Šok koridor predstavlja: USAMLJENI VUK

CIKLUS FILMOVA

USAMLJENI VUK I MLADUNČE: MAČ OSVETE

Kozure Ôkami: Ko wo kashi ude kashi tsukamatsuru (JP, 1972) 80′

ul. Tomisaburo Vakajama, Akihiro Tomikava

r. Kendži Misumi

USAMLJENI VUK I MLADUNČE 2: NA RECI STIKS

Kozure Ôkami: Sanzu no kawa no ubaguruma (JP, 1972) 81′

ul. Tomisaburo Vakajama, Akihiro Tomikava

r. Kendži Misumi

USAMLJENI VUK I MLADUNČE 3: IDU U HAD

Kozure Ôkami: Shinikazeni mukau ubaguruma (JP, 1972) 89′

ul. Tomisaburo Vakajama, Akihiro Tomikava

r. Kendži Misumi

USAMLJENI VUK I MLADUNČE 4: U OPASNOSTI

Kozure Ôkami: Oya no kokoro ko no kokoro (JP, 1972) 81′

ul. Tomisaburo Vakajama, Akihiro Tomikava

r. Buiči Saito

USAMLJENI VUK I MLADUNČE 5: U ZEMLjI DEMONA

Kozure Ôkami: Meifumadô (JP, 1973) 89′

ul. Tomisaburo Vakajama, Akihiro Tomikava

r. Kendži Misumi

USAMLJENI VUK I MLADUNČE 6: BELI RAJ U PAKLU

Kozure Ôkami: Jigoku e ikuzo! Daigorô (JP, 1974) 83′

ul. Tomisaburo Vakajama, Akihiro Tomikava

r. Jošijuki Kuroda

Šok koridor predstavlja: Usamljeni vuk

„Diagoro moraš izabrati svoj put. Ako izabereš mač pridružićeš mi se na putu najamnika ubice. Ako izabereš loptu poslaću te da se pridružiš svojoj pokojnoj majci....“

Ogami Ito (Usamljeni vuk i mladunče: Mač osvete, 1972)

Težak izbor, koji je postavio svom sinu od svega nekoliko meseci. Diagoro je za trenutak krenuo ka šarenoj dečijoj lopti i Ogami je samo za trenutak oklevao da poseče sopstvenog sina sa tugom u očima. Ali se na kraju ipak okrenuo i uhvatio za bleštavu oštricu katane zarivene u pod. Zbog onoga što ga čeka na tom putu bolje da je izabrao igračku. Ogami Ito je bio glavni Šogunov egzekutor, njegova dužnost je bila da odseca glavu kada neko vrši harakiri. Jedno takvo izvršenje ga je dovelo u sukob sa rasturenim klanom, koji je za osvetu ubio njegovu ženu i ostavio malog Diagora. To je zapravo sve smislio Jagu Redsudo da bi preuzeo tri ključne pozicije u državi: upravljanje špijunima, kontrola zvaničnih plaćenih ubica i Šogunovog glavoseču. Da bi bio siguran da će Ogami biti uklonjen podmeće mu da želi Šogunovu smrt, tako da nema gde da se sakrije. Redsudo nije računao na njegovu borbenost i želju za osvetom. Pošto mu je glava ucenjena i svi žele njegovu smrt Ogami odluči da sa sinom luta zemljom kao Demon, hodajući putem između svetova u potrazi za osvetom i usput radeći kao plaćeni ubica.

Usamljeni vuk je popularna manga koje je izlazila sedamdesetih u Japanu iz pera Kazuo Koikea i crtača Koseki Kodžime, iz koje se izrodilo nekoliko filmova, pozorišnih komada i serija. Dok je još izlazio strip Toho studio je rešio da producira serijal od šest filmova koji su pušteni u roku od dve godine, četiri u toku 1972. i jedan sledeće i jedan 1974. Filmovi verno prate strip koliko u pogledu priče toliko i u vizuelnom nasilju. Na prvi pogled ovo je samo još jedna priča o osramoćenom samuraju, koji želi da se osveti onima koji su mu učinili nepravdu. Ali to nije samo jednostavna priča o osveti, čak ni ultimativna priča o osveti. Ovo je ujedno priča o ocu i sinu, sami i prepušteni neprijateljskom svetu. Takođe je i drama o nevidljivim vezama koje nas spajaju preko krvi i sudbine. Iz drugog ugla može se posmatrati kao simbolično putešestvije kroz Budističku teologiju. Serija je prožeta prizorima i može poslužiti kao leksikon Budizma. A možete je gledati i kao istorijski dokument, Usamljeni vuk i mladunče nudi fascinantan uvid u samurajsku kulturu u poslednjim danima Tokugavinog Šogunata, ističući tenziju između ratničke etike u kulturi koja je bazirana na sramu gde korumpirani političari i konfliktne predstave šta to predstavlja čast preovlađuju u slojevitom društvu. Za koju god opciju da se opredelite da pratite, ako ste u stanju da izaberete samo jednu, naićićete na priču “skoro bolne lepote ukombinovanu sa umetnošću toliko elegantnom koja se može nazvati poetskom“.

