МЕРИЛИН МОНРО

ФИЛМСКА РЕВИЈА

Мерилин Монро: 95 година од рођења

Музеј кинотеке, Косовска 11 / Од 31. маја до 5. јуна 2021.

Поводом 95. годишњице рођења једне од највећих глумачких звезда и секс симбола Мерилин Монро (1926-1962) 31. маја почиње циклус њених филмова који траје до 5. јуна. Биће прикаѕано дванаест филмова међу којима и Мајмунска посла (1952) Хауарда Хокса, Нијагара (1953) Хенрија Хатавеја, Река без повратка (1954) Ота Премингера, Неки то воле вруће (1959) Билија Вајлдера, Неприлагођени (1961) Џона Хјустона и др.

Мерилин Монро: 95 година од рођења

Истина је да никад нисам заваравала никога. Ја сам им само дозвољавала да се заварају сами. Није им било битно ко сам и шта сам. Уместо тога, стварали су лик за мене. Нисам желела да се расправљам с њима. Они су очигледно волели некога ко нисам била ја.

Рођена је као Норма Џин Мортенсон пре 95 година, 1. јуна 1926. у Лос Анђелесу. Детињство је провела по хранитељским породицама и домовима за незбринуту децу. Први пут се удала 1942. у својој шеснаестој години, али тај брак био је окончан неколико година касније. Своје детињство укратко је описала речима: „Нико ми никада није рекао да сам лепа када сам била мала. Свим девојчицама треба рећи да су лепе чак и ако нису.”

Крајем четрдесетих година прошлог века почиње да се фотографише за магазине и календаре и да глуми мање улоге у филмовима. На наговор агента и челника неких холивудских студија оперише нос, скраћује косу и фарба је у плаво, а своје име мења у Мерилин Монро. „Никада нисам хтела да будем Мерилин. Мерилин је само огртач којим сам огрнула Норму Џин.”

Прву запаженију улогу глуми 1948. године у филму Ladies of The Chorus, у ком пева две песме. Филм није добио добре критике, али она за своју улогу јесте. На следеће запажене епизодне роле чекаће још две године, када ће се појавити у филмовима Џунгла на асфалту и Све о Еви. Убрзо уписује студије књижевности и уметности на Калифорнијском универзитету. После улога у филмовима Clash by Night Фрица Ланга и Мајмунска посла, уследила је и прва главна улога у остварењу Don’t Bother to Knock, у ком глуми поремећену дадиљу која плаши децу. Највећи успех доћи ће 1953. године с филмовима Нијагара, Мушкарци више воле плавуше и Како се удати за милионера.

Занимљиво је да је Мерилин, иако је била практично главна звезда филма Мушкарци више воле плавуше, за улогу у том филму била плаћена 500 долара недељно, док је хонорар Џејн Расел износио 20.000 долара. На констатацију многих да она ипак није главна звезда филма одговарала је: „Како год, ја сам и даље плавуша.” Две глумице сјајно су се слагале током снимања, а пре премијере оставиле су трагове својих стопала и отиске руку испред чувеног Chinese theater-а у Лос Анђелесу и појавиле се одевене у беле хаљине. Сцена у којој Мерилин пева песму „Diamonds are a Girls Best Friend” у такође легендарној пинк хаљини добила је и бројне омаже годинама касније: у Мадонином споту за песму „Material Girl”, на једном наступу Кајли Миног и у филму Мулен руж, где Никол Кидман пева ту песму у једној сцени.

У децембру 1953. године појављује се и први број магазина „Плејбој”, на чијој је насловној страници била управо Мерилин Монро, а на дуплерици једна њена старија фотографија која је приказује обнажену на црвеној постељини. Управо тада створене су две легенде. Новине настале на кухињском столу Хјуа Хефнера тада су коштале 50 центи, и плануле су, а добро очувани примерци тог легендарног првог броја данас достижу астрономске суме на аукцијама.

