КАТРИН ДЕНЕВ

ФИЛМСКИ ЦИКЛУС

Великани светског филма: Катрин Денев

Сала Динко Туцаковић, Косовска 11 / Од 24. до 28. јануара 2018.

Циклус Великани светског филма од 24. до 28. јануара посвећен је диви француске кинематографије Катрин Денев. Из њене богате каријере одабрано је 15 филмова сврстаних хронолошки, од Порока и врлине (Le vice et la vertu, 1963) Рожеа Вадима и Шербуршких кишобрана (Les parapluies de Cherbourg, 1964) Жака Демија, који су је прославили, до филмова Глад за крвљу (The Hunger, 1983) Тонија Скота и Трг Вандом (Place Vendôme, 1998) Никол Гарсије.

На програму су и њене улоге у филмовима славних редитеља: Одвратност (Repulsion, 1965) Романа Поланског, Лепотица дана (Belle de Jour, 1967) Луиса Буњуела, Последњи метро (Le dernier métro, 1980 ) Франсоа Трифоа, Живот почиње двапут (Si c'était à refaire, 1976) Клода Лелуша и др.

 

Среда, 24.1.

17:00 ПОРОК И ВРЛИНА (ФР/ИТ, 1963)
Le vice et la vertu
ул: Катрин Денев (Catherine Deneuve), Ани Жирардо (Annie Girardot)
р: Роже Вадим (Roger Vadim)

19:00 ШЕРБУРШКИ КИШОБРАНИ (ФР/СРН, 1964)
Les parapluies de Cherbourg
ул: Катрин Денев (Catherine Deneuve), Нино Кастелнуово (Nino Castelnuovo)
Р: Жак Деми (Jacques Demy)

21:00 ОДВРАТНОСТ (ВБ, 1965)
Repulsion
ул: Катрин Денев (Catherine Deneuve), Иан Хендри (Ian Hendry)
р: Роман Полански (Roman Polanski)

Четвртак, 25.1.

17:00 ЖИВОТ У ДВОРЦУ (ФР, 1966)
La vie de château
ул: Катрин Денев (Catherine Deneuve), Филип Ноаре (Philippe Noiret)
р: Жан-Пол Рапно (Jean-Paul Rappeneau)

19:00 ГОСПОЂИЦЕ ИЗ РОШФОРА (ФР, 1967)
Les Demoiselles de Rochefort
ул: Катрин Денев (Catherine Deneuve), Франсоаз Дорлеак (Francoise Dorlèac)
р: Жак Деми (Jacques Demy)

21:00 ЛЕПОТИЦА ДАНА (ФР/ИТ, 1967)
Belle de jour
ул: Катрин Денев (Catherine Deneuve), Жан Сорел (Jean Sorel)
р: Луис Буњуел (Louis Bunuel)

Петак, 26.1.

17:00 БЕНЏАМИН (ФР, 1968)
Benjamin; Ou les Memories d'un Puceau
ул: Мишел Морган (Michèle Morgan), Катрин Денев (Catherine Deneuve)
р: Мишел Девил (Michel Deville)

19:00 МАНОН 70 (ФР/ИТ, 1968)
Manon 70
ул: Катрин Денев (Catherine Deneuve), Жан-Клод Бриали (Jean-Claude Brialy)
р: Жан Орел (Jean Aurel)

21:00 ЉУБАВНИ ИЗАЗОВ (ФР/ИТ, 1968)
La chamade
ул: Катрин Денев (Catherine Deneuve), Мишел Пиколи (Michel Piccoli)
р: Ален Кавалије (Alain Cavalier)

Субота, 27.1.

16:30 МАЈЕРЛИНГ (ФР/ВБ, 1968)
Mayerling
ул: Омар Шариф (Omar Sharif), Катрин Денев (Catherine Deneuve)
р: Теренс Јанг (Terence Young)

19:00 ДИВЉАК ИЗ ПАРИЗА (ФР/ИТ, 1975)
Le sauvage
ул: Катрин Денев (Catherine Deneuve), Ив Монтан (Yves Montand)
р: Жан-Пол Рапно (Jean-Paul Rappeneau)

21:00 ПОСЛЕДЊИ МЕТРО (ФР, 1980)
Le dernier métro
ул: Катрин Денев (Catherine Deneuve), Жерар Депардје (Gerard Depardieu)
р: Франсоа Трифо (François Truffaut)

Недеља, 28.1.

