OTADŽBINA NAŠA IZ UGLA STRANIH FILMAŠA

CIKLUS FILMOVA

Naš odraz u filmskim slikama drugih kinematografija

Sala "Dinko Tucaković", Kosovska 11. 12. i 13. novembar 2016.

 

Subota 12.11.

17:00 MASKA DIMITRIOSA (SAD, 1944) 95'
The Mask of Dimitrios
Ul. Piter Lore (Peter Lorre), Sidni Grinsrit (Sydney Greenstreet)
R. Jan Negulesko (Jean Negulesco)

19:00 IZ RUSIJE SA LjUBAVLjU (VB, 1963) 115'
From Russia with Love
Ul. Šon Koneri (Sean Connery), Lote Lenja (Lotte Lenya)
R. Terens Jang (Terence Young)

21:00 ZATOČENIK (SAD, 1915) 50’
The Captive
Ul. Blenš Svit (Blanche Sweet), Haus Piters (House Peters)
R. Sesil B. DeMil (Cecil B. DeMille)

TELO ZA FRANKENŠTAJNA (SAD/IT/FR, 1973) 95'
Flesh for Frankenstein
Ul. Džo Dalesandro (Joe Dallesandro), Udo Kir (Udo Kier), Srđan Zelenović
R. Pol Morisi (Paul Morrissey)

 

Nedelja 13.11.

16:30 VESELA UDOVICA (SAD, 1925) 137'
The Merry Widow
Ul. Me Marej (Mae Murray), Džon Gilbert (John Gilbert)
R. Erih fon Štrohajm ( Erich von Stroheim)

19:00 ATENTAT U SARAJEVU (JUG/ČS/MAĐ/SRN, 1975) 119'
Ul. Maksimilijan Šel (Maximilian Schell), Kristofer Plamer (Christopher Plummer)
R. Veljko Bulajić

21:00 DžINGIS KAN (VB/SRN/JUG/SAD, 1965) 120'
Genghis Khan
Ul. Stiven Bojd (Stephen Boyd), Omar Šarif (Omar Sharif)
r. Henri Levin (Henry Levin)

 

Iz Jugoslavije s ljubavlju

I ovog meseca nastavljamo ciklus tragajući za novim kontekstima filmskih dela nastalih na neki način pod uticajem ljudi i događaja vezanih za ove „naše prostore”. Individualne i kolektivne odlike, iskonstruisane simbole, nametnute stereotipe, propagandne i pamfletkse pokretne slike, imaćemo prilike da izanova osmislimo i protumačimo na specifičnim filmskim primerima koje smo odabrali. Uz proširenu izložbu i novu tribinu, publika će imati prilike da nastavi putovanje kroz epohe redefinisane (filmske) stvarnosti koja se iz bioskopskih sala prenosila na ulice i obrnuto. Cirkulacija mitova koju pratimo nekom nesvesnom dinamikom navodi nas da se suočimo se sa lakanovskim ogledalom i reflektujemo nove uvide.

To je dobar šlagvort jer ciklus otvaramo filmom „Maska za Dimitriosa” (The Mask of Dimitrious, 1944) Holandski pisac detektivskih romana, kojeg tumači Piter Lori, zagolican misterijom ubistva višestrukog špijuna Dimitriosa Makropolisa počinje da odmotava klupko njegove životne priče razgovarajući od Istambula do Pariza, Sofije i Smirne sa ljudima koje je ovaj tokom karijere vešto prevario. Jedna od tih prevarantskih priča vodi nas i u Beograd 1926. u Ministarstvo pomorstva.

Iako neki prolaznici nose tradicionalnu srpsku nošnju na samom ministarstvu tekst je ispisan na nekoj mešavini poljskog i českog sa njihovim apostrofima... Dakle samo godinu dana nakon što je 1943. u filmu „Undercover” sve bilo besprekorno pisano ćirilicom, već iduće godine o srpsko-hrvatskom se u Holivudu nemušto nagađa kao da je reč o davno izumrlom jeziku. Čudno je da se ove slovne greške dešavaju baš Negulesku (režiser Marin Negulesku, poznato po staroj verziji „Titanika” iz pedesetih) koji je počeo karijeru kao municiozni crtač uvodnih špica za filmove.