Уследиле су улоге у филмовима There’s No Business Like Show Business и Река без повратка. На снимању Седам година верности настаје и чувена сцена у којој ваздух из подземне железнице подиже белу хаљину Мерилин Монро. У то време глумица је била удата за популарног бејзбол играча Џоa Димађа и тај кратки брак обележиле су бројне свађе, његова љубомора и жеља да се она више посвети кући и породици, а мaње каријери. Седамнаестог фебруара 1954. године Мерилин ће се појавити пред 13.000 aмеричких војника у Кореји, што јој је, како је сама рекла, помогло да победи трему када наступа пред много људи.

Незадовољна типизираним улогама које је добијала, раскида уговор с кућом „20th Century Fox” и одлази у Њујорк, где похађа часове глуме у студију Лија Стразберга. Своје разочарање Холивудом описала је речима: „Холивуд је место где ће вам платити 1.000 долара за пољубац и 50 центи за вашу душу” и „Слава и успех буде завист. Људи мисле да им то што сте славни даје за право да вам приђу и свашта вам кажу, али то вас некако не погађа – као да говоре вашој гардероби, а не вама.”

Када је филм Седам година верности стигао у биоскопе и постао најгледанији те недеље, шеф студија „Фокс” Дерил Ф. Занук пристаје на нови уговор којим је у том тренутку највећој звезди дата већа слобода у избору улога, али и омогућено да се појављује у филмовима других студија и да бира редитеље и глумце с којима ће сарађивати. С пријатељем, фотографом Милтоном Х. Грином, глумица отвара „Marilyn Monroe Productions”, кућу која је добијала 100.000 долара за сваки снимљен филм плус проценат од зараде. Те године упознаје и чувеног писца Артура Милера, за ког ћe се убрзо удати.

Први филм који је снимила под новим уговором с „Фоксом” била је Аутобуска станица, у којој је глумила негламурозну и неталентовану забављачицу заљубљену у каубоја. Критике су биле сјајне и једногласне у томе да се Мерилин коначно доказала као глумица. За ту улогу била је номинована за Златни глобус. За разлику од других редитеља који су се често жалили на њена кашњења или непојављивања на снимањима, као и на ненаучене текстове, Џошуа Логан имао је само речи хвале за Мерилин: „Схватио сам да је Мерилин један од највећих талената свих времена... Изненадило ме је што је била много бистрија него што сам замишљао, а мислим да сам тада први пут схватио како интелигенција и оштроумност немају никакве везе с образовањем.”

Уследило је снимање Принца и играчице с Лоренсом Оливијеом, који је био и редитељ филма. Током снимања Мерилин се сусрела с енглеском краљицом Елизабетом Другом. Занимљиво је да је тада носила вечерњу хаљину дубоког деколтеа и била прва глумица која је прекршила правило протокола да се пред енглеском краљицом носе сведеније креације. Улога у том филму донела јој је признање Давиде ди Донатело и номинацију за награду БАФТА.

Потом је уследила, према мишљењу многих, њена најбоља улога и најбољи филм у ком је глумила, Неки то воле вруће Билија Вајлдера. То јој је била друга сарадња с тим редитељем после Седам година верности, а партнери су јој били Џек Лемон и Тони Кертис. Са снимања тог филма остала је чувена изјава Тонија Кертиса: „Љубљење с Мерилин Монро било је као љубљење с Хитлером, нарочито после четрдесет понављања”. Глумац се касније правдао да је то била шала, због чега се Мерилин наљутила на њега, док је са Џеком Лемоном развила пријатељски однос. „Мерилин је била веома тешка и потпуно непредвидива на снимању тог филма. Никад нисмо знали какав ће јој бити дан, да ли ће бити кооперативна или деструктивна.” Вајлдер је често говорио о том снимању и наводио да је Мерилин бескрајна енигма без иједног решења и сјајна комичарка са извесном магијом. „Мерилин Монро никада не долази на време и никада не зна текст напамет. У Бечу имам тетку која би долазила свако јутро тачно у шест на снимање и савршено знала текст напамет у сваком тренутку, али ко би отишао у биоскоп да гледа њу?”, говорио је Били Вајлдер. Филм је постигао велики успех и имао шест номинација за награду Оскар, а Мерилин је за улогу у њему освојила Златни глобус за најбољу глумицу у комедији/мјузиклу.

