Velikani svetskog filma… KLINT ISTVUD

RETROSPEKTIVA

Retrospektiva filmova Kinta Istvuda

Sala "Dinko Tucaković", Kosovska 11. Od 15. do 20. novembra 2016.

 

Utorak 15.11.

16:00 DOBAR, RUŽAN, RĐAV (IT, 1966) 161'
Il buono il brutto il cattivo
ul. Klint Istvud (Clint Eastwood), Eli Valah (Eli Wallach)
r. Serđo Leone (Sergio Leone)

19:00 OBESITE GA BEZ MILOSTI (SAD, 1968) 114'
Hang ’Em High
ul. Klint Istvud (Clint Eastwood), Inger Stivens (Inger Stevens)
r. Ted Post (Ted Post)

21:00 ORLOVSKO GNEZDO (VB/SAD, 1968) 158'
Where Eagles Dare
ul. Klint Istvud (Clint Eastwood), Ričard Barton (Richard Burton)
r. Brajan G. Haton (Brian G. Hutton)

 

Sreda 16.11.

17:00 DVE MAZGE ZA SESTRU SARU (MEK/SAD ,1970) 116'
Two Mules for Sister Sara
ul. Klint Istvud (Clint Eastwood), Širli Meklejn (Shirley MacLaine)
r. Don Sigel (Don Siegel)

19:00 JEZA U NOĆI (SAD, 1971) 102'
Play Misty for Me
Ul. Klint Istvud (Clint Eastwood), Džesika Volter (Jessica Walter)
R. Klint Istvud (Clint Eastwood)

21:00 SVI ZA ELDORADO (SAD, 1969) 158'
Paint Your Wagon
Ul. Klint Istvud (Clint Eastwood), Li Marvin (Lee Marvin)
R. Džošua Logan (Joshua Logan)

 

Četvrtak 17.11.

17:00 DžO KID (SAD, 1972) 88'
Joe Kidd
Ul. Klint Istvud (Clint Eastwood), Robert Duval (Robert Duvall)
R. Džon Stardžis (John Sturges)

19:00 NEPOZNATI ZAŠTITNIK (SAD, 1973) 105'
High Plains Drifter
Ul. Klint Istvud (Clint Eastwood), Verna Blum (Verna Bloom)
R. Klint Istvud (Clint Eastwood)

21:00 ODMETNIK DžOZI VELS (SAD, 1976) 135'
The Outlaw Josey Wales
Ul. Klint Istvud (Clint Eastwood), Sondra Lok (Sondra Locke)
R. Klint Istvud (Clint Eastwood)

 

Petak 18.11.

17:00 ŠKORPION UBIJA (SAD, 1971) 102'
Dirty Harry
Ul. Klint Istvud (Clint Eastwood), Heri Guardino (Harry Guardino)
R. Don Sigel (Don Siegel)

19:00 KLOPKA ZA INSPEKTORA KALAHANA (SAD, 1973) 124'
Magnum Force
Ul. Klint Istvud (Clint Eastwood), Hal Holbruk (Hal Halbrook)
R. Ted Post (Ted Post)

21:00 PRLjAVI INSPEKTOR HARI (SAD, 1983) 117'
Sudden Impact
Ul. Klint Istvud (Clint Eastwood), Sondra Lok (Sondra Locke)
R. Klint Istvud (Clint Eastwood)

 

Subota 19.11.

17:00 BRONKO BILI (SAD, 1980) 116'
Bronco Billy
Ul. Klint Istvud (Clint Eastwood), Sondra Lok (Sondra Locke)
R. Klint Istvud (Clint Eastwood)

19:00 OMČA (SAD, 1984) 114'
Tightrope
Ul. Klint Istvud (Clint Eastwood), Ženevjev Bižol (Genevieve Bujold)
R. Ričard Tagl (Richard Tuggle)

21:00 BLEDOLIKI JAHAČ (SAD, 1985) 115’
Pale Rider
Ul. Klint Istvud (Clint Eastwood), Majkl Moriarti (Michael Moriarty)
R. Klint Istvud (Clint Eastwood)

 

Nedelja 20.11.

