КЕВИН СПЕЈСИ

ФИЛМСКИ ЦИКЛУС

Великани светског филма: Кевин Спејси

Свечана сала, Узун Миркова 1 / Од 31. маја до 3. јуна 2018.

Циклус Великани светског филма овог пута посвећен је харизматичном америчком глумцу Кевину Спејсију, чије је име у последње време под сенком због оптужби за сексуално злостављање.

Избор од осам филмова из његове богате каријере биће приказан од 31. маја до 3. јуна, а међу њима су „Дежурни кривци“ (The Usual Suspects, 1995) Брајана Сингера, „Седам“ (Seven, 1995) Дејвида Финчера, „Поноћ у врту добра и зла“ (Midnight in the Garden of Good and Evil, 1997) Клинта Иствуда, „Поверљиво из Л.А.“ (L.A. Confidential, 1997) Кертиса Хенсона, „Америчка лепота“ (American Beauty, 1999) Сема Мендеса.

 

Четвртак, 31.5.

18:00 ДЕЖУРНИ КРИВЦИ (САД, 1995)
The Usual Suspects
ул. Кевин Спејси (Kevin Spacey), Гебријел Брн (Gabriel Byrne)
р. Брајан Сингер (Bryan Singer)

20:30 СЕДАМ (САД, 1995)
Se7en
ул. Бред Пит (Brad Pitt), Кевин Спејси (Kevin Spacey)
р. Дејвид Финчер (David Fincher)

Петак, 1.6.

18:00 ПОНОЋ У ВРТУ ДОБРА И ЗЛА (САД, 1997)
Midnight in the Garden of Good and Evil
ул. Џон Кјузак (John Cusack), Кевин Спејси (Kevin Spacey)
р. Клинт Иствуд (Clint Eastwood)

21:00 ПОВЕРЉИВО ИЗ Л.А. (САД, 1997)
L.A. Confidential
ул. Ким Бејсингер (Kim Basinger), Кевин Спејси (Kevin Spacey)
р. Кертис Хансон (Curtis Hanson)

Субота, 2.6.

18:00 КЕЈ ПАКС (САД/НЕМ, 2001)
K-PAX
ул. Кевин Спејси (Kevin Spacey), Џеф Бриџис (Jeff Bridges)
р. Ијан Софтли (Iain Softley)

20:30 АМЕРИЧКА ЛЕПОТА (САД, 1999)
American Beauty
ул. Кевин Спејси (Kevin Spacey), Анет Бенинг (Annette Bening)
р. Сем Мендес (Sam Mendes)

Недеља, 3.6.

18:00 ВРХУНСКА ИГРА (САД, 2008)
21
ул. Кевин Спејси (Kevin Spacey), Џим Старџис (Jim Sturgess)
р. Роберт Лукетић (Robert Luketic)

20:30 ПОВРАТАК СУПЕРМЕНА (САД 2006)
Superman Returns
ул. Брендон Раут (Superman Returns), Кевин Спејси (Kevin Spacey)
р. Брајан Сингер (Bryan Singer)

 

Кевин Спејси

Кајзер Созе, Френк Андервуд, Лестер Бернам, Џон Доу... Имена ликова које он тумачи још су познатија него његово. Тиме се може похвалити само неколико изузетних глумачких талената о којима ће се говорити вековима. Он је оштроуман и маркантан, карактеристичног гласа и погледа из ког се не може прочитати да ли је искрен и озбиљан или само манипулише својим саговорником. Приказао је празнину, испуњеност и недостатке људске душе као нико до сада.

Тврди да што се мање зна о његовом личном животу, то ће публика боље моћи да доживи хероје, односно антихероје, које чешће тумачи. Међутим, ових дана, после више од тридесет година каријере, интриге о њему испливавају на видело и знатно штете перспективи његовог богатог талента.

Кевин Спејси Фаулер рођен је у Њу Џерзију, али у раном детињству с породицом се сели у Калифорнију. Био је несташан дечак, због чега га отац шаље у војну школу, из које убрзо бива избачен, те уписује регуларну средњу школу и у њој постаје члан драмске секције. Привлачи га позориште, које остаје његов приоритет до данашњег дана. Прва представа у којој је наступио била је The Sound of Music, где је играо улогу капетана Фон Трапа. У средњој школи одлучује да као уметничко име користи своје средње име, које је и име његовог прадеде – Спејси. Таленат за имитирање јавних личности попут глумца Џејмса Стјуарта и водитеља Џонија Карсона отвара му врата стендап комедије.

Убрзо уписује драмски смер на Џулијарду, који напушта после две године због потписивања уговора сa Шекспировим фестивалом у Њујорку. На Бродвеју добија улогу Освалда у Ибзеновим Аветима, а затим и Константина у Чеховљевом Галебу, након чега му се указује прилика да ради с феноменалним Џеком Лемоном, звездом филмова Неки то воле вруће (Some Like it Hot, 1959) и Апартман (Apartment, 1960), на драми Дуго путовање у ноћ Јуџина О’Нила. Џек постаје његов велики пријатељ и ментор који му отвара врата у свет филма и телевизије.

