Италијански редитељ и сценариста Руђеро Деодато добио је Плакету Југословенске кинотеке за допринос кинематографији, коју му је 14. септембра уручио управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић. Деодато борави у Србији као специјални гост филмског фестивала Dead Lake Horror & Wine, који му је доделио награду “Бела Лугоши”.
Марјан Вујовић је захвалио фестивалу, који се одржава на Палићу, што је омогућио да и Кинотека угости овог познатог италијанског редитеља, али и филмског радника, често помоћника редитеља, који је каријеру почео као асистент чувеног Роберта Роселинија.
“То је била прилика да му, поред уручења признања за његово стваралаштво, покажемо наш Музеј. Врло су му се свидели и наша зграда и оно што Кинотека ради”, рекао је Вујовић.
Деодато је, захваљујући се на признању, приметио да му је то друга награда на ћирилици, јер је једну већ добио на филмском фестивалу у Москви.
“Импресиониран сам оним што сам видео у Кинотеци. Југославија је заиста имала изузетну кинематографију”, изјавио је Деодато, додајући да је и раније, у три наврата, боравио у нашој земљи.
“Овај четврти долазак ми највише прија, јер је по лепом, сунчаном времену. Могао сам да сагледам Београд на другачији начин него када сам долазио зими. Последњи пут сам био након бомбардовања, сећам се мрачне атмосфере, а сада се овде осећа добра енергија”, рекао је Деодато.
Програмски директор Dead Lake Horror & Wine фестивала Милан Тодоровић рекао је да је 3. издање, које се одржава од 14. до 16. септембра у биоскопу Абазија крај језера Палић, нешто краће него прва два, из техничких разлога, али да је задржан квалитет програма, као и његова специфичност – посвећеност хорор жанру.
Награда „Бела Лугоши” додељује се управо за изузетан допринос хорор уметности.
Тодоровић је рекао да се Деодатов чувени Холокауст људождера (Cannibal Holocaust, 1980) сматра једним од најстрашнијих филмова свих времена.
Тај контроверзни и брутални филм био је забрањен у више од 50 земаља. С обзиром на реалистичност призора, Деодато је након премијере ухапшен и на суду је морао да докаже да су сви глумци живи и да покаже како су одређени ефекти изведени. Ослобођен је оптужби, али му је било забрањено да ради три године.
Драматуршки и редитељски овај филм је био испред свог времена као први хорор „ound footage”, чији су стил касније копирали Вештица из Блера (The Blair Witch Project, 1999), Паранормална активност (Paranormal Activity, 2007) и други. Велики редитељ Серђо Леоне тврдио је да је Холокауст људождера „ремек-дело, али да ће Деодато имати озбиљних проблема због њега”.
Деодато је након овог филма добио надимак Господин људождер. Иако му каснија остварења – Кућа на крају парка (La casa sperduta nel parco, 1980), Пљачкаши Атлантиде (I predatori di Atlantide, 1983), Пакао уживо (Inferno in diretta, 1985), Број мртвих (Camping del terrore, 1986), Фантом смрти (Un delitto poco comune, 1988) – нису била толико успешна, чињеница је да је Деодато оставио значајан утицај на светску кинематографију.
Чак су и редитељи као што су Оливер Стоун, Квентин Тарантино и Илај Рот истицали да их је он инспирисао, наводе организатори фестивала, који ће 15. септембра приказати и најновији Деодатов филм Балада у крви.
Поред редитеља, гошћа фестивала је и глумица из тог филма Карлота Морели.
Фестивал је подржало Министарство културе Србије, а организатор је продуцентска кућа Art & Popcorn.