 RIČARD TREĆI

snimak predstave

Autor: Vilijam Šekspir
Reditelj i scenograf: Ljubiša Ristić
Uloge: Boris Isaković, Aleksandar Krstajić, Sanja Moravčić, Filip Lenđel, Tihomir Vujičić, Ferenc Peter, Luka Piljagić, Ramadan Azirović, Zoltan Molnar, Marija Opsenica, Ana  Kostovska, Tanja Žerajić, Erika Lenđel, Ljiljana Jakšić

Produkcija: KPGT, Subotica
Snimak: TV Novi Sad, 1992.
(Grand prix 26 Bitef 92)

Trajanje 60’

„Predstava je oblikovana od polifonijskih pitanja. Zbog toga Ljubiša Ristić nije hteo da govori samo o strahotama bezumne borbe za vlast, niti samo o mentalnim svojstvima zlobe, nego je u Ričardu otkrio metafizičkog tragičnog junaka. Takvog koji ispašta svoj život, koji zlobu prihvata kao formu slobode’’, Katalog 26. Bitefa

 

17:30 MRTVI RAZRED

snimljena predstava

Napisao i režirao: Tadeuš Kantor
Uloge: Maria Strangret-Kantor, Celina Njeđvjecka, Anžej Velminski, Zbignjev Gostomski, Mira Rihlicka, Roman Sivulak, Vaclav Janicki

Produkcija: Teatar Cricot 2, Krakov, Poljska
Premijera prve verzije: 15. novembar 1975. Druga verzija: 1977.
(Grand prix 11  Bitef 77)
Filmska režija: Andžej Vajda
Produkcija: Zespół Filmowy X,  1976.

Prikazano na Bitefu na filmu 1977.

Trajanje: 80’

Tadeuša Kantora smatraju za jednog od najznačajnijih inovatora, za umetnika koji je imao ogroman uticaj na teatar 20. veka. Kantorov Mrtvi razred  ima tri verzije. Vajda je snimio prvu verziju koju je retko ko video van Poljske, a u Beogradu, kao i u mnogim svetskim gradovima, igrana je druga verzija. „Ja stvaram realnost, splet raznih realnosti, bez ikakve veze s logikom ili igranom dramom, ja stvaram polja napetosti koja će biti u stanju da razbiju narativnu strukturu drame. Sve to činim u atmosferi šoka i skandala“, rekao je Kantor u jednom intervjuu.

Andžej Vajda je učestvovao na 10. Bitefu sa Slučajem Danton Stanislave Pšibiševske i na 21. Bitefu sa Zločinom i kaznom Dostojevskog. Za Mrtvi razred je rekao: „To je jedina predstava koju sam gledao pet puta. Dojmila me se u tolikoj meri da sam odlučio da je snimim kao film. A ja nikada ne snimam svoje pozorišne režije.“

 

19:00 UČESNIK I SVEDOK: MIRA TRAILOVIĆ

intervju

Scenarista i sagovornik: Feliks Pašić
Urednik: Lila Lukić
Reditelj: Nenad Momčilović
Proizvodnja: TV Beograd, Redakcija programa iz kulture

Snimano decembra 1988.

Trajanje: 42’

Intervju je sniman u direkciji Bitefa na Terazijama, na temeljima novog Ateljea 212, u čuvenom bifeu ovog pozorišta i u zgradi budućeg Bitef teatra, među skelama i majstorima. Ovo je istovremeno poslednji veliki intervju dat za televiziju, jer Mira se još pojavila u martu naredne godine povodom otvaranja Bitef teatra, a zatim ju je bolest potpuno ophrvala. Ova se emisija završava Mirinim rečima: „Mislim da su me rukovodile uvek neke crte moje ličnosti, možemo ih nazvati pozitivnim jer smatram da ima i mnogo onih koje to nisu, a to je istrajnost i optimizam u istrajnosti. Ne volim da ostavljam nezavršene poslove, ne volim da se odreknem realnih mogućnosti koje postoje i trudila sam se uvek da u tim okolnostima sačuvam lojalnost jer bez lojalnosti ne pruža nam radost uspeh koji je postignut.“

 

19:50 TELA

snimak predstave

Režija i koreografija: Saša Valc (Sasha Waltz)
Muzika: Hans Peter Kun (Kuhn)
Filmski snimak: Jerg Ješel,  Brigite Kramer (Jörg Jeshel, Brigitte Kramer)
Plešu: David Kamplani, Nadia Kusimano, Lisa dansen, Huan  Kruz Diaz, de Garajo Esnaola, Lik Dinberi….

Schaubühne am Lehniner Platz, Berlin, Nemačka

Grand Prix 34BITEF2000

Trajanje: 59 minuta

Saša Valc je rođena 1968. u Karlsrueu. Studirala je kod Valraud Kornhaas, a od 1983. do 1986  je pohađala School for New Dance Development u Amsterdamu. 1993. je osnovala plesnu kompaniju Sasha Waltz&Guests sa suprugom Jochenom Sandigom. 1999. je postala član umetničke direkcije Schaubühne gde je 2000. kreirala koreografiju Tela u kojoj je telo dobilo prvo mesto. Cilj joj je bio da vizuelno prikaže  ljudsko telo, njegov spoljašnji i unutrašnji deo. A u toku proba navirali su odgovori na pitanja: Šta je to telo. Od čega je sastavljeno. Telo je celina, ali se rastavlja i na delove. Obradila je i teme o čovekovoj smrtnosti, želju za besmrtnošću, moć reprodukcije u doba manipulacije genima. Tela ljudi, prostor i zvuk čine tri stuba njene režije.

 

21:00 MALOGRAĐANI

snimak predstave

Autor: Maksim Gorki
Režija i scenografija: Georgij Aleksandrovič Tovstonogov
Uloge: Evgenij Lebedev, Marija Sokolova, Ema Popova, Oleg Borisov, Kiril Lavrov

Predstava Velikog dramskog teatra „Gorki“, Lenjingrad, 1966.
Televizijski snimak: Lenfilm, 1972, SSSR
(Grand prix 2 BITEF 68)

Trajanje: 147’

Tovstonogov je napisao da ga je na režiju ovog komada podstaklo pozorište apsurda. Beket i Jonesko pomogli su mu da u starom komadu vidi novo – apsurdnost i besmislenost življenja njegovih junaka i zatvorene krugove po kojima tumaraju. U Malograđanima ima mesta i za ideje Brehta: „U predstavi ne treba prikazati pojedinca, već životne pojave. Da bi sačuvao distancu“, pisao je reditelj, „jedna komponenta predstave mora gledaoca da vrati na polaznu tačku i primora ga da sve posmatra sa strane.“ Ovde je ta komponenta muzika. Balalajka ili mandolina s jednostavnom melodijom „surove“ romanse, ili pesmica sa gradske periferije, prodiru u radnju predstave neočekivano, dajući mogućnost gledaocu da precizno oceni šta se događa. Muzika stvara efekat otuđenosti, o kojoj i Breht piše.

Na okruglom stolu Bitefa reditelj je na pitanje zašto se opredelio za stare, ne za mlade malograđane, odgovorio: „Nisam se opredelio ni za jedne, ali opasnije je opredeliti se za mlade, jer njima pripada budućnost.“

50-bitef