Moj izbor: SRĐAN VALJAREVIĆ

CIKLUS FILMOVA

Ciklus filmova po izboru Srđana Valjarevića

Sala "Dinko Tucaković", Kosovska 11. Od 6. do 29. oktobra 2016.

 

Četvrtak 6.10.

19:00 ČOVEK KOJI JE VOLEO ŽENE (FR, 1977) 120'
L'homme qui aimait les femmes
ul. Šarl Dener (Charles Denner), Brižit Fosi (Brigitte Fossey)
r. Fransoa Trifo (François Truffaut)

21:00 SPORTSKI ŽIVOT (VB, 1963) 134'
This Sporting Life
ul. Ričard Haris (Richard Harris), Rejčel Roberts (Rachel Roberts)
r. Lindsi Anderson (Lindsay Anderson)

 

Nedelja 9.10.

18:30 ANĐEO UNIŠTENJA (MEX, 1962) 95'
El ángel exterminador
ul. Silvia Pinal (Silvia Pinal), Enrike Rambal (Enrique Rambal)
r. Luis Bunjuel (Luis Buñuel)

21:00 DRUGI DAH (FR, 1966) 150'
Le deuxième souffle
ul. Lino Ventura (Lino Ventura), Pol Meris (Paul Meurisse)
r. Žan-Pjer Melvil (Jean-Pierre Melville)

 

Utorak 25.10.

21:00 SVI DRUGI SE ZOVU ALI (SRN, 1974) 94'
Angst essen Seele auf
ul. Brigite Mira (Brigitte Mira), El Hedi ben Salem (Al Hedi ben Salem)
r. Rajner Verner Fasbinder (Reiner Werner Fassbinder)

 

Sreda 26.10.

21:00 MUŠET (FR, 1967) 78'
Mouchette
ul. Nadin Nortije (Nadine Nortier), Žan-Klod Gilber (Jean-Claude Guilbert)
r. Rober Breson (Robert Bresson)

 

Četvrtak 27.10.

21:00 VOJSKA U SENCI (FR, 1969) 145'
L'armée des ombres
ul. Lino Ventura (Lino Ventura), Pol Meris (Paul Meurisse)
r. Žan-Pjer Melvil (Jean-Pierre Melville)

 

Petak 28.10.

21:00 TOKIJSKA PRIČA (JP, 1953) 136'
Tôkyô monogatari
ul. Čišu Rju (Chishû Ryû), Čieko Higašijama (Chieko Higashiyama)
r. Jasudžiro Ozu (Yasujirô Ozu)

 

Subota 29.10.

19:00 SENKE (SAD, 1959) 81'
Shadows
ul. Ben Karuters (Ben Carruthers), Lelia Goldoni (Lelia Goldoni)
r. Džon Kasavetes (John Cassavetes)

21:00 ATALANTA (FR, 1934) 89'
L'Atalante
ul. Dita Parlo (Dita Parlo), Mišel Simon (Michel Simon)
r. Žan Vigo (Jean Vigo)

 

Kinoteka: iz podruma, u život

Teško je izdvojiti deset filmova, deset od na stotine onih koje sam gledao u Kinoteci, i koji su mi, u tom momentu, tada, bili velika uzbuđenja i događaji od važnosti. Prošlo je tridesetak godina od tada. Neki filmovi ne mogu iz tehničkih razloga da se prikažu, kopije su stare. Mnogi filmovi su mi ostali dobro urezani u pamćenje, za neke opet znam da sam uživao gledajući ih, ali pamtim samo slike, neke detalje, par scena možda, neki filmovi nestaju i u sećanju, pamćenje ipak slabi.

