OTADŽBINA NAŠA IZ UGLA STRANIH FILMAŠA

CIKLUS FILMOVA

Naš odraz u filmskim slikama drugih kinematografija

Sala "Dinko Tucaković", Kosovska 11. 10. i 11. decembar 2016.

 

Subota 10.12.

17:00 SVI PRAVI POTEZI (SAD, 1983) 91'
All the Right Moves
Ul. Tom Kruz (Tom Cruise), Lia Tomson (Lea Thompson)
r. Majkl Čepmen (Michael Chapman)

19:00 MARIJINI LjUBAVNICI (SAD, 1984) 109'
Maria’s Lovers
Ul. Nastasja Kinski (Nastassja Kinski), Džon Sevidž (John Savage)
R. Andrej Končalovski (Andrei Konchalovsky)

21:00 ČETIRI PRIJATELjA (SAD, 1981) 114'
Four Friends
Ul. Krejg Voson (Craig Wasson), Džodi Telen (Jodi Thelen)
R. Artur Pen (Arthur Penn)

 

Nedelja 11.12.

17:00 ŽIVETI I UMRETI U L.A. (SAD, 1985) 116'
To Live and Die in L.A.
Ul. Vilem Defo (Willem Dafoe), Vilijem Pitersen (William Petersen)
R. Vilijem Fridkin (William Friedkin)

19:00 TAMNI KRISTAL (SAD/VB, 1982) 93'
The Dark Crystal
Ul. Džim Henson (Jim Hanson), Frenk Oz (Frank Oz)
R. Džim Henson (Jim Hanson), Frenk Oz (Frank Oz)

21:00 DUGI BRODOVI (VB/JUG, 1964) 126'
The Long Ships
Ul. Ričard Vidmark (Richard Widmark), Sidni Poatje (Sidney Poitier), Beba Lončar
R. Džek Kardif (Jack Cardiff)

 

Sunce tuđeg neba, da li greje kako treba?

 

U oktobru smo vam predstavili horor ljude-mačke iz Srbije i diznijeve čudotvorne mule iz Jugoslavije, Felinijevu barku koju potapaju naši zemljaci odbegli od posledica atentata u Sarajevu, Harisona Forda koji tamani gnusno devijantne četnike i Filip Dorna koji ih svojom herojskom interpretacijom egzaltira kao da su živi sveci…

Prošlog meseca išli smo od Vorholovog „Frankenštajna” koji od Srba želi da napravi rasu nadljudi do Džejms Bonda koji se švrćka na putu od Beograda do Zagreba u krucijalnoj filmskoj karici između „Sever – Severozapad” i „Poslednjeg krstaškog pohoda”... Nekima bi se činilo da je naša egzotična tema gotovo iscrpljena, no to ni približno nije tačno.

U trećoj rundi koja nam predstoji 10. i 11. decembra, prikazaćemo vam neke od dela o našim filmskim iseljenicima koji su bili više-manje standardne studijske perle u nizu od bižuterije do ćilibara.

Svi pravi potezi (All the right movies, 1983) u kom Tom Kruz igra perspektivnog tinejdž sportistu Stefana Đorđevića u poteri za stipendijom za koledž koja će ga spasiti od beznadno jednoličnog posla Pensilvanijskoj čeličani kojim su se bavili njegovi junački preci a devojka iz gimnazije mu je niko drugi do Majkl Foksova mama iz Povratka u budućnost Lea Tompson. Direktor fotografije ovog sineastičkog ostvarenja reditelja Majkl Čepmana koji neretko nazivaju „Fleshdanceom” sportskog filma Jan De Bont režirao je potom filmske hitove  Speed i Twister dok se Tom Kruz na velikom platnu kasnije ponovo susreo sa našom emigracijom u Americi u Kjubrikovom Širom zatvorenih očiju gde gospodina Milića tumači Rade Šerbedžija. Uzeo nas je u usta Tom potom i u Nemogućoj misiji 4, al to je već neka teška priča...