Уследио је филм Дај да се волимо у режији Џорџа Кјукора. Будући да првобитно није била задовољна сценаријем, успела је да издејствује да Артур Милер уради преправке. Партнер у филму требало је да јој буде Грегори Пек, али он је после Милерових преправки одбио улогу. Кери Грант, Чарлтон Хестон, Јул Бринер и Рок Хадсон такође су одбили да играју у том филму. Улогу је прихватио Ив Монтан. Током снимања Мерилин и Милер развили су пријатељство с Монтаном и његовом супругом, француском глумицом Симон Сињоре, а Мерилин и Монтан имали су и кратку љубавну везу, која се окончала кад је он одбио да напусти Симон Сињоре.

Следећи филм Неприлагођени показаће се, нажалост, као лабудова песма многих који су били његов део, рецимо Кларка Гејбла и глумичиног брака с Артуром Милером. Кашњења на снимања и ненаучен текст поновили су се и овај пут, а Мерилин је, уз то, постајала све више зависна од пилула, посебно оних за буђење и за спавање, које је често чак и заливала шампањцем. „Моји плави и жути пријатељи, једни да ме пробуде, други да ме успавају”, говорила је глумица. На снимању тог филма развила је пријатељство с глумцем Монтгомеријем Клифтом, о коме је рекла: „Он је у још горем стању него што сам ја.”

Неколико дана по завршетку снимања Мерилин је објавила да се разводи од Милера, а Кларк Гејбл, који је сам изводио све каскадерске сцене и почео да пије и пуши преко сваке мере, преминуо је од срчаног удара три недеље касније, недуго пред рођење сина. Медији су, наравно, за то кривили Мерилин Монро и њено понашање на снимању, а она је вест о његовој смрти примила толико тешко да је неколико дана одбијала да једе и да изађе из собе, и неконтролисано плакала. Неколико месеци касније Гејблова удовица Кеј позвала ју је на крштење њиховог тек рођеног сина, а Мерилин је неколико тренутака и држала бебу на крштењу. Монтгомери Клифт неколико недеља по завршетку снимања филма доживљава саобраћајну несрећу после једне забаве у дому Елизабет Тејлор.

Труман Капоти желео је да управо Мерилин глуми у филмској адаптацији његовог романа Доручак код Тифанија јер је лик Холи Голајтли писао инспирисан њоме. Улогу је добила Одри Хепберн.

Године 1962. Мерилин купује нову кућу у Лос Анђелесу, почиње љубавну везу с председником САД Џоном Ф. Кенедијем, а потом с његовим братом Робертом, мири се са Џоом Димађом и најављује поновну удају за њега. Тада почиње и снимање филма Something’s Gotta Givе у режији Џорџа Кјукора, у ком јој је Дин Мартин био партнер. Нажалост, њена честа кашњења и непојављивања на сету терају студио „Фокс” да прекине снимање, јер је сва своја средства уложио у спектакл Клеопатра са Елизабет Тејлор и Ричардом Бартоном. Кад је то сазнала, Мерилин је, наводно, изјавила: „Елизабет Тејлор кине и сва продукција сели се из хладног Лондона у топлији Рим, а због мене не би никад нешто слично урадили.” Председнику Кенедију отпевала је песму „Happy Birthday” на прослави његовог рођендана у Медисон сквер гардену у Њујорку, након чега је Кенеди изјавио: „Хвала. После овако лепо отпеване песме могу слободно да се повучем и пензионишем.” Хаљина коју је Мерилин носила на том наступу продата је пре неколико година на једној аукцији за скоро пет милиона долара. Њена љубавна афера с председником Кенедијем пунила је ступце штампе те године, али је убрзо завршена пошто је он одбио да напусти супругу Џеки Бувије Кенеди (Оназис). Мерилин потом започиње везу са Џоновим млађим братом Робертом, али након што се и она брзо оконча, мири се са Џоом Димађом и најављује поновну удају за њега.