16:00 MOSTOVI OKRUGA MEDISON (SAD, 1995) 135'
The Bridges of Madison County
Ul. Klint Istvud (Clint Eastwood), Meril Strip (Meryl Streep)
R. Klint Istvud (Clint Eastwood)

18:30 MISTIČNA REKA (SAD, 2003) 138'
Mystic River
Ul. Šon Pen (Sean Penn), Tim Robins (Tim Robbins)
R. Klint Istvud (Clint Eastwood)

21:00 DEVOJKA OD MILION DOLARA (SAD, 2004) 132'
Million Dollar Baby
Ul. Klint Istvud (Clint Eastwood), Hilari Svenk (Hilary Swank)
R. Klint Istvud (Clint Eastwood)

 

Velikani svetskog filma: Klint Istvud

Kada bismo samo nabrajali šta je sve ostvario i čime se bavio Klint Istvud, ovaj tekst bi, bez sumnje, bio nedovoljan da zaokruži jednu tako impresivnu karijeru. Ukoliko ostavimo po strani njegove sekundarne preokupacije, kao što je bavljenje politikom, Istvud je ostavio takav trag u kinematografiji da se slobodno može reći da istorija sedme umetnosti ne bi izgledala isto bez njega. Njegova kreativna energija se može meriti kako po bogatom opusu, tako i po širokom polju delovanja na filmu. Reditelj, glumac, pa čak i kompozitor muzike za pojedine svoje filmove, on se svrstava u red onih filmskih velikana poput Čarlija Čaplina, Vudija Alena ili Džona Kasavetesa, umetnika koji se nisu zadovoljili isključivo jednom ulogom u lancu stvaranja filma.

the-outlaw-josey-wales

Ova višestruka pozicija omogućila je Istvudu da od svoje karijere stvori „film“ za sebe, pa tako njegov razvoj kao glumca i uloge koje je igrao, dobijaju drugačiju, dodatnu vrednost u kontekstu filmova koje je režirao. Njegov opus je možda nekoherentan u smislu određene rediteljske poetike, ali je u isto vreme i podsticajan za „čitanje“ u onom smislu u kome određeni filmovi iz njegovog opusa ostvaruju međusobni dijalog. Klint Istvud je očigledno bio izrazito svestan ove mogućnosti ulančavanja svojih dela, pa tako određene uloge sa početka njegove karijere postaju predmet preispitivanja u njegovim kasnijim filmovima koje potpisuje kao reditelj. Pored umetničke vrednosti njegovih dela, ova činjenica doprinosi uverenju da Istvuda ne doživljavamo samo kao reditelja, već kao istinskog autora u onom smislu u kome vrednost celokupnog opusa prevazilazi vrednost zbira pojedinačnih dela.

Klint Istvud se kao glumac probija sa ulogom u vestern seriji Rawhide (1959), ali se ističe u punom smislu i osvaja svetsku slavu tek u trilogiji Serđa Leonea (Dollars Trilogy), od koje je široj publici danas najpoznatiji film Dobar, loš, zao (1966). Ova činjenica je od bitnog značaja, jer Istvud svoju karijeru započinje u trenutku dezintegracije i reinterpretacije vesterna, žanra koji će u velikoj meri odrediti i njegov budući opus. Glavni lik ove trilogije koga tumači Istvud, Čovek bez imena (iako u svakom delu on ima različito ime ili nadimak), hladnokrvni revolveraš-ubica, pomerio je okoštale granice vesterna tako što je doveo u pitanje samu okosnicu žanra – moralni kodeks. Serđo Leone, kao sa druge strane i Sem Pekimpo, srušili su stari svet vesterna ukidajući uprošćenu podelu na dobre i loše i izgradili novi svet u kome nema nevinih.

Don Sigel i Klint Istvud na snimanju filma Dirty Harry (1971)
Don Sigel i Klint Istvud na snimanju filma Dirty Harry (1971)

Nastavljajući se na donekle na sličnu liniju, Istvudova sledeća velika uloga je inspektor Hari Kalahan ili Prljavi Hari u istoimenom filmu Dona Sigela. I u ovom slučaju radi se o filmu u nastavcima, čime se sam lik inspektora, kao i u slučaju Leoneovog bezimenog čoveka, izdiže nad pojedinačnim filmovima kao onaj faktor koji ih objedinjuje, postajući tako simbol za sebe. U slučaja oba ova lika ne radi se o negativnim junacima ili anti-herojima koji se ponašaju u suprotnosti sa vladajućim moralom, već o likovima koji razumeju kako funkcioniše svet i da moral, barem u onom vidu kako ga je predstavio klasični vestern, zapravo i ne postoji. Njihova pozicija usamljenika jedino je što je ostalo ode etike, nešto nalik na imidž, znak rezigniranosti prema svetu.