Први филм у ком је играо била је Горушица (Heartburn, 1986), у чијим су се главним улогама нашли једни од најбољих глумаца данашњице, Џек Николсон и Мерил Стрип. Потом је глумио бизнисмена у веома запаженом филму, кључном за еманципацију жена, Запослена девојка (Working Girl, 1986).

Након што 1991. године добија награду Тони за улогу ујака Луија у представи Изгубљени у Јонкерсу, и филмске понуде постају све чешће. Каријеру на великом платну гради добро бирајући улоге, и то у филмовима који се баве сировом истином у стилизованој фикцији, делима што преносе поруке које можда нисмо желели да чујемо, али нам је то и те како било потребно.

Дежурни кривци (The Usual Suspects, 1995)

Пошто је погледао први филм Брајана Сингера на фестивалу „Санденс”, Спејси каже том режисеру да би желео да учествује у његовом следећем остварењу. Они постају пријатељи и улога Вербала Кинта у Дежурним кривцима (The Usual Suspects, 1995) већ на почетку бива намењена Спејсију. Кевин се с лекарима консултује око симптома церебралне парализе, па чак на снимању лепком лепи прсте своје леве руке да би био уверљивији. Једна од већих дилема у процесу претпродукције била је на који начин променити утисак о његовом лику у тренутку разоткривања. Након дискусије режисер и Спејси ипак одлучују да уместо неке физичке промене, попут преоблачења, само промене угао камере за 180 степени. Тим покретом камере реакција после потпуног плот твиста изазива жељу да се филм пусти из почетка истог тренутка. Попут лавиринта покретних слика у коме је наизглед немогуће доћи до истине цео тим вешто манипулише публиком откривајући део по део приче – генијалне заблуде. Кевин у том филму глуми глуму тако убедљиво да ретко ко посумња у његову веродостојност. Дежурни кривци доносе му први Оскар – за најбољу споредну улогу. Награду је примио рекавши: „Ко год Кајзер Созе био, могу да вам кажем да ће се предивно напити вечерас.”

Режисер Дејвид Финчер изјавио је да је увек био посебно заинтересован за филмове који гледаоце фигуративно ране и оставе ожиљак. Један од оних који су у томе нарочито успели јесте филм Седам (Seven, 1995), а најзаслужнији за то је негативац – серијски убица Џон Доу у тумачењу Кевина Спејсија. Џон Доу са собом носи језиву непредвидивост живота и свих његових мрачних углова. Бавећи се искорењивањем ,,неморалности”, он у себи види нешто готово свето, а своје противнике претвара у саучеснике постављајући им најподлију клопку и уживајући у томе. Тај лик постао је легендаран по томе што је испунио свој замишљени ритуал не остављајући другим протагонистима могућност за опоравак.

Иако су многи ликови које је играо права чудовишта људске врсте, Кевин у свом тумачењу за њих нема ни мрвицу осуде, већ проналази унутрашње оправдање за све њихове поступке. Схвата да људи не постају такви због једног догађаја, већ због низа искустава, односа и траума, те ликове спремне на зло може да разуме.

Поверљиво из Л. А. (L.A. Confidential, 1997)

У филму Поверљиво из Лос Анђелеса (L.A. Confidential, 1997) Спејси игра Џека Винсенса, који је, како би режисер тог остварења рекао, холивудска звезда међу полицајцима. Индикација коју је Кевин добио био је Дин Мартин, а задатак да задржи маску савршеног холивудског џентлмена који има одговор на свако питање ма какве да су околности. У сцени у бару где Џек преиспитује своју личност и поступке чује се песма „Smile, smile” Дина Мартина, која појачава његов мотив да одржава утисак о себи као о самоувереној и веселој особи без обзира на све.

Након неколико веома успешних улога Спејси одлучује да оснује Trigger Street Production, кућу која подржава независне филмове младих аутора. Неки од најуспешнијих међу њима јесу Друштвена мрежа (The Social Network, 2010) и Капетан Филипс (Captain Phillips, 2013).

