ФЕСТИВАЛ ФАНТАСТИКЕ

ФИЛМСКА РЕВИЈА

Фестивал фантастике: Повратак у биоскоп 5

Музеј Југословенске кинотеке, Косовска 11 / Од 20. до 26. априла 2018.

Фестивал фантастике: Повратак у биоскоп 5 у организацији Југословенске кнотеке и Беокона одржава се од 20. до 26. априла у Музеју Југословенске кинотеке, Косовска 11.

Љубитеље овог жанра очекују „Соларис“ Стивена Содерберга, „Одисеја у свемиру 2001“ Стенлија Кјубрика и „Одисеја у свемиру 2010“ Питера Хајмса, као и анимирани „Пет легенди“ Питера Ремзија, „Принцеза Мононоке“ Хајао Мијазакија. У разноврсном програму су и „Опасан проналазак“ Карела Земана, „Врана“ Алекса Пројаса, „Зора живих мртваца“ Џорџа Ромера…

Поред пројекција, првог дана биће отворена изложба плаката, а током фестивала у плану су две трибине: Артур Кларк и Чудесни свет Хајао Мијазакија.

 

Петак, 20.04.

17:30 СОЛАРИС (САД, 2002)
Solaris
ул. Џорџ Клуни (George Clooney), Наташа Макелхон (Natascha McElhone)
р. Стивен Содерберг (Steven Soderbergh)

19:30 Отварање фестивала и изложбе плаката

20:00 ОДИСЕЈА У СВЕМИРУ 2001 (ВБ/САД, 1968)
2001: A Space Odyssey
ул. Кир Дулеа (Keir Dullea), Гари Локвуд (Gary Lockwood)
р. Стенли Кјубрик (Stanley Kubrick)

Субота, 21.04.

15:00 ТИХО БЕЖАЊЕ (САД, 1972)
Silent Running
ул. Брус Дерн (Bruce Dern), Клиф Потс (Cliff Potts)
р. Даглас Трумбил (Douglas Trumbull)

17:00 ЗАРОБЉЕНИЦИ СВЕМИРА (САД, 1969)
Marooned
ул. Грегори Пек (Gregory Peck), Ричард Крена (Richard Crenna)
р. Џон Старџис (John Sturges)

19:00 Трибина: Артур Кларк

20:30 ОДИСЕЈА У СВЕМИРУ 2010 (САД, 1984)
2010
ул. Рој Шајдер (Roy Scheider), Џон Литгоу (John Lithgow)
р. Питер Хајмс (Peter Hyams)

Недеља, 22.04.

15:00 ЛЕГЕНДА О ЧУВАРИМА (САД/АУ, 2010)
Legend of the Guardians: The Owls of Ga'Hoole
анимирани филм
р. Зек Снајдер (Zack Snyder)

17:00 ПЕТ ЛЕГЕНДИ (САД, 2012)
Rise of the Guardians
анимирани филм
р. Питер Ремзи (Peter Ramsey)

19:00 Трибина: Чудесни свет Хајао Мијазакија

20:00 ПРИНЦЕЗА МОНОНОКЕ (ЈП, 1997)
Mononoke-hime
анимирани филм
р. Хајао Мијазаки (Hayao Miyazaki)

Понедељак, 23.04.

17:00 ОПАСАН ПРОНАЛАЗАК (ЧССР, 1958)
Vynález zkázy
ул. Лубор Токош (Lubor Tokos), Арност Навратил (Arnost Navrátil)
р. Карел Земан (Karel Zeman)

19:00 ЗЕЛЕНА ОПАСНОСТ (САД/ЈП, 1968)
The Green Slime
ул. Роберт Хортон (Robert Horton), Лучијана Палуци (Luciana Paluzzi)
р. Кинџи Кукасаку (Kinji Fukasaku)

21:00 СЕНКА (САД, 1994)
The Shadow
ул. Алек Болдвин (Alec Baldwin), Џон Лон (John Lone)
р. Расел Малкејхи (Russell Mulcahy)

Уторак, 24.04.

17:00 ДАРКМЕН - ЧОВЕК ИЗ МРАКА (САД, 1990)
Darkman
ул. Лиам Нисон (Liam Neeson), Франсес Макдорманд (Frances McDormand)
р. Сем Рејми (Sam Raimi)

19:00 ВРАНА (САД, 1994)
The Crow
ул. Брендон Ли (Brandon Lee), Мајкл Винкот (Michael Wincott)
р. Алекс Пројас (Alex Proyas)

21:00 В КАО ВЕНДЕТА (НЕМ/САД, 2005)
V for Vendetta
ул. Хјуго Вивинг (Hugo Weaving), Натали Портман (Natalie Portman)
р. Џејмс Мактајг (James McTeigue)

Среда, 25.04.

17:00 ТАЈАНСТВЕНА МОЋ (САД, 1982)
The Sender
ул. Кетрин Харолд (Kathryn Harrold), Жељко Иванек (Zeljko Ivanek)
р. Роџер Кристијан (Roger Christian)

19:00 ДОДИР МЕДУЗЕ (ВБ/ФР, 1978)
The Medusa Touch
ул. Ричард Бартон (Richard Burton), Ли Ремик (Lee Remick)
р. Џек Голд (Jack Gold)

21:00 БИТИ ЏОН МАЛКОВИЧ (САД, 1999)
Being John Malkovich
ул. Џон Кјузак (John Cusack), Камерон Дијаз (Cameron Diaz)
р. Спајк Џоунз (Spike Jonze)

Четвртак, 26.04.

