Šok koridor predstavlja: NOĆ VEŠTICA

REVIJA FILMOVA

Revija filmova na Noć veštica

Sala "Dinko Tucaković", Kosovska 11. 31. oktobar i 1. novembar 2016.

 

Ponedeljak 31.10.

17:00 STVOR SA DRUGOG SVETA (SAD, 1951) 87'
The Thing from Another World
Ul. Kenet Tobi (Kenneth Tobey), Margaret Šeridan (Margaret Sheridan)
r. Kristijan Nibi (Christian Nyby)

19:00 PETAK TRINAESTI, VII DEO (SAD, 1987) 88'
Friday the 13th Part VII: The New Blood
Ul. Dženifer Banko (Jennifer Banko), Džon Ortin (John Otrin)
r. Džon Karl Bjučler (John Carl Buechler)

21:00 NOĆ VEŠTICA (SAD, 1978) 91'
Halloween
Ul. Donald Plezens (Donald Pleasence), Džejmi Li Kertis (Jamie Lee Curtis)
r. Džon Karpenter (John Carpenter)

 

Utorak 1.11.

17:00 FANTOM LONDONSKE OPERE (VB, 1962) 84'
The Phantom of the Opera
Ul. Herbert Lom (Herbert Lom), Heder Sirs (Heather Sears)
r. Terens Fišer (Terence Fisher)

19:00 NAJSTRAŠNIJA NOĆ (SAD, 2007) 82'
Trick 'r Treat
Ul. Ana Pakin (Anna Paquin), Brajan Koks (Brian Cox)
r. Majkl Dogerti (Michael Dougherty)

21:00 NOĆ VEŠTICA H20: 20 GODINA KASNIJE (SAD, 1998) 86'
Halloween H20: 20 Years Later
Ul. Džejmi Li Kertis (Jamie Lee Curtis), Džoš Harnet (Josh Hartnett)
r. Stiv Majner (Steve Miner)

 

Šok koridor predstavlja: Noć veštica - Samhain

Šta zapravo predstavlja „Noć veštica“, Halloween, Samhain? Za neke religiozni praznik kao kod katolika i onih koji poštuju paganizam, a na teritoriji pravoslavnih zemalja je samo noć zabave. U Srbiji se slavi Sveti Luka i većinu ljudi ne zanima ovaj uvezeni praznik. Poreklo vodi od Samhaina koji je u keltskoj kulturi bio dan kada se slavio kraj žetve i početak zime, a pada 31. oktobra. Zabluda je da je to ime drevnog keltskog Boga smrti, i ako su naučnici podeljeni u tome koje je pravo značenje reči moglo bi se reći da je to „kraj početka leta“. Zvuči zbunjujuće, ali po verovanju, kada se završi leto na ovom svetu, ono počinje u podzemnom. Katolici su smislili da, pošto većina već slavi ovaj dan, stave da prvi novembar bude dan Svih svetih, namenjen svim svecima koji nemaju svoj dan u crkvenom kalendaru. Tako da je veče pre postalo „all hallows’ evening“ (noć pre svih svetih) koje je preraslo u skraćenicu halloween, a svugde u moderno vreme prihvaćeno kao Noć veštica, jer ga i one slave.

Zašto bi ovaj datum bio interesantan nekome ko ne pripada katolicima ili neo-paganima i zašto je postao kulturološki fenomen? Verovatno ima veze sa maskiranjem – čekaj, pa zar mi u našoj tradiciji nemamo poklade! Veče neobuzdanog pijančenja i prežderavanja, maskiranja, koje takođe vodi poreklo iz paganizma, posvećeno je kultu Sunca i slavi se početak proleća. Pravoslavni Srbi su to prihvatili i poklade se obeležavaju pred početak svakog velikog posta. Mislim da je u pitanju dobar marketing na kome počiva zapadna civilizacija i to se pretvorilo u jedan biznis koji donosi milione svake godine. U Americi postoje radnje koje su posvećene ovom datumu, velike su kao hiper marketi i tamo možete kupiti od najobičnijih čačkalica koje su ukrašene lobanjama, preko salveta sa kojih kao da kaplje krv, raznih slatkiša sa specijalnim omotima do kostima, tako da je to preraslo u mesto gde idete da pazarite kada pravite bilo kakvu zabavu. Barem od šesnaestog veka u Irskoj i Škotskoj je postalo uobičajeno da se ljudi maskiraju i idu od kuće do kuće gde su pevali pesme, a za uzvrat su dobijali hranu. Maske su predstavljale duše mrtvih i umesto njih su primali darove. To je kasnije preraslo u „smicalica ili poslastica“ (trick or treat), gde gomila maskirane dece ide od vrata do vrata da bi kese, koje vuku sa sobom, napunila slatkišima.