Za nas je „Maska za Dimitrosa” zanimljiva svakako kao svedočansto o postojanju filmskih špijunskih trilera koji se zbivaju u Jugoslaviji dvadeset godina, dakle pre Bonda i kultnog „Iz Rusije sa ljubavlju” ili sedamdesetih, i „„November Man-a” u kom se tvrdilo da se špijunska akcija tek sad sa Zapada seli u Beograd. Hmm… Možda je u njemu uvek i bila.

Pomenuti Bondov film iz 1963. godine će logično nastaviti ciklus naročito s obzirom na činjenicu da je tih godina bio zabranjen u cenjenoj Jugoslaviji koja nije mogla da dopusti sprdnju sa režimom na bilo kakav način. Drugi film iz serijala o agentu 007 koji je baziran na mitu o obaveštajcu Dušku Popovu, Srbinu iz Titela, (Ijan Fleming pre literature bio britanski agent za MI6 te je bio zadužen za praćenje Srbina te je Popovljeve avanture domaštavao i razrađivao u lik Bonda), iz Rusije stižu prevrati koje ovu neobičnu akciju prenose sa Istoka pravo u Jugoslaviju gde kroz Srbiju i Hrvatsku beži dalje za Italiju pred surovim pretnjama.

Te davne 1963. počela je borba za osvajanje kosmosa, Dilan je izdao drugi studijski album sa čuvenim singlom „Blowin' in the wind”, stravičan zemljotres pogodio je Skoplje, Kenedi je ubijen, Martin Luter King je održao čuveni govor pred 250.000 hiljada ljudi o snu koji nikada nije postao java, Hičkok je napravio neviđen triler sa pticama u glavnim ulogama, a novi Bond je projezdio filmskom Jugoslavijom spašavajući živu glavu od zaverenika koji će sve uraditi da bi se domogli Lektor dekodera.

„Tela za Frankenštajna” (Flash for Frankenstein, 1973) je remek-delo čiju produkciju i zaštitini znak nosi ikona pop-arta, Endi Vorhol. Tokom eksperimenata u svom čuvenom studiju „Fabrici” (Factory) njegova saradnja sa mnogim filmadžijama biva sve aktuelnija kako vreme odmiče. Tamo su se događali performansi, žurke, izložbe i, naravno, snimali filmovi. Stiglo se do scenarija o čuvenom doktoru (harizmatični Udo Kier je dao svoj doprinos ovoj ulozi) koji, eto čuda, traga za idealnim primerkom Srbina zato što „srpska rasa potiče od direktnih potomaka slavne Antičke Grčke”. Ni manje - ni više! Scenario i režija pripali su Polu Moriseju, jednom od bludnih heroja sedamdesetih čije je filmove Kinoteka pre tri godine prikazivala. Morisej je bio jedan od kičmenih stubova - Vorholov filmski general, koji se nakon Frankenšajna razišao sa velikim vođom pop industije. A kakve tačno veze ima gotski roman iz XIX veka sa Srbijom i Endi Vorholom jeste tajna koju krije ovaj film. Ne smete ovo propustiti.

„Vesela udovica” (The Marry Widow, 1925) je dvosatni nemi film Erika fon Štrohajma koji je podigao dosta prašine u Crnoj Gori i prouzrokovao podizanje tužbe od strane velikodostojnika ove zemlje protiv produkcijske kuće Metro Goldvin Mejer (MGM-Metro Goldwin Mayer) koja je stajala iza njega. Nominalno u filmu se nigde ne pominje „Montenegro” tj. Crna Gora već imaginarni „Monte Blanco” ali su i pored ove provizorne permutacije (i stoga što se u toj zamlji piše na ruskom) imena izdanaka kraljevske loze: Milena, Mirko, Nikola, Danilo, nošnje i opšti kontekst više nego indikativni. U ovom raskošno produciranom filmu (setove radio režiser najboljeg Tarzana sa Vajsmilerom - Sedrik Gibons) se među statistima pojavljuje i budući superstar Klark Gejbl. Sama priča je sledeća: nadasve zgodna mlada glumica Sali O’Hara (Sally O Harra) dolazi sa svojom amaterskom trupom Monteblanski pandan crnogorskog Cetinja – Kastelano. Tu zapada za oko obojici prestalonaslednika: i dobroćudnom Danilu, i njegovom bizarno izopačenom starijem bratu s monoklom - Mirku… Takve ljubavne spletke vladajuće elite i prateće intrige navodno je trebalo da iskarikiraju Hasburgovce a ne Crnogorce (na šta nas, na primer, može uputiti gotska katolička katedrala koja dominira prestonicom, umesto pravoslavne crkve). Ipak potomci knjaževske loze iz zemlje gde svetla majska zora sija, pobunili su se i dobili sudsko poravnanje od 4000 dolara i garanciju da se u oba rimejka Danilova postojbina neće zvati Monte Blanko već Maršovija.
Kao najstarija dva igrana filma koja smo do sada pronašli (istraživanje je u jeku) o području bivše Jugoslavije, pokazuju se dela iz 1915. režisera holivudskih biblijskih spektakala Sesila B. Demila.

