ХАУАРД ХОКС

ФИЛМСКИ ЦИКЛУС

Великани светског филма: ХАУАРД ХОКС

Музеј Југословенске кинотеке, Косовска 11 / Од 27. до 31. марта 2018.

Од 27. марта до краја месеца у циклусу Великани светског филма посетиоци Кинотеке уживаће у делима Хауарда Хокса (1896-1977), једног од најславнијих америчких редитеља свих времена.

Из његовог веома богатог и разноврсног опуса за ову прилику одабрано је 14 филмова. Међу њима су „Лице са ожиљком“, „Пут ка слави“ и „Град без закона“ из 30-их година, затим „Имати и немати“ са Хемфријем Богартом и Лорин Бекол, „Мушкарци више воле плавуше“ са Џејн Расел и Мерилин Монро, „Хатари“са Џоном Вејном…

 

Уторак, 27.2.

17.00 ДЕВОЈКА У СВАКОЈ ЛУЦИ (САД, 1928)
A Girl in Every Port
ул: Виктор Маклаглен (Victor McLaglen), Луиза Брукс (Louise Brooks)
р: Хауард Хокс (Howard Hawks)

19.00 ЛИЦЕ СА ОЖИЉКОМ (САД, 1932)
Scarface, the Shame of the Nation
ул: Пол Муни (Paul Muni), Ен Дворак (Ann Dvorak)
р: Хауард Хокс (Howard Hawks)

21.00 ДВАДЕСЕТИ ВЕК (САД, 1934)
Twentieth Century
ул: Џон Баримор (John Barrymore), Керол Ломбард (Carole Lombard)
р: Хауард Хокс (Howard Hawks)

Среда, 28.3.

17.00 ПУТ КА СЛАВИ (САД, 1936)
The Road to Glory
ул: Фредерик Марч (Fredric March), Ворнер Бакстер (Warner Baxter)
р: Хауард Хокс (Howard Hawks)

19.00 ГРАД БЕЗ ЗАКОНА (САД, 1935)
Barbary Coast
ул: Миријам Хопкинс (Miriam Hopkins), Едвард Г. Робинсон (Edward G. Robinson)
р: Хауард Хокс (Howard Hawks), Вилијам Вајлер (William Wyler)

21.00 НАРЕДНИК ЈОРК (САД, 1941)
Sergeant York
ул: Гари Купер (Gary Cooper), Волтер Бренан (Walter Brеnnаn)
р: Хауард Хокс (Howard Hawks)

Четвртак, 29.3.

19.00 ОПАСНА ЛИНИЈА 7000 (САД, 1965)
Red Line 7000
ул: Џејмс Кан (James Caan), Лора Девон (Laura Devon)
р: Хауард Хокс (Howard Hawks)

21.00 ИМАТИ И НЕМАТИ (САД, 1944)
To Have and Have Not
ул: Хемфри Богарт (Humphrey Bogart), Лорин Бекол (Lauren Bacall)
р: Хауард Хокс (Howard Hawks)

Петак, 30.3.

17.00 ХАТАРИ! (САД, 1962)
Hatari!
ул: Џон Вејн (John Wayne), Елза Мартинели (Elsa Martinelli)
р: Хауард Хокс (Howard Hawks)

19.00 ТАЈНА ИНДИЈАНКЕ (САД, 1952)
The Big Sky
ул: Кирк Даглас (Kirk Douglas), Дјуи Мартин (Dewey Martin)
р: Хауард Хокс (Howard Hawks)

21.00 МУШКАРЦИ ВИШЕ ВОЛЕ ПЛАВУШЕ (САД, 1953)
Gentlemen Prefer Blondes
ул: Џејн Расел (Jane Russell), Мерилин Монро (Marilyn Monroe)
р: Хауард Хокс (Howard Hawks)

Субота, 31.3.

17.00 МАЈМУНСКА ПОСЛА (САД, 1952)
Monkey Business
ул: Кери Грант (Cary Grant), Мерилин Монро (Marilyn Monroe)
р: Хауард Хокс (Howard Hawks)

19.00 НАЈЛЕПШИ СПОРТ ЗА МУШКАРЦЕ (САД, 1964)
Man’s Favorite Sport?
ул: Рок Хадсон (Rock Hudson), Пола Прентис (Paula Prentiss)
р: Хауард Хокс (Howard Hawks)

21.00 ВЕЛИКИ САН (САД, 1946)
The Big Sleep
ул: Хемфри Богарт (Humphrey Bogart), Лорин Бекол (Lauren Bacall)
р: Хауард Хокс (Howard Hawks)

 

RIDE, BOLDLY RIDE

Хауард Винчестер Хокс, редитељ којем сам се највише дивио, изгубио је свест на католички Божић 1977. а преминуо у својој кући у Палм Спрингсу следећег дана, 26. децембра 1977. у 6.50 по подне. Према његовој жељи, тело је пренето у Дезерт Лоун Меморијал Парк (Калимеса) због кремирања.

Неколико година касније, 1981, слушао сам Питера Богдановича у Венецији, на ретроспективи Хоксових немих филмова, док је покушавао да Хоксов поглед на свет пронађе у стиховима песме Елдорадо Едгара Алана Поа, коју Џејмс Кан рецитује у истоименом филму јашући уз Џона Вејна:

Ride, boldly ride,
the shade repllied,
If you seek for Eldorado!