Jedan od simbola ove noći je i specijalno izrezbarena bundeva, zle kose oči zloban osmeh i sveća u unutra, to se naziva „Džekova lampa“. Džek je po legendi dvaput prevario đavola i tako sebi obezbedio da mu duša ne ode u pakao, zbog raskalašnog života. Kada je napokon umro u raj nije primljen a đavo ga je poslao u mrak i dao parče uglja. Pošto je bilo hladno Džek je izrezbario repu i u nju stavio ugalj da se ne ugasi. Džek je postao simbol duše koja je prokleta i zauvek luta između svetova. Po predanju se rezbarila repa dok je u severnoj Americi nisu zamenili sa bundevom. Negde u drugoj polovini dvadesetog veka većini ljudi poreklo Noći veštica nije bilo preterano bitno i prestali su da budu bitni duhovi i utvare a postali su bitniji kostimi i slatkiši. Pošto je Noć veštica postao brend sve je podređeno njemu u to vreme. Ujutru pored nebrojenog izbora krofni imate i onu koja podseća na „Džekov fenjer“, kafa je sa bundevom, sve jedno je u koju prodavnicu uđete svi su u kostimima. Televizijske stanice na programu emituju raznorazne serije u kojima postoje epizode koje su posvećene ovom danu, filmski programi su specijalni, bioskopi prave maratone. Što se tiče filmova njih nema nešto preterano mnogo koji se bave ovim danom, tako da dolaze u obzir klasici naučne fantastike koji vuku na horor i horori svih vrsta, od remek dela do onih niskobudžetnih treševa i to sve zbog zabave.

Od ove godine Šok koridor u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom će obeležavati revijom filmova ovaj dan i dan posle. Za početak to će biti šest filmova, ako budete tražili naredne godine možda projekcije traju do kasno u noć. Onda ćete imati izbor maskenbal ili filmovi, ili da nakon provoda završite veče nekim sočnim hororom.

Stvor sa drugog sveta (The Thing from Another World, 1951)
Stvor sa drugog sveta (The Thing from Another World, 1951)

Ove godine na programu je Stvor sa drugog sveta (The Thing from Another World, 1951), oni koji se dobro poznaju klasik Noć veštica (Halloween, 1978) setiće se da ovaj film ide na TV programu u toku samog filma. Tim naučnika na Antarktiku pronalazi zaleđenog vanzemaljca i nevolje nastaju kada se led otopi a biće je još uvek živo. Dok se kritičari još uvek svađaju da je zapravo film režirao Hauard Hoks a ne Kristijan Nibi, nas zanima njegov uticaj. On je jedan od prvih koji premošćuje žanr naučne fantastike i horora. Njegova klaustrofobična i jezovita atmosfera je uticala na Ridlija Skota da napravi svoju verziju u Osmom putniku (Alien, 1979) i Karpentera da snimi svoj najbolji film Stvor (The Thing, 1982).

