Мој избор: ЈАНКО ПОПОВИЋ ВОЛАРИЋ

ФИЛМСКИ ЦИКЛУС

Селекција глумца Јанка Поповића Воларића

Сала Динко Туцаковић, Косовска 11 / Од 9. до 11. фебруара 2018.

Популарни хрватски глумац Јанко Поповић Воларић саставио је листу за фебруарско издање редовног циклуса Мој избор.

У интервјуу за “Кинотеку” изјавио је да је бирао филмове који су му у разним фазама живота били на неки начин одређујући и приметио да се у већини њих осећа атмосфера носталгије и меланхолије.

Од 9. до 11. фебруара биће приказани Вртоглавица Алфреда Хичкока, Последњи танго у Паризу Бернарда Бертолучија, Модерато кантабиле Питера Брука, Смрт у Венецији Лукина Висконтија, Меланхолија Ларса фон Трира…

 

Петак, 9.2.

16:30 ОТАЦ НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ (ЈУГ, 1985)
ул: Предраг Мики Манојловић, Мирјана Карановић
р: Емир Кустурица

19:00 ВРТОГЛАВИЦА (САД, 1958)
Vertigo
ул: Џејмс Стјуарт (James Stewart), Ким Новак (Kim Novak)
р: Алфред Хичкок (Alfred Hitchcock)

21:00 БЕКЕТ (ВБ/САД, 1964)
Becket
ул: Ричард Бартон (Richard Burton), Питер О'Тул (Peter O'Toole)
р: Питер Гленвил (Peter Glenville)

 

Субота, 10.2.

16:30 МОДЕРАТО КАНТАБИЛЕ (ФР/ИТ, 1960)
Moderato cantabile
ул: Жан-Пол Белмондо (Jean-Paul Belmondo), Жана Моро (Jeanne Moreau)
р: Питер Брук (Peter Brook)

19:00 СМРТ У ВЕНЕЦИЈИ (ИТ/ФР, 1971)
Morte a Venezia
ул: Дирк Богард (Dirk Bogarde), Ромоло Вали (Romolo Valli)
р: Лукино Висконти (Luchino Visconti)

21:00 ПОСЛЕДЊИ ТАНГО У ПАРИЗУ (ФР/ИT, 1972)
Ultimo tango a Parigi
ул: Марлон Брандо (Marlon Brando), Maрија Шнајдер (Maria Schneider)
р: Бернардо Бертолучи (Bernardo Bertolucci)

 

Недеља, 11.2.

16:30 КРУГОВИ (РС, 2013)
ул: Александар Берчек, Леон Лучев
р: Срдан Голубовић

18:30 ЛЕТ ИЗНАД КУКАВИЧИЈЕГ ГНЕЗДА (САД, 1975)
One Flew Over the Cuckoo's Nest
ул: Џек Николсон (Jack Nicholson), Луис Флечер (Louise Fletcher)
р: Милош Форман (Milos Forman)

21:00 МЕЛАНХОЛИЈА (ДАН, 2011)
Melancholia
ул: Кирстен Данст (Kirsten Dunst), Шарлот Гензбур (Charlotte Gainsbourg)
р: Ларс фон Трир (Lars von Trier)

 

МОЈ ИЗБОР: ЈАНКО ПОПОВИЋ ВОЛАРИЋ

Популарни хрватски глумац Јанко Поповић Воларић, кога смо на 45. Фесту гледали у филму Горан, док га је телевизијска публика годинама пратила у серијама Ларин избор, Понос Раткајевих, Куд пукло да пукло и другим, саставио је листу за фебруарски програм „Мој избор”. У интервјуу за Кинотеку изјавио је да је бирао фимове који су му у разним фазама живота били на неки начин одређујући и приметио да се у већини њих осећа атмосфера носталгије и меланхолије. Говорио је и о својим новим пројектима, о томе каква је улога глумца у филму, о односу према ТВ серијама.

Који је био ваш главни принцип када сте бирали филмове за овај програм Кинотеке?

– Покушао сам овако доста сужено направити попис филмова који су ми у разним фазама живота били на неки начин одређујући. Првотни попис који сам послао финим људима из Кинотеке бројао је неких тридесетак филмова. Ту су они ускочили и мало све то сузили. Ово је био један сладак, али и тежак задатак. Главни принцип је био да одаберем филмове које волим, без неког заданог концепта.

