Сећање на… ЏОНАТАН ДЕМИ

РЕВИЈА ФИЛМОВА

Сећање на... Џонатан Деми

Свечана сала, Узун Миркова 1. Од 22. до 24. јуна 2017.

 

Четвртак, 22.6.

18:00 ОСВЕТА ТОМА ХАНТЕРА (САД, 1976)
Fighting Mad
ул: Питер Фонда (Peter Fonda), Лин Ловри (Lynn Lowry)
р: Џонатан Деми (Jonathan Demme)

20:30 ЧУДЕСНА ДЕВОЈКА (САД, 1986)
Something Wild
ул: Џеф Денијелс (Jeff Daniels), Мелани Грифит (Melanie Griffith)
р: Џонатан Деми (Jonathan Demme)

 

Петак, 23.6.

18:00 УДАТА ЗА МАФИЈУ (САД, 1988)
Married to the Mob
ул: Мишел Фајфер (Michelle Pfeiffer), Алек Болдвин (Alec Baldwin)
р: Џонатан Деми (Jonathan Demme)

20:30 КАД ЈАГАЊЦИ УТИХНУ (САД, 1990)
The Silence of the Lambs
ул: Џоди Фостер (Jodie Foster), Ентони Хопкинс (Anthony Hopkins)
р: Џонатан Деми (Jonathan Demme)

 

Субота, 24.6.

18:00 ФИЛАДЕЛФИЈА (САД, 1993)
Philadelphia
ул: Том Хенкс (Tom Hanks), Дензел Вошингтон (Denzel Washington)
р: Џонатан Деми (Jonathan Demme)

20:30 МАНЏУРИЈСКИ КАНДИДАТ (САД, 2004)
The Manchurian Candidate
ул: Дензел Вошингтон (Denzel Washington), Лив Шрајбер (Liev Schreiber)
р: Џонатан Деми (Jonathan Demme)

 

Сећање на... Џонатан Деми

Hommage: Jonathan Demme (1944 – 2017)

Један од најутицајнијих редитеља „Новог Холивуда”, према коме се велики маестро Роџер Корман односио као према свом „филмском чеду” и од њега створио једног од најеклектичнијих и најоригиналнијих филмских стваралаца које је Холивуд икад упознао, умро је од рака у свом дому на Менхетну.

Роберт Џонатан Деми (1944–2017) родио се на Лонг Ајленду и одрастао у крају познатом по музичким клубовима и филмским салама. Управо је у том окружењу и настала његова жеља да се у будућности бави филмом. Његов отац Роберт радио је као новинар за једну путничку агенцију, док се мајка Дороти појавила у његовом филму Нешто дивље (Something Wild, 1986). Породица се убрзо сели у Мајами, где Џонатан уписује Ветеринарски факултет, али пошто је пао на испиту из хемије, одлучује да се окрене својој првој љубави и почиње да пише филмске критике у једном локалном водичу. Управо тај посао и критика филмског хита Зулу (1964) одредиће и трасирати његов пут ка филмским звездама. Џонатанову критику прочитао је власник „Ембасија” (Embassy Pictures) Џозеф Левин и понудио му посао у тој продуцентској кући, која ће 1967. прерасти у дистрибутерску кућу AVCO Embassy. Међутим, Деми своју љубав према филмским критикама није занемарио, већ је наставио да их пише и објављује пре него што се 1969. преселио у Лондон. Управо је тамо и званично уписао свој филмски првенац, будући да је био ангажован у музичком одсеку на филму Потера за сведоком (Eyewitness, 1970). Већ 1971. године, у Ирској долази до судбоносног сусрета с Роџером Корманом, на чијем је филму Црвени барон (Von Richthofen and Brown, 1971) Деми био ангажован. Њихов професионални однос још више се развио и продубио након што је Деми написао два сценарија за Корманову продуцентску кућу, Angels Hard As They Come (1971) и The Hot Box (1972). Убрзо после тога режира и свој првенац Caged Heat (1974), драму смештену у женски затвор. Већ следеће године његов филм Crazy Mama, о мајци (Ен Содерн) и ћерци (Клорис Личман), бегунцима од закона, приметиће челници студија „Парамаунт” и понудити му да режира Handle with Care (1977). Тај филм коначно је озваничио његов разлаз с „exploitation” филмом. Иако се у њему осећао призвук уврнутог хумора налик оном Трифоа, једног од Џонатанових идола, као и ехо Алтмановог Нешвила (Nashville, 1975), филм је доживео финансијски крах. Међутим, и поред тога, филмски инсајдери у њему су препознали скривени потенцијал, будућег великог режисера. Управо тај потенцијал дошао је до изражаја у филму Мелвин и Хауард (Melvin and Howard, 1980), снимљеном по истинитом догађају, о сусрету милионера Хауарда Хјуза након пада с мотора у пустињи и власника пумпе који га је тамо пронашао и тако спасао сигурне смрти. Филм је постао велики хит и освојио два Оскара, за најбољу женску споредну улогу и за сценарио. Током путешествија по великим фестивалима, побрао је и мноштво других значајних филмских награда. Већ следећи филм Swing Shift (1984) означава се као незадовољавајући зато што се Деми током монтаже посвађао с глумицом Голди Хон и тиме угрозио читав пројекат. Ипак, филм и поред тога добија једну номинацију за Оскар у категорији најбоља женска споредна улога. Безмало двадесет година после режисерског првенца, свом разноликом редитељском опусу Деми придружује један од најмрачнијих и најнапетијих трилера икада снимљених.

Филм Кад јагањци утихну (The Silence of the Lambs, 1991) донео му је славу коју је одавно био заслужио својим пређашњим радом, крунисавши га Оскаром за режију. Филм је освојио још четири Оскара и био номинован у још две категорије. Куриозитет је и то што је ово био тек трећи филм у историји који је добио Оскаре у пет најважнијих категорија. На крилима славе, снимљени су наставак Ханибал (2001) и „prequel” Црвени змај (Red Dragon, 2002). Међутим, Деми се определио да ипак не учествује у њиховом креирању. Без обзира на то што се осетило да у њима недостаје његов магични редитељски додир, публика и критика сагласиле су се да су сензационални и дуго очекивани наставци оправдали очекивања.

После две године редитељског поста, Деми режира социјалну драму Филаделфија (Philadelphia) о сидом зараженом мушкарцу (Том Хенкс), који је због тога избачен из адвокатске фирме, и малом хомофобичном адвокату (Дензел Вошингтон), спремном да се ухвати у коштац с помереним системима вредности, на које је наишао током његове одбране. Нажалост, та тешка драма била је његово последње ремек-дело. Филмови који су уследили након тога – Beloved (1998), The Truth About Charlie (2002), римејк култне драме из 1962. Манџуријски кандидат (2004), Rachel Getting Married (2008) и други – нису ни изблиза носили препознатљиви стил и шарм покретних слика које је Деми створио и успешно пренео на велико платно.

Поред несумњивог доприноса играном филму, треба рећи и то да је Џонатан Деми био и врсни документариста. Режирао је више од петнаест документарних филмова и серија током каријере која је трајала дуже од четрдесет година.

Да је за њега филмска уметност била само игра, говори и његово објашњење о томе како се прави добар филм: „Ако си у прилици да добијеш квалитетан сценарио и одличне глумце, до тебе је само да се потрудиш да нешто не упрскаш. То је једина формула за одличан филм.”

Бојан Ковачевић