Šok koridor predstavlja: DUHOVI

REVIJA FILMOVA

Šok koridor predstavlja: Duhovi

Sala "Dinko Tucaković", Kosovska 11. Od 26. do 30. decembra 2016.

 

Ponedeljak 26.12.

17:00 TRINAEST DUHOVA (SAD/KAN, 2001) 91'
Thir13en Ghosts
ul. Toni Šalhoub (Tony Shalhoub), Šenon Elizabet (Shannon Elizabeth)
r. Stiv Bek (Steve Beck)

19:00 POLTERGAJST (SAD, 1982) 112'
Poltergeist
ul. Džobet Vilijams (JoBeth Williams), Heder O’Rurk (Heather O'Rourke)
r. Tob Huper (Tobe Hooper)

21:00 ZAČARANOST/KUĆA DUHOVA (SAD, 1963) 112'
The Haunting
ul. Džuli Haris (Julie Harris), Kler Blum (Claire Bloom)
r. Robert Vajs (Robert Wise)

 

Utorak 27.12.

17:00 ĐAVOLjA KIČMA (ŠP/MEK, 2001) 106'
El espinazo del diablo
ul. Marisa Paredes (Marisa Paredes), Eduardo Norijega (Eduardo Noriega)
r. Gilermo Del Toro (Guillermo del Toro)

19:00 NEDUŽNI (SAD/VB, 1961) 100'
The Innocents
ul. Debra Kar (Deborah Kerr), Piter Vingard (Peter Wyngarde)
r. Džek Klejton (Jack Clayton)

21:00 DUHOVI U NAMA (SAD/ŠP, 2001) 101'
The Others
ul. Nikol Kidman (Nicole Kidman), Kristofer Eklston (Christopher Eccleston)
r. Alehandro Amenabar (Alejandro Amenabar)

 

Sreda 28.12.

17:30 DIVNE KOSTI (NZ/SAD/VB, 2009) 135'
The Lovely Bones
ul. Rejčel Vajs (Rachel Weisz), Širša Ronan (Saoirse Ronan)
r. Piter Džekson (Peter Jackson)

20:00 STRAŠNE PRIČE (JP, 1960) 160'
Kwaidan
ul. Mičijo Aratama (Michiyo Aratama), Rentaro Mikuni (Rentaro Mikuni)
r. Masaki Kobajaši (Masaki Kobayashi)

 

Četvrtak 29.12.

17:00 ODJECI U TAMI (SAD, 1999) 99'
Stir of Echoes
ul. Kevin Bejkon (Kevin Bacon), Ketrin Erbe (Kathryn Erbe)
r. Dejvid Koep (David Koepp)

19:00 AMITVIL – KUĆA UŽASA (SAD, 1979) 117'
The Amityville Horror
ul. Džejms Brolin (James Brolin), Margot Kider (Margot Kidder)
r. Stjuart Rozenberg (Stuart Rosenberg)

21:00 DUH (SAD, 1990) 127'
Ghost
ul. Patrik Svejzi (Patrick Swayze), Demi Mur (Demi Moore)
r. Džeri Zuker (Jerry Zucker)

 

Petak 30.12.

17:00 ISPOD POVRŠINE (SAD, 2002) 105'
Below
ul. Brus Grinvud (Bruce Greenwood), Dejvid Krou (David Crow)
r. Dejvid Tvohi (David Twohy)

19:00 SABLASNA PRIČA (SAD, 1981) 110'
Ghost Story
ul. Fred Aster (Fred Astaire), Alis Krig (Alice Krige)
r. Džon Irvin (John Irvin)

21:00 KRUG (SAD/JP, 2002) 113'
The Ring
ul. Naomi Vots (Naomi Watts), Martin Henderson (Martin Henderson)
r. Gor Verbinski(Gore Verbinski)

 

Šok koridor predstavlja: Duhovi

Kuća na Brdu, bez razuma, stajala je naspram tih brda, držeći tminu u sebi; stajala je tako osamdeset godina i mogla bi da stoji još osamdeset. Unutra, zidovi su se uzdizali pravo, cigle se glatko susretale, podovi su bili čvrsti, a vrata razumno zatvorena; tišina je postojano ležala naspram drveta i kamena Kuće na Brdu, i šta god da je hodalo tamo, hodalo je samo.“

Ukleta kuća na brdu, Širli Džekson, prevod: Dejan Ognjanović, Orfelin, Novi Sad, 2016

