РОБЕРТ МИЧАМ

ФИЛМСКИ ЦИКЛУС

Великани светског филма: Роберт Мичам

Сала Динко Туцаковић, Косовска 11. Од 22. до 25. септембра 2017.

 

Петак, 22.9.

17:00 КРВАВИ МЕСЕЦ (САД, 1948)
Blood on the Moon
ул: Роберт Мичам (Robert Mitchum), Робер Престон (Robert Preston)
р: Роберт Вајс (Robert Wise)

19:00 РОДЕО (САД, 1952)
The Lusty Men
ул: Сузан Хејворд (Susan Hayward), Роберт Мичам (Robert Mitchum)
р: Николас Реј (Nicholas Ray)

21:00 НОЋ ЛОВЦА (САД, 1955)
The Night of the Hunter
ул: Роберт Мичам (Robert Mitchum), Шели Винтерс (Shelley Winters)
р: Чарлс Лотон (Charles Laughton)

 

Субота, 23.9.

17:00 МАМАЦ ЗА УБИЦУ (САД, 1962)
Cape Fear
ул: Грегори Пек (Gregory Peck), Роберт Мичам (Robert Mitchum)
р: Џ. Ли Томсон (J. Lee Thompson)

19:00 ДОБРИ МОМЦИ И ЛОШИ МОМЦИ (САД, 1969)
The Good Guys and the Bad Guys
ул: Роберт Мичам (Robert Mitchum), Џорџ Кенеди (George Kennedy)
р: Берт Кенеди (Burt Kennedy)

21:00 НЕ КАО СТРАНАЦ (САД, 1955)
Not as a Stranger
ул: Роберт Мичам (Robert Mitchum), Оливија де Хевиленд (Olivia de Havilland)
р: Стенли Крејмер (Stanley Kramer)

 

Недеља, 24.9.

17:00 ЖРТВОВАНИ (САД, 1972)
The Wrath of God
ул: Роберт Мичам (Robert Mitchum), Френк Ланђела (Frank Langella)
р: Ралф Нелсон (Ralph Nelson)

19:00 УБИСТВО У АМСТЕРДАМУ (САД, 1978)
The Amsterdam Kill
ул: Роберт Мичам (Robert Mitchum), Ричард Иган (Richard Egan)
р: Роберт Клоус (Robert Clouse)

21:00 КУЋА НА БРДУ (САД, 1960)
Home from the Hill
ул: Роберт Мичам (Robert Mitchum), Елеонор Паркер (Eleanor Parker)
р: Винсент Минели (Vincente Minnelli)

 

Понедељак, 25.9.

17:00 ПОНОЋНИ УБИЦА (СРН, 1980)
Nightkill
ул: Роберт Мичам (Robert Mitchum), Џеклин Смит (Jaclyn Smith)
р: Тед Пост (Ted Post)

19:00 ТРАГОВИ УЦЕНЕ (ВБ/САД, 1978)
The Big Sleep
ул: Роберт Мичам (Robert Mitchum), Сара Мајлс (Sarah Miles)
р: Мајкл Винер (Michael Winner)

21:00 ПОСЛЕДЊИ ТАЈКУН (САД, 1976)
The Last Tycoon
ул: Роберт де Ниро (Robert de Niro), Роберт Мичам (Robert Mitchum)
р: Елиjа Казан (Elia Kazan)

 

РОБЕРТ МИЧАМ: ПУТ ГРОМОВА

Роберт Мичам, један од најбољих глумаца великог екрана, познат по својим занимљивим интервјуима, саркастичним изјавама, необичном ходу, често је критиковао холивудске студије који су покушавали да му наметну одређене норме понашања и промене га. Био је антихерој на платну и у животу, песник необичних речи, звезда РКО студија, представник филм ноара, непоновљив у својим улогама. Говорио је истину, на суров начин, живео је од данас до сутра, пуним плућима.

„Никада не мењам ништа осим чарапа и гаћа. И никада нисам учинио ништа да се прославим или побољшам. Узео сам оно што сам добио и искористио најбоље што сам могао.”

Роберт Мичам, изреволтиран сталним покушајима новинара и других саговорника да сазнају тајну његовог глумачког умећа и израза, изјавио је да има два стила: „С коњем и без коња.” Наравно, све је почело вестерном.

Након што је импресионирао Мервина Лероја споредном улогом у филму Тридесет секунди изнад Токија (1944), потписао је седмогодишњи уговор са РКО студиом. Следеће године, после успеха филма Вилијема Велмана Прича о Џи Ај Џоу и номинације за Оскар за најбољу споредну улогу, Роберт Мичам снимиће још неколико занимљивих вестерна и ратних драма, међу којима и Унакрсну ватру (1947) редитеља Едварда Дмитрика, и искорачиће у жанр који ће коначно обликовати његову каријеру и претворити га у једног од најзначајнијих глумаца криминалистичких мрачних драма. У време кад је Мичам снимио филм Из прошлости (1947), филм ноар већ је увелико градио пут успеха остварењима Џона Хјустона, Хауарда Хокса, Алфреда Хичкока.

