У оквиру циклуса Великани светског филма: Жан-Лик Годар, који је у току у Југословенској кинотеци, представљена је књига “Годар – биографија” француског аутора Антоана де Бека, у издању загребачке куће Санфорд.

 

На промоцији 15. фебруара у Свечаној сали Кинотеке учествовали су власник и уредник Санфорда Иван Сршен, књижевни и филмски критичар из Загреба Дарио Гргић и филмски критичар и теоретичар из Београда Мирољуб Стојановић, а разговор је водио филмски критичар, сценариста и редитељ Саша Радојевић.

Књига је сложена хронолошки и исцрпно представља Годарове филмове, идеје, али и лични живот, пикантерије, идеолошка застрањивања и политички активизам.

“Ова књига је издавачки подухват који надилази границе региона”, оценио је Радојевић и приметио да је то у складу са самим Годаром који је иначе превазилазио све границе. “Рећи Годар значи – рећи слобода”, истакао је он.

Иван Сршен је открио да се Санфорд, који постоји осам-девет година и већ је објавио два издања угледне француске куће Грасе – биографије Хане Арент и Ендија Ворхола, бавио њиховим капиталним издањем “Годар – биографија” пуних пет година.

“Хрватски превод је за сада једини поред француског оригинала. Кренули смо са пуно ентузијазма у пројекат који је финансијски изгледао као утопија и који није тржишно исплатив, али смо добили подршку хрватског Министарства културе, Француског центра за књигу и Француског Института у Загребу”, рекао је он.

Сршен је испричао да су рад на обимном тексту од око 1.300 куцаних страница започели, па после одређеног броја страница напустили због других обавеза прво Срећко Иванишевић, затим Јулијана Штрок, а на крају је пројекат спасао Марко Грегрућ који је превео око 800 страница.

Дарио Гргић оценио је да је “основна интенција ове књиге одгајатељска”, као и да је она “важан означитељ политичког става оних који су стали иза објављивања такве књиге”.

“То је врста књиге која се чита као енциклопедија, којом се служимо у дужем временском периоду. То није само биографија Годара него и историја једног врло важног, иновативног момента у француској и европској кинематографији, повест из које се шире трагови ка другим ауторима просто вас позивајући да погледате и њихове филмове, да их упоредите”, истакао је Гргић.

На напомену Радојевића да у Годаровим филмовима има доста цитата из књижевности, Гргић је приметио да је то логичан линк. “Будући да је деструирао филм, кретао се ка есеју и памфлету, Годар је неко чији филмски језик кореспондира са књижевним језиком”, додао је он.

Гргић је подсетио да су “Годарови филмови 60-их година већ на премијерама проглашавани за канонске, за ремек дела, мада га нису сви волели, на пример Жил Делез који их је називао хичкоковско-марксистичком кинематографијом”.

“Годар се ругао снобизму, одбацивао сваки клише, анализирао друге ауторе чинећи то понекад и као размажено дериште. Све му је било допуштено, али то су била друга времена, пуно слободнија од данашњих и то се из ове књиге осети”, закључио је Гргић.

Мирољуб Стојановић је упутио комплименте издавачу за “фасцинантну књигу која је пре све друго него Годарова биографија”.

“Она је за мене не само особита историја француске кинематографије , него и интелектуална историја Француске, а рекао бих и Европе. У зависности од вашег знања, образовања, преферирања интелектуалних икона, из било ког сегмента полазили – филмофилски, историјски, културолошки, књижевно, ова књига нуди толико тога и заузима једну ерудитску бусију”, рекао је он.

Стојановић је нагласио да је њему “суштински битно то што је ова књига својеврсна верификација француског новог таласа као историјске појаве и то писана ауторитативним језиком, далеко од репортерског стила”.

Како је објаснио, уобичајило се да се француски нови талас редуцира на такозвану прву петорку (Годар, Трифо, Шаброл, Ромер и Ривет), док ова књига нуди шири спектар и шири контекст социолошког, политичког и идеолошког позиционирања новог таласа.

Стојановић је истакао да је Годарова генерација прва која је почела да смешта историју филма у своје филмове уводећи цитатност као формални принцип. “Тога је данас много, али Годар је у томе први, једини и непоновљив”, закључио је он.