Мој избор: НАТАША БУЧАР

ФИЛМСКИ ЦИКЛУС

Мој избор: Наташа Бучар

Музеј кинотеке, Косовска 11 / Од 8. до 10. новембра 2019.

Директорка Словеначког филмског центра Наташа Бучар открива публици Кинотеке у програму Мој избор свој лични укус, љубав за емоционалне теме, јаке женске ликове и креације глумица, редитељску перфекцију…

На њену препоруку од 8. до 10. новембра гледаћемо „Булевар сумрака” (1950) Билија Вајлдера, „Три боје плаво” (1993) Кшиштофа Кјешловског, „Клавир” (1993) Џејн Кемпион…

 

Петак, 8. 11.

17:00 БУЛЕВАР СУМРАКА (САД, 1950)
Sunset Boulevard
Улоге: Вилијем Холден (William Holden), Глорија Свансон (Gloria Swanson)
Режија: Били Вајлдер (Billy Wilder)

19:00 СВЕ О ЕВИ (САД, 1950)
All About Eve
Улоге: Бет Дејвис (Bette Davis), Ен Бакстер (Anne Baxter)
Режија: Џозеф Л. Манкиевиц (Joseph L. Mankiewicz)

21:00 КО СЕ БОЈИ ВИРЏИНИЈЕ ВУЛФ? (САД, 1966)
Who's Afraid of Virginia Woolf
Улоге: Елизабет Тејлор (Elizabeth Taylor), Ричард Бартон (Richard Burton)
Режија: Мајк Николс (Mike Nichols)

Субота, 9. 11.

17:00 КЕРИ (САД, 1976)
Carrie
Улоге: Сиси Спејсек (Sissy Spacek), Пајпер Лори (Piper Laurie)
Режија: Брајан де Палма (Brian de Palma)

19:00 ТРИ БОЈЕ: ПЛАВО (ФРА/ПОЉ/ШВЕ, 1993)
Trois couleurs: Bleu
Улоге: Жилијет Бинош (Juliette Binoche), Беноа Режан (Benoît Régent)
Режија: Кшиштоф Кјешловски (Krzysztof Kieslowski)

21:00 КЛАВИР (НЗ/АУС/ФРА, 1993)
The Piano
Улоге: Холи Хантер (Holly Hunter), Харви Кајтел (Harvey Keitel)
Режија: Џејн Кемпион (Jane Campion)

Недеља, 10. 11.

16:30 ARIZONA DREAM (САД/ФРА, 1993)
Arizona Dream
Улоге: Џони Деп (Johnny Depp), Џери Луис (Jerry Lewis)
Режија: Емир Кустурица

19:00 РАСПОЛОЖЕН ЗА ЉУБАВ (ХК/КИН, 2000)
Faa yeung nin wa
Улоге: Тони Чију Ваи Ленг (Tony Chiu Wai Leung), Маги Ченг (Maggie Cheung)
Режија: Вонг Кар Ваи (Wong Kar Wai)

21:00 ПОВРАТАК (РУС, 2003)
Возвращение
Улоге: Владимир Гарин, Иван Добронравов
Режија: Андреј Звјагинцев (Андрей Звягинцев)

 

Мој избор: Наташа Бучар

Директорка Словеначког филмског центра Наташа Бучар открива публици Кинотеке у програму Мој избор свој лични укус, љубав према емоционалним темама, јаким женским ликовима и креацијама глумица, редитељској перфекцији... На професионалном плану залаже се за равноправан третман жена у филмској индустрији, критикује високобуџетне продукције које избегавају ризик и тиме уништавају оригиналност аутора, а копродукције у региону оцењује као успешан пример удруживања најбољих стваралачких потенцијала.

 

Да ли сте у састављању листе за програм Мој избор више размишљали приватно, као филмофил, или као филмски професионалац?

– На листи су филмови који су обележили мене као приватну особу. То је мој лични укус. Одлучила сам се за она остварења која су остала у мени из прошлости. Некако нисам размишљала тактички, ни као филмофил, нити као филмски професионалац него у првом реду као Наташа.

Овом приликом одабрали сте претежно драме, снажне приче. Је ли то иначе оно главно што тражите од доброг филма?

– Волим филмове који се заснивају првенствено на дубинским ликовима и емоционалним темама.

Постоји ли нешто заједничко, осим наравно квалитета, у рукопису сјајних редитеља с ваше листе, од Билија Вајлдера до Андреја Звјагинцева? 

– Редитељски перфекционизам.

Већину ових филмова карактеришу јаки женски ликови које су креирале Глорија Свансон, Бет Дејвис, Елизабет Тејлор, Жилијет Бинош... Да ли сте томе свесно тежили?

– Како сам бирала спонтано, а не рационално, нисам била свесна да бирам филмове са свим овим дивним глумицама. Али волим снажне женске глумачке креације. Снажне женске ликове које дефинише сукоб са собом, другима или са друштвом. У региону има одличних глумица с великим потенцијалом, који чека на велике сценарије. У Србији имате неколико одличних глумица, као што су Тамара Крцуновић и Наташа Нинковић.

Колико у данашњој светској продукцији има оваквих филмова „већих од живота” насупрот доминацији блокбастера?

– Веома мало. Данас високобуџетне продукције прогутају и ауторску специфичност. Продуценти подређују креативност аутора фасцинацији публике. Уклања се сваки ризик који би могао да угрози добру зараду, а тиме се онда уништава оригиналност.

Какво је у том погледу стање у савременој словеначкој кинематографији? Које теме и жанрови највише занимају словеначке ауторе?

– Словеначки филм је у доброј кондицији. Имамо разнолику продукцију аутора различитих генерација, али свакако нам недостаје сценарија који се фокусирају на снажне женске карактере и који би били добре платформе за реализацију значајних и моћних креација наших глумица.

Познато је да се залажете за равноправан третман жена у филмској индустрији. Има ли помака на том плану?

– Како се друштво састоји од жена и мушкараца, мислим да треба и филм, који културно и медијски доминира у савременом простору, да се састоји од мушких и женских прича. Треба да урадимо све да и жене имају могућност да снимају филмове, да се омогућава уплив женских прича у филм. Притом морамо и пазити какви су женски ликови које гледамо на филмском платну.

– Иначе, у Словенији је први филм у режији жене настао тек пре осамнаест година. Прошле године је први пут награду за најбољи филм на националном фестивалу у Порторожу примила жена редитељ. У овом тренутку имамо три редитељке које раде на својим дебитантским филмовима, а и сва та три сценарија долазе из женских руку.

На ком је нивоу, према вашој оцени, актуелна продукција у нашем региону и колико њој могу да допринесу копродукције?

– Сматрам да је савремена продукција у регији у много бољем стању него финансијски услови у којима се стварају филмови. Копродукције представљају успешан пример удруживања најбољих стваралачких потенцијала наше, у продукцијском смислу релативно скромне територије.

Зорица Димитријевић