Priča kroz svih šest filmova:

USAMLJENI VUK I MLADUNČE: MAČ OSVETE (1972) r. Kendži Misumi.

Nakon đavolskog plana i podmetačine koju je smislio Jagu, Ogami Ito i njegov sin kreću putem krvave osvete. Prvi zadatak je da spasu Diamoja vođu jednog od najvećih Klanova i pobiju sve izdajnike i ronina koji je isplanirao njegovu smrt.

 

USAMLJENI VUK I MLADUNČE 2: NA RECI STIKS (1972) r. Kendži Misumi.

Podli Jagu Redsudo šalje grupu ženskih nindža da eliminišu Ogamija. Njega unajmi jedan od Klanova da ubije izdajnika koji hoće da oda njihove planove Šogunu, a njega čuvaju tri čoveka poznatija kao „Bogovi smrti“.

 

USAMLJENI VUK I MLADUNČE 3: IDU U HAD (1972) r. Kendži Misumi.

Nakon stoički izdržanog mučenja da bi dokazao svoju čast i otkupio slobodu za devojku koju hoće da nateraju na prostituciju, mučitelji, impresionirani njegovom izdržljivošću, unajme ga da ubije korumpiranog guvernera. Guverner otkrije da Ogami treba da ga ubije i ponudi mu drugačiji dogovor, pošto nije uspeo da ga pridobije leševi kreću da se nagomilavaju enormnom brzinom.

 

USAMLJENI VUK I MLADUNČE 4: U OPASNOSTI (1972) r. Buiči Saito.

Ogamija angažuju da eliminiše tetoviranu ženu koja radi kao plaćeni ubica, zadatak neće biti tako jednostavan jer i nju pokreće osveta kao i njega i skoro da je dobra koliko i on. U međuvremenu Đumbei Jagu osramoćen u duelu sa Ogamijem pred Šogunom mnogo godina ranije, naleti na Diagora i to vidi kao šansu da izravna račune. Na kraju Ogami mora da pobedi horde Jagu ratnika pre nego što se suoči sa svojim najvećim neprijateljem Jagu Redsudom.

 

USAMLJENI VUK I MLADUNČE 5: U ZEMLjI DEMONA (1973) r. Kendži Misumi.

Pet ratnika izazovu Ogamija na duel. Svaki od njih nosi petinu honorara i svaki ima po deo informacije, mora da ih sakupi sve da bi završio novi zadatak. Ogami mora da bude ne samo dovoljno iskusan da ih ubije nego i da ih natera da mu kažu ono što znaju, inače nije odgovarajući čovek za posao. Njegova misija je da ubije poludelog Diamoja pre nego što uništi Klan, a čuva ga čitava legija koja se zaklela da će dati život za njega, iako su ga baš oni unajmili da ubije njihovog gospodara.

 

USAMLJENI VUK I MLADUNČE 6: BELI RAJ U PAKLU (1974) r. Jušioki Kuroda.

Poslednji film i konačni obračun između Ogamija i Retsuda. Ogami je već pobio većinu njegove familije i Redsudo pokušava da osmisli novi plan kako da ga uništi ali mu ne uspeva. Ništa drugo mu ne preostaje nego da na Ogamija pošalje sve preostale članove Jagu klana, do poslednjeg vojnika. Ovaj put je nadjačan sa 5000 prema 1 (dva ako računamo Diagora), da li će Ogami biti u stanju da pobedi ili je ovo previše čak i za njega?

***

Ko god je pogledao ove filmove bilo mu je žao što su tako naglo završili serijal. U stripu je izašlo ukupno 28 svezaka i izlazio je do 1976. Zašto se Toho odlučio na ovaj potez nikome nije bilo jasno a mogao je možda da izgura koliko i serijal o Zatoičiju koji ima skoro trideset nastavaka. Možda zato što je bio znatno umereniji u nasilju od Usamljenog vuka? Kroz celu sagu glavnog junaka tumači Tamisaburo Vakajama, brat popularnog Šintaro Katsua koji igra Zatoičija, iza sebe ima glumačku karijeru od dvadeset godina i stekao je popularnost u filmskom serijalu Poročni sveštenik (Gokuaku bozu). Opskuran glumac iz ugla ostatka sveta jer nije puno njegovih filmova u to vreme imalo distribuciju na zapadu, a komotno je mogao da stane rame uz rame sa Toširo Mifuneom.

Njegov Ogami je stalno raščupan, neuredan izgleda izmučeno ali odlučno, na prvi pogled ne odaje utisak iskusnog samuraja ali kada pogledate u njegove oči u njima se vidi da je neko ko je nebrojeno puta video smrt i neće se nikada povući kada dođe do opasnih situacija. Talentovani mladi Akihiro Tomikava koji igra Diaogara u svim filmovima, kreće od nule i od malog deteta polako prerasta u iskusnog plaćenog ubicu, bukvalno ga gledamo kako odrasta iz nastavka u nastavak. I njegov izgled vara ali isto tako kada mu se pogleda u oči vidi se isti onaj pogleda kao i kod Ogamija.