Drugi film po redu, prve večeri, je Petak trinaesti, VII deo (Friday the 13th Part VII: The New Blood, 1987). Možda će se neko čuditi zašto ne originalni. Zato što se on nekako podrazumeva, a kasnije nastavke nekako svi izbegavaju, sem naravno tvrdokornih obožavatelja franšize. Jedan od razloga je, jer je to prvi deo u kome Džejsona pod hokejaškom maskom igra Kejn Huder, koji će ga igrati i u naredna četiri dela. Drugi, jer je Dijana Barous dobila za ulogu žrtve titulu „Kraljice vriska“ te godine. Treći, jer je to još jedan u nizu krvavih pirova Džejsona Vorhesa koji nikada ne posustaje. Mnogi su rekli da kada ga ubije na kraju petog dela, Kori Feldman prestaje da bude strašan, moram da odbijem tu tvrdnju, jer ovde ima nekoliko nezaboravnih zamaha, a sem toga se dosta pojavljuje bez maske, a prizor nije nimalo prijatan. Četvrti… mislim da su prethodna tri bila sasvim dovoljna.

Zatim sledi Noć Veštica, nekako jedini nezaobilazni film svakog maratona na ovaj dan. Producent Irvin Jablanis je došao kod Karpentera sa idejom za film „Ubistvo bebisiterke“, koji brzo prelazi u Noć veštica, jer su se složili da mora da se odigrava u toku jednog dana i to na taj praznik. Dosta kritičara ga je tada proglasilo ocem slešer žanra, ali on već postoji od Psiha i nekako su preskočili Teksaški masakr motornom testerom. Definitivno je tvorac stalker pod-žanra, čak su pogrešili kada su ga pohvalili za inovativnost za bebisiterke a zaboravili na Strava (Fright, 1971) Pitrea Kolinsa, Video sam šta si uradio (I Saw What You Did, 1965) Vilijama Kastla i kratki film Freda Valtona Siterka (The Sitter, 1977), koji će kasnije prerasti u dugometražni Kad stranac pozove (When a Stranger Calls, 1979). Kada je izašao Noć veštica više njih je reklo da se Karpenter “ne snalazi baš najbolje u psihološkim studijama“, jer on u filmu ne pokušava da objasni zašto Majkl ubija već želi samo da uznemiri, a to je ono što je najveća čar filma.

Noć veštica (Halloween, 1978)
Noć veštica (Halloween, 1978)

Drugi dan programa počinjemo sa klasikom Fantom londonske opere (The Phantom of the Opera, 1962), Hamerova verzija ovog besmrtnog književnog klasika Gastona Lerua. Za razliku od ostalih filmova ovo je više adaptacija, jer totalno menja sliku o glavnom liku i odakle potiče. Nekima će njegovo poreklo upropastiti misteriju, jer Hamer ne želi da ga prikaže kao deformisanu nakazu punu besa, već mu daje ljudsku crtu. Time su dobili da se publika saoseća sa njim i to funkcioniše i za razliku od drugih verzija daje bolje objašnjenje zašto progoni baš tu, a ne da je on je tu od uvek.

Najstrašnija noć (Trick 'r Treat) nastavlja tradiciju horor antologija osamdesetih kao što su Šou nakaza (Creepshow, 1982) i Zona sumraka (Twilight Zone: The Movie, 1983). Radnja se odigrava na Noć veštica i smeštena je u malom gradu, slikovito prigradsko naselje, kuće sa belim drvenim ogradama, ruralna šuma odmah izvan grada čije tajne vrebaju iz senki drveća. Nekoliko priča koje se prepliću i svaka je elegantna u svojoj jednostavnosti. Frustrirani direktor škole, sada udovac koji je ujedno i serijski ubica. Lepa mlada devojka koju proganja maskirani muškarac, a njen jedin cilj je da ovo veče nađe onog pravog kome će podariti svoju nevinost. Ovo je zapravo igra reči, jer ona traži „onog pravog“, ali nikada ne kaže za šta. Mlade bitange koje koriste lokalnu legendu da bi uplašile svog drugara. A sve priče spaja dečak u čudnom kostimu, koji možda i nije ljudsko biće.

Program završavamo sa Noć veštica H20: 20 godina kasnije (Halloween H20: 20 Years Later, 1998). Prve večeri je bio original sada možemo da vidimo dokle je dogurala ova franšiza, šta se desilo sa Lori koju tumač Džejmi Li Kertis kako je ostarila i zašto je Majkl Majers toliko proganja.

Izbor je pred vama, vi odlučite gde ćete i na šta ćete ove večeri.

Nenad Bekvalac