У Венецију сам дошао због те ретроспективе, јер такво нешто није могло нигде другде да се види, то је ретко ко и видео (пре неколико година поновљена је у Болоњи). Ту се појављује још један човек који иде пешке из супротног правца, али због истог разлога. То је био Том Готовац! И некако успемо да се прошверцујемо... Питер је давао уводну реч, један сјајан увод о Хауарду Хоксу, своје тумачење онога у шта је Хокс веровао, а што је веома лепо повезао с горенаведеним стиховима из Елдорада рекавши да је Хоксов кредо био „Јаши, гордо јаши” и тумачећи да је важно трагати за нечим, а не толико и пронаћи, остварити то нешто, дакле да је важно стремити нечему. Богданович је тврдио да се из тих стихова може закључити како је Хокс веровао да је суштина људске егзистенције у сталном покушају да се досегне недостижно. Можда је био у праву.

Хауард Хокс је моја иницијација у амерички филм и остао је довека главни. Зашто? Код Хокса има најмање упадљиво „уметничких” решења. Код Хокса ти немаш шта да издвојиш. Који год сегмент да издвојиш, без целине не знаш зашто би то гледао. А чак и ако се укључиш у филм на трећини, није ти занимљиво да га гледаш. Али ако кренеш од почетка, не можеш да престанеш. Ту је та специфичност која ми је била мистериозна код Хокса, а која ме је привлачила.

Хокс је прави WASP-овац, значи белац, Англосаксонац, протестант, а куда је после отишао с религијским уверењима – не знам. Али, значи, један крајње здраворазумски приступ у свему, који не мора да има много везе са оним што он уради као уметник, али се одражава на његово дело на неки начин, јер у свим покушајима да се утврди како режира, он би одговорио: „Ту нема неке мистерије, понављам сцену док не буде добра, онда кажем добро, идемо даље, шта ту има.”

Слободан Шијан: У ритму Хауарда Хокса, фломастер на одбаченом папиру, 1974.

Да, шта ту има, кадрирано је најобичније, то је оно што ме је привукло Хоксу као мистерији. Питао сам се зашто се за њега закачило толико људи, па и ја. То је, рецимо, редитељ кога не можеш да показујеш студентима на факултету. На основу мог педагошког искуства и у Америци и овде, знам да имаш редитеље чији су филмови врло згодни за демонстрацију одређених поступака студентима. То су Хичкок, Орсон Велс, Миклош Јанчо. Они се служе снажним стилским, реторичким фигурама. Код њих има много примера које можеш да покажеш прстом: „Ево, види ово овако”. Хокса покажеш, а људи се питају зашто си то показао. Он је најдрастичнији пример „невидљиве режије”. Значи, ту функционише филм као целина, и то ако га гледаш од почетка до краја, и похваташ све конце... Ту је било нечега што ме је и заинтригирало – шта је то у том невидљивом приступу? Постоји нешто што ја осећам да функционише, да је добро, да је сјајно, али да је на формалном плану крајње скривено. Сад ту има стотине анализа, и можда ме је и то навело да покушам да забележим то ликовним путем, цртежом, пошто нисам био у стању да у то проникнем на други начин. Године 1974. направио сам пет-шест цртежа на које сам прилично поносан, пошто мислим да нисам видео превише таквих ствари. То су цртежи и ликовне белешке о редитељима (њиховом стилу и поетици, ритму). Значи, не о поједниним филмовима, мада сам и то радио, него баш о редитељима, и то не покушавајући да рационално дефинишем зашто баш тако то бележим. Затим, у каснијој анализи стварао бих некакве рационализације у којима бих тумачио као, на пример, за Хокса, да ми тај запис личи мало на оптички запис тона на филмској траци.

Јер, рецимо, кад мало размислим о томе како људи код њега причају, о брзини његових филмова, схватам да она често произлази управо из брзине дијалога. Када говоримо о конвенционалном начину кадрирања, занимљиво је то што можете, рецимо, његов филм који се наводи као један од најбржих филмова уопште, а то је Силом дадиља, да провртите читав на „fast forward” и да видите свега неколико крупних планова. Брзи ритам је у брзини разговора, брзини комуникације, понашању, томе како се ти микродетаљи у ширем кадру смењују и привлаче нашу пажњу, а не у самим изрезима, монтажи или измени планова и слично.

Хокс није био редитељ који је изнад свега истицао значај добре приче, што је апсолутна мантра већине холивудских ветерана. За њега су најважнији карактери, њихова убедљивост и занимљивост. Када говоримо о континуитету радње и оријентацији у простору, вероватно да не постоји већи мајстор „невидљивог” повезивања кадрова, промене генералне оријентације (тзв. рампе) или премештања камере од кадра до кадра кроз простор објекта. Готово да те три ствари, уз већ поменуту брзину дијалога, али и уз преклапање дијалога, дефинишу његов стил.

Имао је готово потпуну слободу у раду. Познато је да није волео присуство продуцената на снимању. Често би зауставио снимање када би се на сету појавио продуцент. Имао је обичај да заустави снимање и када није био задовољан дијалогом и да на лицу места, с глумцима и сценаристом, поправља текст. Све је то могао захваљујући готово невероватном низу биоскопских хитова који су му практично омогућили карт-бланш при раду.

Тако да, опустите се и „ Ride, boldly ride”.

Слободан Шијан