У то време „Фокс” глумици обећава да ће се снимање филма Something’s Gotta Give наставити кад Дин Мартин заврши друга два филма, а она започиње преговоре за улоге у филмовима Слатка Ирма, What a Way To Go, Kiss Me Stupid, мјузиклу A Tree Grows in Brooklyn и мјузиклу са Џином Келијем. Нови уговор с „Фоксом” требало је да јој доноси милион долара хонорара по филму. Нажалост, судбина је хтела друкчије. Петог августа 1962. године Мерилин је пронађена мртва у свом дому у Брентвуду у Лос Анђелесу. Како је званично саопштено, узрок смрти била је превелика доза барбитурата. Многи верују да је Мерилин заправо убијена због својих веза с браћом Кенеди и због тога што је превише знала, а пре смрти најавила је и велику прес-конференцију коју је требало да одржи у Лос Анђелесу. Организацију сахране на себе је преузео Џо Димађо, који је одредио да се на њој појави само тридесет најближих пријатеља, без холивудске елите и медија. Све до своје смрти 1999. године, сваке недеље слао је букет црвених ружа на њен гроб.

Скоро 60 година после смрти, Мерилин и даље привлачи пажњу медија. О њеном животу написано је много књига и снимљен велики број играних и ТВ филмова, а неке глумице биле су номиноване за Оскар за улогу Мерилин Монро, која никад није била предложена за ту награду. Међу најпознатијим биографским филмовима о њој јесу: Calendar Girl из 1993. године са Џејсоном Пристлијем (Беверли Хилс 90210) и Џеријем О’Конелом, о три пријатеља којa у лето 1962. године крећу у Лос Анђелес да виде Мерилин Монро, коју на једној плажи препознају иако носи тамну перику; Norma Jean & Marilyn, у ком је глуме Ешли Џад (Норма Џин) и Мира Сорвино (Мерилин); My Week With Marilyn, где њен лик тумачи Мишел Вилијамс; The Secret Life of Marilyn Monroe с Кели Гарнер и Сузан Сарандон, која глуми њeну мајку. О животу славне глумице снимљена је и ТВ серија Blonde с Попи Монтгомери у главној улози, екранизација истоимене биографије М. М. коју је написала Џојс Керол Оутс. „Нетфликс” је за ову годину најавио нову екранизацију тог дела у својој продукцији. Елтон Џон посветио је Мерилин Монро песму Candle in the Wind (оригинална верзија из 1972. године). Мадона јој је често давала омаж својим изгледом, на фотографијама и у спотовима, а помиње је и у песми Vogue. Певачица и глумица Ванеса Паради  на свом деби албуму 1988. године имала је хит сингл Marilyn&John, који је отпевала на француском, енглеском и шпанском, а сам албум назван је М&Ј по тој песми. Певачица Марина Дијамандис (Marina and The Diamonds) Мерилин је навела као инспирацију уз Марију Антоанету и Мадону за свој алтер его и назив другог албума Electra Heart. Леди Гага и Лана дел Реј помињу је у неколико својих песама, а Севдализа и Фарел Вилијамс имају песме с њеним именом у наслову. Енди Ворхол направио је 1962. године чувени серијал фотографија Marilyn Diptych.

Легендарна џез певачица Ела Фицџералд тврдила је да своју каријеру дугује управо Мерилин Монро: „Захваљујући њој добила сам анганжман у Mокамбу (чувени ноћни клуб у Холивуду, прим. аут.). Лично је позвала власника и рекла му да жели да ме он одмах ангажује и да ће, ако то буде урадио, долазити свако вече и узимати најбољи сто, што ће бити невероватна реклама за његов клуб. Тако се и десило. После тога више никада нисам морала да радим по малим џез клубовима. Била је необична жена, жена испред свог времена.”