Mišel Fermo – Čovek koji je voleo žene (1977)
Šarl Dener – Čovek koji je voleo žene (1977)

Prvi put kada sam ušao u Kinoteku, u Kosovskoj ulici, imao sam 16 godina, na nagovor starije sestre kojoj je bilo mučno da me gleda kako traćim vreme, i koja je bila u brizi zbog mog tumaranja i skitanja gradom. Nisam išao u školu, to me nije zanimalo. Knjige su mi bile dosadne. "Idi u Kinoteku, barem gledaj nešto pametno", rekla mi je sestra. Otišao sam u Kinoteku. Ulazak, tačnije, silazak niz stepenice u taj mračan podrum, u bioskopsku salu, sa spojenim drvenim sedištima koja su škripala, i jednom babom u trećem redu sa kesama oko sebe, koja je sedela, ljuštila barena jaja i bučno ih žvakala, i velike crno-bele fotografije kadrova iz filmova na zidovima, nisam znao da tako nešto uopšte postoji, i onda prvi film koji sam gledao, tog prvoga dana, "Čudotvorka" Artura Pena, sa En Benkroft u ulozi tutorke jedne gluvoneme devojčice (to je bio film o Helen Keler, naravno da tada nisam imao pojma ko je Helen Keler). Izašao sam napolje posle filma, uzbuđen, bio sam u čudu. Nisam uopšte znao ni da takvi filmovi postoje. Sledećeg dana sam ponovo otišao u Kinoteku. Gledao sam film "Divlja reka" Elije Kazana, sa Montgomerijem Kliftom u glavnoj ulozi. Socijalna tema, on radi za birokratsku firmu i odlazi među siromašne da ih nagovori da se isele, da napuste svoje kuće, jer tu treba nešto bogati da grade, i onda ostane da živi s njima. Čudesno, ponovo. Kakav lik. Kakav film. Zapamtio sam dobro ta dva prva dana koja sam proveo u Kinoteci. I onda, svaki dan. Naredne dve godine, a onda i treću, ali ne više svaki dan. Gledao sam sve. Preporodio sam se.

Žan Vigo, Dita Parlo i Žan Daste na snimanju filma Atalanta (1934)
Žan Vigo, Dita Parlo i Žan Daste na snimanju filma Atalanta (1934)

Neme filmove ponedeljkom uveče, Bastera Kitona, Dzigu Vertova, film "Pohlepa" Eriha fon Štrohajma, Frica Langa, Abela Gansa, švedske neme filmove, Čarlija Čaplina. Čudesni filmovi. Novi život. A onda dalje, Žan Vigo i "Atalanta" i "Nula iz vladanja", bio sam opčinjen, pa onda u drugi svet, Džejms Kegni u "Anđelima garavog lica" i psihopata i ubica u filmu "Usijanje" koji kada ga upucaju na kraju izgovara: "Recite majci da je volim". Vitorio de Sika me je razgalio, "Kradljivci bicikla" i "Čistači cipela", sad više nije bilo redosleda, Trifo i "400 udaraca" i "Čovek koji je voleo žene" i bio sam opčinjen još više, pa sve dalje i dalje, Bunjuel i "Simon pustinjak" i "Fantom slobode", vesterni Bada Betičera, "Zrno zla" Orsona Velsa, Felinijeva "Ulica" i tako redom, ali bez ikakvog reda.

Enco Stajloa i Lamberto Mađorani - Kradljivci bicikla (1948)
Enco Stajloa i Lamberto Mađorani - Kradljivci bicikla (1948)

Kupovao sam biltene, male bele sveščice sa programom i opisima filmova, glumcima, rediteljima, tu je pisalo čak i trajanje filma. Naslovi pojedinih ciklusa filmova su bili upečatljivi, upamtio sam jedan: ciklus filmova "Džejms Mejson: glumac-džentlmen". Postao sam i član kluba, imao sam karticu s kojom sam ulazio na specijalne projekcije "zabranjenih" filmova, petkom uveče. Mislim da je svako mogao da postane član kluba, ali ipak sam se osećao dobro zbog toga. Bio sam u čudu kada sam odgledao film "Veza" Širli Klark, o grupi narkomana koji kriziraju u jednoj velikoj sobi, ili je to bio nekakav tavan, i čekaju dilera. A onda film koji je režirao i napisao scenario i pojavljuje se u glavnoj ulozi: Staljin! Fantastična scena iz filma: Moskva, zima, sneg do kolena, noć, veliki trg, nikoga na ulici, pusto, Kremlj u pozadini, i jedan traktor na sred tog trga. Za traktorom sedi seljak u gunju i pokušava bezuspešno da ga upali. Seljak je očajan. Ne zna šta da radi. Odjednom, iz mraka i kroz maglu, pojavljuje se Staljin. U svojoj uobičajenoj laganoj šetnji Moskvom uveče. Prilazi seljaku i pita ga u čemu je problem. Seljak uzbuđen. Požali se drugu Staljinu. Podigne haubu, Staljin zavrne rukave šinjela i čeprka desetak sekundi po motoru. Onda kaže seljaku da proba sada da ga upali. Seljak okrene ključ, traktor je odmah proradio. Seljak je zadivljen. Staljin mu kaže da bude strpljiv i vredan, uskoro će Sovjetski Savez da započne proizvodnju specijalnih traktora koji se nikada neće kvariti, ili već nešto slično. Poučna budalaština od filma sa divnim kadrovima.