Ovakvi likovi, pored toga što dezintegrišu stari svet vesterna, stvaraju i jednu novu vrstu ikone maskuliniteta. Kako to obično biva, rušeći jedan stereotip gradi se drugi i upravo se na taj drugi nadovezuje Istvud kao reditelj. Režirajući veliki broj filmova različitih žanrova i tema, on se povremeno obračunavao sa zaostavištinom koju je kao glumac sam stvarao. U tom smislu ističe se njegov prvi veliki film Unforgiven (1992), koji će pokupiti čak 4 Oskara, u kategorijama za najbolji film, najbolju režiju, sporednu ulogu (Gene Hackman) i montažu. Ovo je i jedan od poslednjih vesterna koji se nešto čvršće oslanja na klasične uzore, pre navale postmoderne reinvencije žanra poput filmova Kventina Tarantina ili braće Koen, pa i Džima Džarmuša. U ovom filmu Klint Istvud igra Vila Manija, “penzionisanog” revolveraša, čoveka koji je za novac nemilosrdno ubijao sve od reda. Ljubav pokojne žene ga je, međutim korenito promenila, pa tako na početku filma zatičemo Vila na jednoj izolovanoj farmi gde sa dvoje svoje dece gaji svinje. Kada ga poseti Kid i ponudi mu da se još jednom vrati starom poslu i da za nagradu od 1000 dolara ubije dvojicu mladića, Vil, posle kolebanja, prihvata ponudu kako bi obezbedio novac porodici. On, međutim, više nije onaj čovek koji je bio, pa se tako i sam film odvaja od klasične vestern-matrice i poprima kontemplativnu crtu problematizujući pitanje ubistva.

Unforgiven je značajan film na više nivoa, jer se oslanja na celokupnu tradiciju jednog žanra, kako klasičnog, tako i vesterna šezdesetih i sedamdesetih. Na planu stila on je bliži odmerenijem i suzdržanijem rukopisu klasičnog vesterna, dok se na planu priče obračunava sa kasnijim uzorima. U tom smislu, može se reći da je lik Vila Manija logičan nastavak Čoveka bez imena. Istvud koristi svoj lik da bi prikazao naličje junaka špageti-vesterna, čime ruši ikonu koju je sam stvorio. Unforgiven iz ove perspektive zaista deluje kao tačka na kraju jedne ere u razvoju žanra, dok u Istvudovoj rediteljskoj karijeri predstavlja uspon.

Devojka od milion dolara (Million Dollar Baby, 2004)
Devojka od milion dolara (Million Dollar Baby, 2004)

On će posle toga snimiti još veliki broj filmova različitih žanrova. Međutim, ono što se može izdvojiti kao konstantno prisutna tendencija jeste preispitivanje sopstvene karijere i određenih stereotipa američkog filma, ali i društva. Istvud će se još jednom pojaviti u ulozi sličnoj Vilu Maniju, u filmu Gran Torino (2008), ovoga puta kao ratni veteran, tipičan primer američkog desničara, koji, međutim, tokom filma postepeno doživljava transformaciju. Najveći uspeh posle Unforgiven, Istvud će ostvariti sa filmom Devojka od milion dolara (2004) koji će takođe dobiti 4 Oskara (najbolji film, režija, glavna ženska uloga (Hilari Svonk) i najbolja sporedna uloga (Morgan Frimen). I u ovom filmu može se primetiti određeno rušenje ustaljenih obrazaca, ovog puta na taj način što će se uloga boksera dodeliti ženi.

Pored ovog glavnog toka Istvudovog opusa, treba istaći i filmove kao što su Mistična reka (2003), svojevrsni iskorak u žanr misterije i psihološkog trilera, i Hereafter (2010) veoma neobičan, mada od strane kritike donekle potcenjen film o večnom pitanju života posle smrti.

Sam rediteljski stil Klinta Istvuda odlikuje se odmerenošću i preciznošću, ne opterećujući samu priču nikakvim viškom “virtuoznosti”, ali i ne dopuštajući, sa druge strane, vizuelno uprošćavanje. Njegov rukopis se u tom segmentu oslanja na klasične holivudske uzore, dok se nešto moderniji uticaj oseća u izboru tema i tretmanu priče.

Veoma je teško sumirati jedan tako bogat i raznovrstan opus kao što je Istvudov. Ako bismo morali da izaberemo najbitniji njegov kvalitet to bi onda svakako bila sposobnost preispitivanja stereotipa. Doduše, treba reći da se ne radi tu o nekoj dubokoj subverziji političkog tipa (kao što je na primer slučaj sa Oliverom Stounom), Istvud se više bavi unutrašnjim pitanjem američkog društva, tradicije i kulture. U svakom slučaju, njegova pozicija je vredna poštovanja, jer nije sebi dozvoljavao da se ukalupi u konformizmu i da neprestano reprodukuje ono što se od njega očekuje.

Jovan Marković