Jedan od najstarijih načina pripovedanja je sa kolena na koleno, usmeno prenošenje priča o natprirodnom, pogotovo duhovima, provlači se vekovima. Većina populacije zna bar jednu priču o duhovima. U zapadnoj kulturi je popularno okupljanje oko vatre i kazivanje o legendama iz tog kraja. Navodno prave priče su se gomilale kroz vekove, većina ih je patetična, umerena i u biti naivna. U fikciji duhovima je dozvoljeno da budu zloćudni. Ima ih u Senekinim komadima, inspirisali su Elizabetance da ih stavljaju u svoje tragedije. Od Aveti viteza u Ortanskom zamku (1765), Horasa Volpola duhovi su postali deo većine gotskih romana. U devetnaestom veku Šeridan le Fanu je u tematiku ušao u Mrtvom crkvenjaku (1863) i Ujak Silas (1864), a sa kolekcijom kratkih priča In a Glass Darkly (1886) predstavio je formu koja je postala popularna u viktorijanskom dobu, definisao je vampire u Karmili i psihološke priče o duhovima: Zeleni čaj i Familijar. Stvorio je i detektiva za natprirodno Doktora Heseliusa. Čarls Dikens je sa Božićnom pesmom / Tri duha (1843) populizovao priče o duhovima za Božić. Ohrabrio je Le Fanua, Elizabet Gaskel, Vilki Kolinsa da pišu takve priče za Božićna izdanja njegovog časopisa. Progonjeni i progonitelji (1859) Edvarda Bulver Litona, o naučnom istraživanju kuće opsednute duhovima je uticalo na mnoge kasnije autore: Ričard Metison je napisao Ukletu kuću (1971) koja će biti filmovana kao Legenda o ukletoj kući (The Legend of Hell House, 1973), Kamena traka (The Stone Tape,1972) Najdžela Nila je pretvorena u istoimeni televizijski film.

Uklete kuće su posebne, zakoni prirode ne funkcionišu. Isto tako i kada se prenesu na film, prkose svim pravilima koja su formulisana i koja se primenjuju u okviru horor žanra. Bitno je da svaka ukleta kuća ima prošlost i istoriju pod žanra koja se rasteže od viktorijanskih priča o duhovima i gotskog romana osamnaestog veka pa sve do filma. Kada god se neki od mejnstrim autora odluči za horor, privući će ga najverovatnije polu ugledne priče o duhovima kao što su Zeleni čovek, Kingsli Amisa; Crna kuća, Pola Terua ili Žena u crnom Suzan Hil. Filmovi sa ovom tematikom su usko vezani za literaturu nego većina horor filmova. Osmi putnik ili Skenere uvek možete da pretvorite u romane, ali verovatno ne bi funkcionisali, likovi su pravljeni isključivo kao filmski. Priče o duhovima će uvek biti bolje prodavane kao knjige nego kao filmovi. Tokom godina nizale su se manje ili više uspešne adaptacije uklete proze raznih autora Tomas Trijon (Drugi, 1972), Dafni di Morije (Ne okreći se,1973), Maks Ehrich (Reinkarnacija Pitera Prauda, 1975), Robert Marasko (Burnt Offerings, 1976), Roland Topor (Stanar, 1976), Piter Štraub (Zatvoren krug, 1976 i Sablasna priča, 1981), Džefri Konvitc (Stražar, 1977), Džejms Herbert (Preživeli, 1980) i Stiven King (Isijavanje, 1980). Tu treba uvrstiti i nekoliko navodno istinitih događaja i slučajeva o kojima su pisali Frank De Felita (Odri Rouz, 1977 i Entitet, 1982) i Džej Anson (Amitvil - kuća užasa, 1979). Navedene knjige i filmovi variraju u kvalitetu, od Di Morije do Konvica i od Stenlija Kjubrika do Majkl Vinera ali su svi napravljeni za široke narodne mase a ne za manjinsku populaciju koja je zainteresovana za sada već kultne kuriozitete. Do sedamdesetih samo po koji film se ozbiljno bavio utvarama, jedan od nezaboravnih je Nepozvani (The Uninvited, 1944). Vilijam Kastl je napravio dva klasika Kuća na ukletom brdu (House on Haunted Hill, 1958) koji je dobio rimejk 1999. i Trinaest duhova (13 Ghosts, 1963), rimejk izašao 2001.