„The Unafraid” i „The Captive”. od kojih ćemo pustiti drugi (Zarobljenik – The Captive) koji traje manje od sat vremena. Vrhunsko delo neme epohe je zapravo prikaz crnogorske porodice koja u borbama sa Turcima biva unesrećena tokom ratova za oslobođenje. Veštim dramaturškim obrtima i pored izuzetnih scena borbe, film pre svega funkcioniše kao ljubavna priča, odn. romantična drama o zabranjenoj ljubavi Hasana i Sonje. Glavnu ulogu Sonje Martinović glumi američka zvezda Blanš Svit (Blanche Sweet) koja je više radila sa Grifitom sa kim je stekla i ime, pa je film „Zarobljenik” ostao kao poslednja saradnja sa Demilom. „Zarobljenik” se retko može videti a okupio je vrhunske filmske umetnike tog vremena i uz mistični „The Unafraid” ima za inspiraciju narode i događaje koji su tako daleko od magije Holivuda što je raritet koji doprinosi našoj riznici.

Kristoferu Plameru je u nemačko- češko-jugoslovenskoj koprodukciji „The day that shook the world” (Atentat u Sarajevu, 1978) o atentatu koji je pokrenuo Prvi svetski rat, poverena uloga samog austrijskog nadvojvode Franca Ferdinanda. Plamer se ove uloge dostojanstveno prihvatio odmah nakon što je 1975. odigrao ulogu Kiplinga uz Konerija i Kejna u „Čoveku koji je hteo biti kralj”. Kako je jugoslovenska koprodukcija bila u pitanju ovog puta se pred njega kao izazov nisu isprečili ugursuzi Šon Koneri i Majkl Kejn, već Radoš Bajić i Irfan Mensur. Bajiću je ova uloga mladobosanca bila prva filmska uloga u karijeri. Mensur je igrao (prototip prototipa DeNirovog Taksiste - Gavrila Principa koji je 28. juna „…just killed the man. Put the gun against his head pull the trigger…” Kao njihov partiotsko teroristički instruktor - Đuro Šarac, pojavio se Maksimilaj Šel, brat Marije Šel (film u kome je ostavarila zapaženu rolu, „Poslednji most”, puštali smo prošlog meseca u okviru našeg ciklusa na opšte oduševljene gledalaca). Dok je Ferdinandovu izabranicu u filmu igrala je Bunjuelova i DeSikina muza, Brazilka Florinda Bolkan. U režiji isprobanog Bulajića ova skoro dvosatna epopeja o atentatu u Sarajevu će svakako biti dobro zagrevanje za završnicu u velikom stilu.

Zato na zatvaranju ovog meseca imamo epsku avanturu„Džingis Kan” (Ghenkins Kahn, 1965) koja je snimljena u Jugoslaviji. Ekranizicija legende o mongolskom vojskovođi koji je pokorio pola sveta je okupirala slavni, a sada već pokojni filmski studio „Avala film” i generalno dobar deo domaće produkcije. To je bilo u vreme filmskog procvata kada su se na ovim prostorima snimali spektakli među kojima „Kan” stoji visoko na vrhu. Snimanje se dobrim delom događalo i u Deliblatskoj peščari, a stitista i filmskih radnika je trebalo na hiljade pa je domaća ekipa bila neprestano angažovana. Spektakl je uveličan muzikom Dušana Radića koji već tada bio prepoznat u profesionalnom svetu. Glavna uloga je pripala Omaru Šarifu koji je u to vreme ređao megalomanske projekte a režija Henri Levinu.

Tribinu ćemo održati kao i prošli put nakon prvog filma (u subotu, 12. novembra posle „Maske za Dimitriosa”). Ciklus se održava 12. i 13. novembra.

Vidimo se u Kinoteci and May the force (10 to Navarone) be with you!

Mladen Kalpić i Radiša Cvetković