17:00 ЖИВОТ ПОЧИЊЕ ДВАПУТ (ФР, 1976)
Si c'était à refaire
ул: Катрин Денев (Catherine Deneuve), Анук Еме (Anouk Aimée)
р: Клод Лелуш (Claude Lelouch)

19:00 ТРГ ВАНДОМ (ФР, 1998)
Place Vendôme
ул: Катрин Денев (Catherine Deneuve), Жан-Пјер Бакри (Jean-Pierre Bacri)
р: Никол Гарсија (Nicole Garcia)

21:00 ГЛАД ЗА КРВЉУ (ВБ/САД, 1983)
The Hunger
ул: Катрин Денев (Catherine Deneuve), Дејвид Боуви (David Bowie)
р: Тони Скот (Tony Scott)

 

ЛЕПОТИЦА ФИЛМСКИХ ДАНА И НОЋИ

Катрин Денев ушла је у светске биоскопе остварењем Жана Денија Шербуршки кишобрани (Les parapluies de Cherbourg, 1964). Засијала је у тој дивној филмској поп-арт опери без много треме пред тешким задатком – дословно сви дијалози морали су да се певају – и најавила да ће постати глумачка икона.

Смирена и не превише говорљива у тим првим улогама, више је пленила својом необичном појавом. Иза њене стидљиве, а лепе спољашњости, испоставиће се, крила се велика уметничка снага, којом ће деценијама сигурно владати филмским платном.

Полански и Буњуел међу првима су је ангажовали у својим филмовима, ремек-делима седме уметности. Неухватљивим, заводљивим емоцијама привлачила је многе ауторе (међу њима и Франсоа Трифоа), који су желели да је имају поред себе и испред и иза камере. Међутим, Катрин Денев била је у дугогодишњој вези с Марчелом Мастројанијем, с којим је глумила у пет филмова. Из те љубави француске диве и италијанског генија, која је била слична вези Спенсера Трејсија и Кетрин Хепберн, рођена је још једна дивна глумица – Кјара Мастројани (очарала потписника ових редова у филму Проклетници (Les salauds, 2013), редитељке Клер Дени). Случајност или не, тек овогодишње званично отварање Канског фестивала, на коме је многе филмске постере красило лице Марчела Мастројанија, било је поверено управо Кјари.

Катрин Денев плени и дан-данас, после километара и километара филмске траке које је оставила иза себе и вишедеценијског сјаја на светском филмском небу. Њен мистични шарм могла је уживо да осети и публика у нашој земљи на отварању Феста 2005. године.

Тајну њеног талента није могуће у потпуности открити. Некада подругљиво уздржана, некада крхка и нежна, некада само уплашена, често изазовна и врло привлачна, отворена и у исто време сведена у покретима и мимици, гледаоцу пружа мноштво асоцијација. Она испуњава све задатке које пред њу постави редитељ, али ипак невероватно лако пређе задату линију и успе да емитује неку омамљиву енергију, потпуно самостално и независно. С партнером је само у површном савезништву, али није себична и незахвална. Она игра сама са собом и то је врхунац њене надмене отмености. Ретко која глумица може да оде тако далеко само једним погледом… Зато је вероватније да је била толико ангажована не због тога што је беспрекорно изводила оно што се од ње тражи, већ управо супротно, јер је давала оно што се коси с очекивањима и захтевима редитеља. Неки редитељски дивови, огрезли у строг управљачки филмски креационизам, не би допустили тако „недисциплиновану” глумачку игру која вара и неукротиво се враћа себи. Но, све је ствар процене, приступа, укуса. И такав начин рада има мана колико и врлина, и даје добрих резултата колико и грешака.

Можда најзанимљивије улоге Катрин Денев пружа у комедијама, од којих никада није страховала. Млађа публика памти је из откачених филмова Франсоа Озона, где је као дама у већ озбиљним годинама стављана у неке врло чудне ситуације, у којима би се вибрације ускомешале, а слика „ледене лепотице” почела да смета, али и да прија у неком до тада неоткривеном задовољству.

Наравно, свој особен таленат Катрин Денев показала је и у драмама и трилерима. Чак и извикани Фон Трир успео је да је придобије за једну од главних женских улога у мучном, али маестралном филму Плес у тами (Dancer in the Dark, 2000). Ту је и француски „арт хаус” мајстор Лео Каракс и његово остварење Пола X (Pola X, 1999), које је најавило генијалне Свете моторе (Holy motors, 2012) и Персеполис (Persepolis, 2007). У тим филмовима, као и у осталим које Кинотека нуди овог месеца, публика још једном може да види раскошни уметнички дар ове Парижанке.

Уз њу је француски филм растао: Депардје, Софи Марсо, Ален Корно, Трифо… Њена старија сестра Франсоаз Дорлеак (глумила у филму Романа Поланског Ћорсокак) била је, према тврдњама многих, заправо предодређенија за филм, али је трагична саобраћајна несрећа прекинула њен живот и каријеру која је обећавала. Можда су они неодгонетнути тренуци у глуми Катрин Денев који нас највише интригирају заправо мистични шапати њене старије сестре које нико не чује сем ње и нас неколико што не можемо без домаштавања.

Радиша Цветковић