Marijini ljubavnici (Maria lovers, 1984) Andreja Končalovskog predstavljaju intenzivnu ljubavnu dramu o neočekivano frustriranoj seksualnosti u nategnutom ljubavnom klinču u periodu Pensilvanije nakon Drugog svetskog rata. Stameni stari Robert Mičam, Džon Sevidž (iz Formanove Kose i našeg lokalnog Bićemo prvaci sveta) i Nastasija Kinski (protagonistkinja rimejka Ljudi mačke iz 1982.) kao izabranica njegovog srca – igraju naše zemljake Bibiće i Bosiće (koji sred poratne Amerike u koju su stigli trbuhom za kruhom pevaju našu narodnu iz sveg glasa „Kolo vodi Vasa ala se talasa…”). Ali, tu se ne zatalasa samo kolo nego i sve u Ivanu oko toga kako osvojiti Marijinu lepotu.

Marijini ljubavnici (Maria's Lovers, 1984)

Nakon ovih tu je i Artur Penov film po Stiv Tešićevom scenariju Četiri prijatelja (Four friends, 1981) o nadasve neobičnom životnom putu izvesnog sasvim običnog jugoslovenskog iseljenika Danila koji u Čikago stiže čitajući tablu krajputaš kao „ ČIČA GO ” iz tatinog automobila… Njegov strog otac se po našim patrijarhalnim običajima nikada ne smeje a čvrstom rukom svom detetu disciplinu seje. Glavna muzička tema ovog ostvarenja je ništa drugo do amblematska „Tamo daleko”. Danilo i njegovi nerazdvojni drugari su svi redom zaljubljeni u istu devojku izvesnu ekscentričnu Džordžiju što nas navodi da se zapitamo da li je i koliko ovaj film uticao na naš u vrtlogu zaneseni četverac iz 1985. u Balu na vodi.

Drugog dana programa prikazaćemo Vam i kultni film Vilijama Fridkina. Živeti i umreti u L.A. (To live and die in L.A., 1985) - krimi akciju o peripetijama federalnog agenta (koji je takođe druga generacija naših migranata u Sjedinjenim Državama) Džona Vukovića u opasnoj aferi sa tuđim ženama, lažnim novcem i zakulisnim obaveštajnim radnjama u đavolskim sokacima grada Anđela.

Živeti i umreti u L.A. (To Live and Die in L.A., 1985)

„Volt Dizni” kompanija je nakon parodijskog panagirika jugoslovenskoj muli iz 1976. koji igra američki fudbal (Gus) snimila 1981. još jedan maštovit film koji se delom dešava u Jugoslaviji. Bio je to Kondormen o crtaču stripova koji pretvorivši svoje imaginativne vizuelne kreacije u nestandardne praktične gedžete opremljen njima kao vitez svojim oklopom omogućava prebeg izazovnoj dvostukoj agentici (Barbari Kareri) iz KGB redova na zapad. Jurnjava se između ostalog odvija u mestu pod nazivom PALOVINE. Ipak vizionarski lutkar Džim Henson (1936-1990) autor omiljenih televizijskih marioneta Mapeta (Mappet show, 1981) i Fragl roka (Fraggle rock, 1983) podigao je već sledeće godine alegoriju sukoba između Istoka i Zapada preko naših leđa na još izuzetniji bioskopski nivo. Radi se o filmu Tamni kristal (The Dark Cryistal, 1983) i sav je prštao od okultne gnostičke simbolike. Pred smrt najmudriji od (budistički OM zapevajućih) dobrih mistika šalje svog pastorka - mladog gelflinškog sinovca nalik na humanoidnog elfa da pronađe nedostajući deo kristala koji će sprečiti da mistična svetlost potpuno nestane u skektičkoj tami. Naš mali junak (koji ko svako čobanče voli da svira frulu) se zove Džen (Jen) skraćenica od Dženifer (Jennifer) što je amerikanizovani oblik legendarnog arturijanskog imena Ginevra koje ustvari znači Beli duh. Pomaže mu i njegova verna senka devojčica iste vrste - Kira. (Etimološko značenje imena Kira je „Dark” – mrak što nam govori da će ona u ovoj potrazi za kristalom (kao za svojim) ona imati ključnu ulogu.)