Шта повезује остварења која препоручујете нашој публици?

– По мом мишљењу, то су филмови минуциозне, мајсторске режије, јаких ликова, изврсних сценарија, глуме, камере… Сваки од њих ме обузео код првог гледања и оставио на мене неке озбиљније посљедице до дан-данас (смех). Можда их повезује то што је у већини њих осјетна атмосфера носталгије и меланколије.

На основу одабраних аутора – Бертолучи, Форман, Висконти – рекло би се да преферирате европску филмску школу, мада су ту и америчке продукције. Какав је ваш однос генерално према једној и другој страни? 

– Волим добре филмове. Свеједно ми је откуд долазе. Еуропа има то богатство различитости, а Америка богатство могућности. Еуропски филм је ауторскији и ја то некако више волим, али не могу рећи да гледам више еуропских филмова од америчких.

Уз чувене филмове као што су Последњи танго у Паризу или Лет изнад кукавичјег гнезда, на вашој листи је и једно дело које је широј публици мање познато – Бекет Питера Гленвила. Шта вама лично значи тај филм?

– Јако ми је битан тај филм. Први пут сам га гледао као клинац и одушевио ме. То је филм о пријатељству и карактеру и тада сам био запањен том причом и односом тих ликова. Други пут сам га гледао у некој својој фази одустајања од пријемног за камеру на академији, након цијеле средње школе тијеком које сам се бавио фотографијом, и откривања глуме у драмском студију. Одушевила су ме та два сулуда глумца, Питер О’Тул и Ричард Бартон, и њихов однос у филму и као ликова и као глумачких партнера. Тај филм је одиграо приличну улогу у мом одрастању, а касније и одлуци о озбиљнијем бављењу глумом.

И остале филмове с ваше листе красе јаке глумачке личности попут Марлона Бранда, Џека Николсона... Како дефинишете улогу глумца у једном тако сложеном уметничко-продукционом пројекту као што је филм?

– Као и све и глума се мијења, и неке улоге данас се чине претјеранима или приступи улогама другачијима, али неке основе остају исте. Увјерљивост произлази из праћења емоција ликова и њихових карактера, те њиховог сналажења у одређеним животним стуацијама, али и давања глумчеве особности у саму улогу. Људи које сте набројали имали су неку своју дефиницију која је, уз ове горе наведене основне ствари, дала оно нешто од њихових карактера што је допринијело и довело до тога да њихове животе на платну доживљавамо стварнима и да им и данас вјерујемо.

Публика Феста гледала вас је прошле године у необичној драми Горан Невија Марасовића. Каква је ваша улога у његовом новом филму Comic sans, али и у Егзорцизму Далибора Матанића, и када ћемо моћи да их видимо?

– У филму Comic sans глумим Алана Деспота, графичког дизајнера из Загреба који је врло успјешан у свом послу, али у сваком свом односу у животу изнимно неуспјешан. Након што га остави дјевојка, постане аутодеструктиван, доноси искључиво криве одлуке, али га тај континуирани пад натјера да се суочи са својим манама и слабостима и прихвати себе какав доиста јест. Стјецајем околности нађе се на отоку Вису са својим оцем, којега глуми хрватско-дански глумац Златко Бурић, гдје га са свих страна сустижу односи из прошлости с којима је тако присиљен суочити се и на неки начин напокон одрасти. Филм заправо говори о некој мојој генерацији која све касније сазријева и у овом мору свега што нам се нуди заправо не зна нити тко је нити куда иде.

– У Егзорцизму пак који је настао према истоименој представи, глумим свећеника који води свој први егзорцизам, али како се заправо сам није суочио са својим демонима и гријесима из прошлости који га прогањају, не успијева у егзорцизму доћи до прочишћења самога себе. Покушали смо приказати егзорцизам као неку врсту метафоре за прочишћење и опрост који се морају догодити међу људима, да би се ово прилично помакнуто друштво барем мало приближило самој могућности искрености и љубави.

Играли сте у великом броју телевизијских серија, које данас постају све популарнији медиј. Шта мислите, како ће то утицати на будућност класичног, биоскопског филма?

– Мислим да је одлично што су серије све боље и не вјерујем да је тиме угрожен филм. Филм је као цјеловито дјело преважан и преуспостављен да би могао бити угрожен, а серије могу донијети неке новости које можда могу добро утјецати и на филм.