U prvom filmu on je skoro izašao iz majčine utrobe i Ogami mora da motri na svaki njegov pokret. Ogami nije samo ultimativna mašina za ubijanje. Kada jedna žena iznajmi Diagora i da ćerci da ga doji da bi na taj način prebolela svoje izgubljeno dete, on neće da uzme honorar jer i onako mora da jede, a mleko dojilje je najbolje. U drugom nastavku mali zna da izgovori tek po koju reč ali postaje polako sastavni deo tima. Dečija kolica koja gura Ogami su ujedno i oružje a malo po malo Diagoro će naučiti da ih koristi i pomaže ocu u ključnim trenucima. Najdirljiviji momenat između oca i sina je kada Diagora uhvate i javno ga šibaju, da bi otkrio dečaka koji džepari po gradu, on ne ispušta ni glasa. U gomili je Ogami, taj susret i saznanje koliko je napredovao i osećaj časti i da se drži principa bez obzira na sve je njegovo srce ispunilo neopisivom radošću, taj momenat je neprocenjiv i ujedno najlepši u celom serijalu.

Ono što krasi Usamljenog vuka su borbe i količina krvi i grafičkog nasilja, nebrojeni leševi koji od gomile prerastaju u planine kako odmiče koji film. U poslednjem nastavku u finalnom obračunu Ogami svojeručno pobije 150 napadača. Svaki put kada katanom nekog raspori ili odseče neki ud gejzir krvi prokulja. Krv je dosta svetla i primećuje se da je lažna ali to je ujedno i čar, to prekomerno stripovsko nasilje tako verno preneto na platno. U Porodici Adams (The Addams Family, 1992) je simpatično parodirano kada Sreda i Pagzli izvode pozorišnu predstavu u kojoj odsecaju jedni drugom ruke i noge uz mlazove krvi, jedan savršeni mali omaž Usamljenom vuku.
Za režiju ovih minijaturnih remek dela su izabrali Kendži Misumija, relativno nepoznat široj zapadnoj publici i neopravdano potcenjen autor, koga su u Japanu poredili sa Mizogučijem zbog njegovih filmova „Sinovljeva sudbina“ („Kiru“, 1962) i „Đavolov mač“ („Kiru“,1965). Režirao je četiri od šest, dva je propustio da bi režirao „Hanzova oštrica: Mač pravde“ („Goyokiba“, 1972) prvi od tri filma iz serijala. Van azijskog tržišta svi su znali za klasike samurajskog filma „Sedam samuraja“ („Shichinin no samurai“, 1954) i „Jodžimbo“(„Yojinbo“, 1961) Akira Kurosave i „Pobuna“ („Joi-uchi: Hairyo tsuma shimatsu“, 1967) Masaki Kobajašija, ovakvi biseri su stizali sa velikim zakašnjenjem.

Za američko tržište je napravljen „Šogun ubica“ („Shogun Assassin“, 1980) spojili su prva dva dela filma. Uvek je bilo načina da se nabave filmovi, koji nisu zvanično otkupljeni tako da je mali broj ljudi uspeo da ovo gleda izvan Azije sedamdesetih i osamdesetih. Sličnu sudbinu je doživeo i strip. First Comics je počeo prvi da ga izdaje na engleskom jeziku ali su bankrotirali, objavili su nešto više od pola. Tek dvehiljaditih je Dark Horse uspeo da izda svih 28 svezaka. „Usamljeni vuk“ je uticao je na mnoge autore stripa, Frenku Mileru je bio inspiracija za „Ronina“, čak je pisao eseje kada je počeo da ga objavljuje First Comics, može da se vidi uticaj na njegovog „Betmena“ i „Kapetana Ameriku“. Bio je i inspiracija za „Put bez povratka“ („Road to Perdition“), Maks Alena Kolinsa. Isto toliko je uticao i na filmske autore, Kventin Tarantino je napravio omaž u prvom nastavku „Ubiti Bila“ („Kill Bill: Vol. 1“, 2003) sa krvavim obračunom glavne junakinje i „Ludih 88“. U drugom delu kada Dejvid Karadin upita Turmanovu ćerku šta bi da gleda pred spavanje ona odgovara: „Šogun ubica“.

Zasebno gledani svi delovi „Usamljenog vuka“ variraju u kvalitetu priče, ali nikada u pogledu akcije, koja je bolja sa svakim filmom, količina nasilja je sve veća, krv sa platna prska po publici u galonima. Gledano u celosti ovo je savršeno remek delo, spoj samurajskog filma i slešera, osveženje koje je bilo potrebno žanru da bi privukao nove generacije.

Nenad Bekvalac