У кампањи за легендарни Chanel No. 5 крајем 2013. поново се нашла Мерилин, која је својевремено рекла да је пар капи тог парфема једино што облачи пред спавање. После неуспеле кампање с Бредом Питом годину дана раније, може се слободно рећи да је то био савршен избор.

„Желим да остарим без фејслифтинга... Да имам храбрости да будем одана лицу које сам створила. Понекад помислим да би било лакше избећи старост, умрети млад, али тада никада не бисте довршили свој живот, зар не? Никад не бих у потпуности упознала саму себе.”

Ђорђе Зеленовић

 

Понедељак, 31. 5.

17.30 ОЖЕЊЕНИ НЕЖЕЊА (САД, 1952)
We’re Not Married!
Улоге: Џинџер Роџерс (Ginger Rogers), Мерилин Монро (Marilyn Monroe)
Режија: Едмунд Гулдинг (Edmund Goulding)

20.00 МАЈМУНСКА ПОСЛА (САД, 1952)
Monkey Business
Улоге: Кери Грант (Cary Grant), Мерилин Монро (Marilyn Monroe)
Режија: Хауард Хокс (Howard Hawks)

Уторак, 1. 6.

17.30 НИЈАГАРА (САД, 1953)
Niagara
Улоге: Мерилин Монро (Marilyn Monroe), Џозеф Котен (Joseph Cotten)
Режија: Хенри Хатавеј (Henry Hathaway)

20.00 МУШКАРЦИ ВИШЕ ВОЛЕ ПЛАВУШЕ (САД, 1953)
Gentlemen Prefer Blondes
Улоге: Џејн Расел (Jane Russell), Мерилин Монро (Marilyn Monroe)
Режија: Хауард Хокс (Howard Hawks)

Среда, 2. 6.

17.30 РЕКА БЕЗ ПОВРАТКА (САД, 1954)
River of No Return
Улоге: Роберт Мичам (Robert Mitchum), Мерилин Монро (Marilyn Monroe)
Режија: Ото Премингер (Otto Preminger)

20.00 КАКО СЕ УДАТИ ЗА МИЛИОНЕРА (САД, 1953)
How to Marry a Millionaire
Улоге: Мерилин Монро (Marilyn Monroe), Бети Грејбл (Betty Grable), Лорин Бекол (Lauren Bacall)
Режија: Јан Негулеско (Jean Negulesco)

Четвртак, 3. 6.

17.30 СЕДАМ ГОДИНА ВЕРНОСТИ (САД, 1955)
The Seven Year Itch
Улоге: Мерилин Монро (Marilyn Monroe), Томи Јуел (Tommy Ewell)
Режија: Били Вајлдер (Billy Wilder)

20.00 АУТОБУСКА СТАНИЦА (САД, 1956)
Bus Stop
Улоге: Мерилин Монро (Marilyn Monroe), Дон Мари (Don Murray)
Режија: Џошуа Логан (Joshua Logan)

Петак, 4. 6.

17.30 ПРИНЦ И ИГРАЧИЦА (ВБ/САД, 1957)
The Prince and the Showgirl
Улоге: Мерилин Монро (Marilyn Monroe), Лоренс Оливије (Laurence Olivier)
Режија: Лоренс Оливије (Laurence Olivier)

20.00 НЕКИ ТО ВОЛЕ ВРУЋЕ (САД, 1959)
Some Like It Hot
Улоге: Мерилин Монро (Marilyn Monroe), Тони Кертис (Tony Curtis), Џек Лемон (Jack Lemmon)
Режија: Били Вајлдер (Billy Wilder)

Субота, 5. 6.

17.30 ДАЈ ДА СЕ ВОЛИМО (САД, 1960)
Let's Make Love
Улоге: Мерилин Монро (Marilyn Monroe), Ив Монтан (Yves Montand)
Режија: Џорџ Кјукор (George Cukor)

20.00 НЕПРИЛАГОЂЕНИ (САД, 1961)
The Misfits
Улоге: Кларк Гејбл (Clark Gable), Мерилин Монро (Marilyn Monroe)
Режија: Џон Хјустон (John Houston)