Lino Ventura - Drugi dah (1966)
Lino Ventura - Drugi dah (1966)

Završavao sam vanredno drugi razred srednje u večernjoj školi, u Radničkom univerzitetu "Braća Stamenković", dobio sam sve dvojke osim iz srpskohrvatskog. Napisao sam sastav o nekim filmovima Luisa Bunjuela i prepričao film "Anđeo uništenja". Dobio sam četvorku. Zaposlio sam se u metalostrugarskoj radionici nakon toga, i posle radnog vremena odlazio pravo u Kinoteku. Žan-Pjer Melvil je bio novo otkriće. Kako izdvojiti neki njegov film? "Samuraj", "Drugi dah", "Vojska u senci"... Pa film "Izgubljeni vikend" Bilija Vajldera o nekoliko dana jednog alkoholičara u agoniji. Japanski filmovi, Kurosavin "Ikiru" o čoveku zaglavljenom u birokratiji, i Ozuov film "Kokoška na vetru" o ženi koja se prodaje za život svoje dece. Brazilski filmovi "Antonio koji donosi smrt" Glaubera Roše, glavni lik je plaćeni ubica koji po narudžbi ubija seoskog duhovnog vođu ali se posle pokaje, i "Suvi život" Nelsona Pereire dos Santosa, porodica nadničara koja luta Brazilom i pokušava da se prehrani a s njima je sve vreme pas koji lagano umire i iz njegovog ugla se vidi život te porodice. Čudesno. Godarovi filmovi "Živeti svoj život", "Vikend", "Alfavil". Nemački filmovi, Fasbinder i Hercog, i jedan film Hansa Jirgena Ziberberga "Hitler, film iz Nemačke". Čudesni filmovi, pun svet dobrih filmova. Ceo svet sam imao u glavi. Svuda je isto, svi smo različiti. Oduvek.

Ričard Haris - Sportski život (1963)
Ričard Haris - Sportski život (1963)

"Sportski život" sa Ričardom Harisom. "Senke" Džona Kasavetesa, čista poezija, kao i svi njegovi filmovi. Kako izdvojiti jedan, koji odbaciti? Nemoguće je. Voleo sam taj jezik slika, zavoleo sam i jezik i priče. Bilo mi je lakše u radionici. Propušio sam. Život je imao smisla. Tih godina je objavljena i autobiografija Luisa Bunjuela "Moj poslednji uzdah". Pročitao sam je nekoliko puta. Počeo sam više da čitam posle te knjige. Rekoh već da je nemoguće da odaberem deset filmova. "Džeparoš" Roberta Bresona, opsesija i strast i ludilo, film koji me je uznemirio, "Mušet" ili "Osuđeni na smrt je pobegao" ili bilo koji Bresonov film. Film "Baltazar" istog autora sa magarcem u glavnoj ulozi, takvu sam knjigu želeo da čitam. Kao što je glavni junak Trifoovog filma "Čovek koji je voleo žene" počeo da piše opsednut ženskim nogama, ja sam zavoleo čitanje i pisanje opsednut Bresonovim magarcem i čitanjem Bunjuelove autobiografije. Prepustio sam da ljudi iz Kinoteke odaberu deset od mojih stotinu filmova, koji i danas mogu da se prikažu. Tako je bolje.

Srđan Valjarević