Роберт Мичам је заједно с Хемфријем Богартом учествовао у рађању тог новог жанра својом глумачком експресивношћу, својом личношћу. Оно што им је несумњиво било заједничко јесте став који су имали, став према свему. Став који су носили са собом, било да глуме било да су у кафани, у романтично-дијалошкој сцени с фаталном женом, с цигаретом у устима или пиштољем у руци. Срећни или несрећни, увек достојанствени. Публика је одувек чезнула за антихеројима, тим неодољивим мушкарцима, али и женама, који су одбачени од система крчили свој животни пут најбоље како су умели. Нису се претварали да су нешто што нису, нису чак ни покушавали.

Филм Из прошлости Жака Турнера, редитеља нискобуџетних хорор филмова Људи мачке, Ход са зомбијима и Човек леопард, најбољи је пример класичног филм ноара, одређен свим специфичностима жанра, од мрачне и трилеровске приче до ликова и дефиниције фаталне жене коју је одиграла предивна Џејн Грир. У том фантастичном филму, маестралних дијалошких сцена и светлосних ефеката, Роберт Мичам глумио је заједно с Кирком Дагласом, који је такође био на почетку каријере. Даглас је био одлучан да се бави искључиво позориштем, док га Лорен Бекол није уверила у супротно. Филм је делимично приказан кроз флешбекове и завршава се трагичном смрћу главних јунака. Роберт и Џејн поново ће се ујединити у раном Дон Зигеловом филму Велика крађа (1949), о пљачки, јурњави колима и финалном окршају, са занимљивим твистовима и забавним дијалогом, свим оним што ће много касније довести до савршенства у Прљавом Харију.

Ноћ ловца (The Night of the Hunter, 1955)

Године 1955. Роберт Мичам упознаје британског карактерног глумца, чувеног Чарлса Лотона, познатог по бројним позоришним и филмским улогама. Лотон је режирао само један филм, који је инспирација многим редитељима попут Мартина Скорсезеа, Дејвида Линча, Спајка Лија, Браће Коен и других. Француски часопис Cahiers du cinéma сврстао је 2008. године филм Ноћ ловца (1955) на друго место најбољих филмова икад снимљених. На првом месту је, наравно, Грађанин Кејн. Роберт Мичам глуми бескруполозног самопрокламованог свештеника, убицу удовица, злочинца великих размера који, служећи се лажним моралом, укршта руке љубави и мржње; истичући старозаветни Каинов злочин, он и сам предстаља оличење најгорег, најсрамнијег. Филм предивне стилизације, ликовних елемената, експресионистичке игре светлости која на најбољи начин илуструје стање лудила у којем се свет налази, време у којем гладна деца тумарају улицама, боса и прљава, а њихови очеви завршавају обешени јер су крали да их прехране, време у којем човек не може да препозна лаж прерушену у истину. Бајковит реализам тог филма ипак неће донети ни добре критике ни комерцијални успех Чарлсу Лотону, бар не у оно време. За Роберта Мичама то ће бити једна од најбољих улога у каријери. Вечити аутсајдер у њој је превазишао себе и искорачио из себе. Све улоге имају мичамовски несаломиви дух, осим ове. Улога лажног свештеника, убица Хери Паул, апсолутно нема ни делић личности Роберта Мичама, и у томе је сва његова глумачка вештина. Неколико година касније поновиће улогу хладнокрвног предатора као Макс Кеди у филму Рт страха (1962).

Педесетих година двадесетог века, Роберт Мичам учврстио је своје место под филмским светлом. Учествовао је у креирању и естаблирању неколико филмова који су ушли у историју кинематографије. Сарађивао је с чувеним аустријско-америчким редитељем Јозефом фон Штернбергом на филм ноару Макао (1952). Штернберг је у то време већ снимио Шангај експрес (1932), у којем се тако маестрално играо светлом, и користећи ефекат лептира употпунио фантастично извођење Марлен Дитрих. Тај период обележиће и Анђеоско лице (1953) и ратна драма Река без повратка (1954) Ота Премингера.

Мичам снима филмове с холивудским лепотицама Џоан Симонс, Џејн Расел, Мерилин Монро, Елизабет Тејлор. Наравно, листа филмова је предугачка. Може да се заврши филмовима Џона Хјустона или Елдорадом (1967) Хауарда Хокса. Елдорадо је измирио Роберта Мичама и Џона Вејна, који је морао да га отпусти са снимања филма Крвава улица, на инсистирање Вилијема Велмана, а пошто је Хемфри Богарт тражио исувише велик хонорар, Вејн је, као продуцент, решио да главну улогу одигра сам.

Неколико филмских наслова Мичам је унео и у свој нотни систем. Једна од најпознатијих његових песама односи се на истоимени филм The Ballad of Thunder Road, а почиње стиховима „Испричаћу ти причу, испричаћу ти све”... Иако та несрећна прича није у директној вези с глумцем, сигурно у њој има нечег што га је подстакло да о њој пише, пева, глуми, чак и продуцира. Симболичан пут громова, пут којим је често ишао и Мичам.

Роберт Мичам је, свакако, пркосио свима. Скандали који су се ређали, афере које су га пратиле, дуг и оштар језик којим је одговарао на питања о животу и о уметности, ништа није могло да промени чињеницу да је био сјајан глумац, необичног гласа и хода, неодољивог хумора. Он је заиста био човек који је могао да каже: „Имам два стила глуме: са коњем и без коња” и у сопственој ароганцији остане шаљив, критичан, ненадмашан.

Катарина Николић