Tamni kristal (The Dark Crystal, 1982)

Shodno svojim prigodno deriviranim imenima već pri prvom susretu Jen i Kira imaju viziju o svojoj kompatibilnosti poput same svetlosti i tame. Spašavajući Jena iz živog blata pomoću životinje iz prirode ona joj se obraća na srpskohrvatskom: „Nazad, dobar”. To je zato što su hrabru altruističnu Kiru odgojili dobroćudni Podlinzi koji govore ovaj južnoslovenski jezik. I tu stižemo do naše veze. Doveden na lokalnu proslavu kod pomenutih Podlinga Jen ih pita kojim rečima da im se na lokalnom dijalektu zahvali: „ How do you say thank you?” Oni mu kažu: „Hvala vam.” On pokušava da ponovi: „Fala vam, fala vam.”

Pisac novelizacije „Tamnog kristala” A.H. Smit nije bio nimalo oduševljen dobroćudnim Podlinzima koji govore naš jezik te im je kao (po svom tvrđenju) dosadnima u jednoj sceni gotovo svima namenio surovo tragičan kraj. Džim Hensona, reditalja filma, ovo je razbesnelo jer je za njih zamislio bitniju ulogu u krajnjem poretku svoje filmske vizije.

Očigledno te 1982. respekt Holivuda za Jugoslaviju je na najvišem afirmativnom nivou mada ekipi filma Konan Varvarin predvođenim Džon Milijusom glavešine industrije snova savetuju da ipak ne snima to svoje ostvarenje u Bosni kako je planirao jer tu sad nakon Titove smrti u svakom trenutku može izbiti rat. (Produkcija se, iako očekivani rat lokalnih skeksimistika neće eskalirati još čitavu deceniju, shodno savetu preselila u Španiju). Tamni kristal je osvojio mnoge simpatije publike i nagradu Saturn za najbolji film fantazije. Naravno i ova celuloidna fantazija kao mnoge iz tog doba nosila je u sebi ođeke dnevnopolitički polarizovanih situacija. Kakvo se globalna politika kuva takva se i pop-kulturna čorba kusa.

Za sam kraj ovog sineastičkog veleslaloma smo (kao i prošli put kada smo prikazali u nas sniman spektakl s Omar Sarifom kao Džingis Kanom koji je inspirisao Milijusa za njegovu celuloidnu viziju barbarskog Simerijanca-Konana) ostavili film koji radnjom ne referira na naše predele i ljude ali je u njima i sa njima sniman: Dugi brodovi (Long ships, 1964) vikinški mega spektakl iz 1964. o poteri za bizantijskim blagom pretočenim u basnoslovno zlatno zvono sa jednom malom damom ne bes uvek samom – Desankom Bebom Lončar kao vikingškom princezom, Ričardom Vidmarkom kao herojskim varvarinom i Sidni Poatjeom kao njegovim crnim antagonistom. Ni Konan nam ništa tada nije mogao. Mamutska produkcija za koju su dugo stizali prihodi za nesrećno upokojeni „Avala film” postaje čuvena. Oglasi u novimana gde se traže momci atletske građe koji će da puste bradu, kovači koji su po obodima pijaca po Beogradu besomučno kovali oklope i šlemove... Sounds like fun?

Umesto da se u mrazno decembarsko veče migoljite niz klizavu džadu, svratite u toplo okrilje Kinoteke gde mnoge zanimljivosti o našoj filmskoj prošlosti mogu da se saznadu.

dr Mladen Kalpić i Radiša Cvetković (hanchman to doctor Evil)