Apsolutna remek dela pod žanra su Nedužni (The Innocents, 1961), po priči Henrija Džejmsa, Okretaj zavrtnja i Začaranost/Kuća duhova (The Haunting, 1963) po romanu Širli Džekson. Narednu deceniju priče o duhovima su mirovale i uglavnom su postojale kao podtekst filmova o Đavolu. Rozmarina beba (1968) dobija na atmosferi zbog jezivog izgleda kuće u kojoj se dešava. Nema duhova ali kroz sablasne zvuke Betovenove Za Elizu kao da pokušava da nagovesti nešto strašno. Kuća ima istoriju, stan junakinje kao da opseda nevidljiva sila. Otkrivanje zloćudnih događaja iz prošlosti preko članaka iz novina, prijateljski nastrojen okultista itd. Čak i Isterivač đavola (1973) pokušava da u početku prođe kao film o duhovima. Stiven Spilberg pokušava u jednom od svojih prvih ostvarenja za televiziju Nešto zlo (Something Evil, 1971) gde se familija doseljava u posednutu kuću. Tematika koja je postala popularna na malim ekranima, pokrenula je lavinu filmova Kuća koja nije želela da umre (The House That Would Not Die, 1970), Krouheven farma (Crowhaven Farm, 1970), Ona čeka (She Waits, 1971), Ne plaši se mraka (Don't Be Afraid of the Dark, 1973), Ova kuća je zaposednuta (This House Possessed, 1981), Nemoj zaspati (Don't Go to Sleep, 1982). Najbolji britanski TV film je Kamena traka Pitera Sasdija, elektronska kompanija kupuje opsednutu kuću da bi je pretvorila u istraživačku laboratoriju. Ovaj film će inspirisati Karpentera za Princa tame (Prince of Darkness, 1987).

U okviru pod žanra ima varijacija: sentimentalne priče Duh i gospođa Mjuir (The Ghost and Mrs. Muir, 1947), Polja snova (Field of Dreams, 1989), Duh (Ghost 1990); oni koji vuku na komediju Toper putuje (Topper, 1937), Isterivači duhova (Ghostbusters, 1984), Bitlđus (Beetlejuice, 1989). Evo nekih koji su uspeli u nameri da nas stvarno uplaše: Tormented (Tormented, 1960), Gluvo doba noći (Dead of Night, 1945), Ples Mrtvih (Danza macabra, 1963), Zamena (The Changeling, 1979), Magla (The Fog, 1981), Poltergajst (Poltergeist, 1982).

Dosta filmova se bavi mladim parovima, koji imaju nesreću da život započnu kući koju opsedaju duhovi, jedan od boljih je Amitvil - kuća užasa i nastavak Amitvilski užas 2: Posednutost (Amityville II: The Possession, 1982). Najaktivniji moderni duh je bio Fredi Kruger iz serijala Strava u ulici brestova. Iz Japana je došao klasik Strašne priče (Kwaidan, 1960) Masaki Kobajašija, tu prvi put vidimo duh devojke sa dugom kosom koja će postati zaštitni znak azijske horor kinematografije. Svetski uspeh su postigli tek sa serijalima Krug (Ringu) i Kletva (Ju-on), oba imaju uspešne holivudske rimejkove.

Popularnost da se bioskopska publika plaši utvarama ne jenjava, novi pod žanr (pronađeni snimak) je doveo do pravog buma na blagajnama. Prvi film iz ove grupacije nema nikakve veze sa duhovima Kanibal holokaust (1988), ali je od njega počelo. Enorman uspeh Veštice iz Blera (The Blair Witch Project, 1999) nije momentalno napravio proboj tek sa Paranormalnom aktivnošću (Paranormal Activity, 2007) dolazi bujica jedva gledljivih filmova. Svi pokušavaju se vrate onim elementima crno-belih filmova koji nisu imali kompjutersku podršku u pravljenju specijalnih efekata, koji treba da izazovu strah. Začaranost/Kuća duhova, Nedužni, Karneval duša (Carnival of Souls, 1962) koriste male, uznemirujuće događaje: dodir hladne ruke u mraku, figura tela u daljini u močvari, odsjaj lica u prozoru kola ili igra svetlom, zvukom i drugim tehnikama da bi se napravilo kao da nešto hoće da prođe kroz vrata. To je tada funkcionisalo, sad vas samo za trenutak prođe jeza i onda kao da se ništa nije desilo, nedostaje konstantna atmosfera napetosti. Pomama za Astralnom podmuklošću (Insidious, 2010) i Prizivanje zla (The Conjuring, 2013) Džejmsa Vana i nastavcima mnoge nisu ubedili da su to zaista dobri filmovi o duhovima i ako zarada na blagajnama govori suprotno. Na svu sreću ima još uvek onih koji se trude i Žena u crnom (The Woman in Black, 2012), Džejmsa Vatkinsa je jedan od retkih koji ima priču, fotografiju, atmosferu i dobru glumu, koja je najbitnija da bi se dočarao osećaj uznemirenosti i da vas drži budnim do kasno u noć nakon što pogledate film. Najvažnije je da ga se sećate a ne da nestane iz sećanja već sutradan.

Nenad Bekvalac