Америчка лепота (American Beauty, 1999)

Међутим, улога која ће од њега начинити праву легенду тек је куцала на врата. Била је то рола у Америчкој лепоти (American Beauty, 1999), првом филму британског позоришног режисера Сема Мендеза. Мотиви и страхови главних ликова откривају нам огољену људску природу у којој је граница између добра и зла, као и среће и несреће, веома танка. Та цинично-духовита прича о лепоти и њеном поимању, у маниру Булевара сумрака (Sunset Boulevard, 1950) говори о искакању из система вредности које ће имати фатални исход. Кевин Спејси у улози Лестера Бернама разбија илузију о америчком сну и јасно ставља до знања колико идеалан живот иза кулиса може да умртви човека и угаси животни жар. Та улога носила је опасност од западања у патетику или немарни егоцентризам, међутим Спејси одише искључиво људскошћу и оставља утисак једине особе здравог разума. Интересантно је да је Лестерову слободу, бригу о психичком и физичком здрављу и срећи мотивисала лепота у пожуди, која се претвара у низ романтичних фантазија. Тај лик можда није племенити херој, али публика опчињено навија за њега јер је довољно храбар да пронађе срећу и мир. За ту улогу Спејси је награђен другим Оскаром.

Само неколико дана после премијере Америчке лепоте постао је уметнички директор позоришта Old Vic у Лондону, где се бавио Шекспировим делима и приближавао их младима. Иначе, Кевин воли Лондон као свој дом и сматра га веома значајним за лични и професионални развој. Памти свој боравак у том граду када је имао само десет година и гледао представу Шерлок Холмс, која га је одушевила и била један од окидача за одабир будућег позива.

Кевин се опробао и као режисер на два потпуно различита филма. Први је Албино алигатор (Albino Alligator, 1996), а други биографски мјузикл о певачу Бобију Дерину Иза мора (Beyond The Sea, 2004). У том филму он тумачи главну улогу и показује завидне вокалне способности и баршунаст глас, а његово дирљиво извођење преноси нас директно у доба старог Холивуда. То остварење доноси и компликоване масовне кореографске сцене и предивну, али трновиту љубавну причу главног јунака и његове супруге Сандре Ди, коју тумачи Кејт Бекинсејл. Спејси као Боби Дерин бива номинован за главну мушку улогу за Златни глобус, а музика из филма за Греми.

Немогуће је поменути сва остварења на којима је Спејси радио, али нека од најзначајнијих су и Пливајући са ајкулама (Swimming with Sharks, 1994), Преговарач (Negotiater, 1998), у коме је играо раме уз раме са Самјуелом Л. Џексоном, анимирани филм у сарадњи „Дизнија” и „Пиксара” Живот буба (Bugs Life, 1998), романтична драма са Џулијан Мур Лука љубави (The Shipping News, 2001), научнофантастично остварење K-pax (2001), Врхунска игра (21, 2008) и савремена комедија Како се решити шефа (Horrible Bosses, 2011).

У последње време његова најзапаженија улога јесте она у серији Кућа од карата (House of Cards, 2013). Спејси тумачи саветника у Белој кући који скривеним шаховским потезима елиминише противнике и уз помоћ своје снажне жене долази на место председника Сједињених Америчких Држава. Лик Франсиса, базиран на Ричарду Трећем, кога је много пута играо на даскама које живот значе, постао је толико популаран међу публиком широм света да се поставља питање како би Кевин Спејси прошао на правим изборима за председника.

Схвативши у какво је засићење холивудска продукција упала, глумац се окреће новој платформи – серијама на позив (on demand). На тој платформи гледалац може погледати све епизоде серије високе продукције одмах, без оног слатког ишчекивања, и то на великом екрану, што је свакако предност над интернет садржајем. Кевин сматра да је видео-индустрија научила лекцију на грешкама музичке индустрије, те гледаоцима даје оно што желе по прихватљивој цени и тако избегава пиратерију.

Нажалост, његово име се последњих месеци провлачи по медијима, где га описују као особу која ствара нездраву атмосферу на снимањима и има неколико оптужби за сексуално напаствовање малолетника. Кевин то не демантује, већ у истом тренутку бира да се изјасни као хомосексуалац. То скретање пажње публика и медији препознају и осуђују, те он убрзо губи улогу у новој сезони Куће од карата, а затим и у новом филму Ридлија Скота који је већ у постпродукцији, те се организују додатна снимања с Кристофером Пламером у тој улози. Спекулише се да би те контроверзе могле означити крај његове каријере.

Спејси тренутно води радионицу глуме преко интернета и организације Masterclass. Основао је фондацију за помоћ младим уметничким пројектима инспирисан Џеком Лемоном и његовом изјавом да кад постанеш успешан „мораш да пошаљеш лифт опет доле” и пружиш добродошлицу следећим генерацијама. Спејсијева харизма и оригиналност коју је удахнуо свакој својој улози остаће запамћене у филмској и позоришној историји и велика би штета била не видети у ком ће се правцу његов таленат развијати у познијим годинама. Да ли су приче које су га свргнуле с престола омиљеног глумца истините или само пропаганда којом се прикривају још страшнији проблеми, сазнаћемо у следећој епизоди. До тада можемо претпоставити да ће Кевин Спејси попут Кајзера Созеа нестати из видокруга јавности у једном издаху.

Мими Влаовић