17:00 ПРИТАЈЕНО ЗЛО (НЕМ/ВБ, 2002)
Resident Evil
ул. Мила Јововић (Milla Jovovich), Мишел Родригез (Michelle Rodriguez)
р. Пол Андерсон (Paul W.S. Anderson)

19:00 АРМИЈА МРАКА (САД, 1993)
Army of Darkness
ул. Брус Кембел (Bruce Campbell), Ембет Дејвиц (Embeth Davidtz)
р. Сем Рејми (Sam Raimi)

21:00 ЗОРА ЖИВИХ МРТВАЦА (САД, 1978)
Dawn of the Dead
ул. Дејвид Емги (David Emge), Кен Фори (Ken Foree)
р. Џорџ Ромеро (George A. Romero)

 

Фестивал фантастике: Повратак у биоскоп 5

Очима које су већ одражавале интелигенцију већу од људске беба се загледа у дубине кристалног монолита, разабравши – али још не и докучивши – тајне које су тамо лежале запретене.

Одисеја у свемиру 2001, Артур Кларк (превод Зоран Живковић и Жика Богдановић)

Ово није само крај једног од најутицајнијих романа научне фантастике у двадесетом веку већ и опис свих читалаца и гледалаца жанра, јер сваку књигу коју узмемо у руке или филм који желимо да погледамо за нас је један монолит који треба да одгонетнемо и чије тајне једва чекамо да откријемо. За многе је фантастика ескапизам, а за нас који је волимо, то је позитивна ствар. Има оних који нас посматрају као децу што се крију иза нечега и никада нас не узимају за озбиљно. А Кларков роман и истоимени филм Стенлија Кјубрика Одисеја у свемиру 2001 (1968) никако није дечји, већ се бави, између осталог, и озбиљном темом, вечитом потрагом за сврхом човечанства и жељом да сами управљамо својом судбином. То је прича која треба да покрије еоне у нашој еволуцији, од далеке прошлости до могуће будућности. Пре педесет година на премијери многи нису схватили тај филм. Више од двеста људи напустило је пројекцију, а они који су остали до краја очекивали су да им монолит с почетка да коначне одговоре, али њих није било и не треба ни да их буде јер би то уништило мистичност саме Одисеје. Филм није остарио ни после толико година, већ и даље поседује беспрекоран визуелни стил и емоцију коју преноси преко музике и дизајна звука.

Пето издање фестивала отварамо специјалном пројекцијом поводом пет деценија од изласка филма. Ове године навршава се и десет година од смрти аутора романа, док је прошле обележено сто година од његовог рођења, те ћемо зато другог дана трибину посветити Артуру Кларку. Прва два дана имаћемо прилике да видимо филмове који се баве истраживањем свемира и на које је Кјубриков филм утицао. То су Тихо бежање (Silent Running, 1971) Дагласа Трамбла, смештено у 2001. годину, с поруком да човек мора бити сопствени спасилац чак и по цену лудила; Заробљеници свемира (Marooned, 1969) Џона Стерџеса, екранизацијa романа Мартина Кејдина; Соларис (2002) Стивена Содерберга, који је више римејк екранизације Тарковског него литерарног предлошка Станислава Лема; Одисеја у свемиру 2010 (1984) Питера Хајамса, дуго очекивани наставак филма из 1968. који почиње с намером да одговори на раније постављена питања, али се брзо спушта у сјајну авантуру у којој мистерију о томе шта се дешава с Јупитеровим прстеновима пратимо упоредо с растућом тензијом између Америке и Совјетског Савеза која може да доведе до уништења Земље. Трећег дана фестивала, традиционално посвећеног млађима и анимираном филму, приказаћемо: Легенду о чуварима (Legend of the Guardians: The Owls of Ga’Hoole, 2010) Зака Снајдера и Пет легенди (Rise of the Guardians, 2012) Питера Ремзија. Љубитељи Хајао Мијазакија моћи ће да слушају о чудесном свету његових филмова на трибини коју ће држати друштво „Сакурабана”, а после ње следи пројекција Принцезе Мононоке (Mononoke-hime, 1997). Прошле године увели смо дан који је посвећен палп књижевности у филму фантастике, тако да ћемо приказати Опасан проналазак (Vynаlez zkаzy, 1958) Карела Земана, чудесну поетску евокацију света Жила Верна постигнуту комбинацијом играног филма, анимације, лутака и слика на стаклу; Зелену опасност (The Green Slime, 1968) Кинџија Фукасакуа, прву званичну јапанско-америчку копродукцију, о зеленом чудовишту које бежи с уништеног астероида што је био на путањи судара са Земљом; Сенку (The Shadow, 1994) Расела Малкахија, о јунаку из серијала који је писао Волтер Гибсон тридесетих година прошлог века. Филмови о суперхеројима последњих година преузели су водеће место на биоскопским благајнама, а ми као и прошле године подсећамо да има још јунака који не долазе из Марвеловог или ДЦ универзума: Даркмен – човек из мрака (Darkman, 1990) Сема Рејмија један је од успешнијих, а заправо није екранизација ниједног конкретног стрипа већ лик који је инспирисан већ поменутима Сенком и Бетменом; Врана (The Crow, 1994) Алекса Пројаса, у коме је Брендон Ли оживео на платну истоименог јунака кога је створио Џејмс О’Бар, таман да се подсетимо док чекамо да изађе римејк са Џејсоном Момом следеће године; В као вендета (V for Vendetta, 2005) Џејмса Мактига, по графичком роману Алана Мура. За шести дан припремили смо филмове који имају везе с телепатијом: Тајанствена моћ (The Sender, 1982) Роџера Кристијана, прича о поремећеном младићу што може да преноси своје снове и визије у умове других људи, која се ослања на језиву атмосферу и неизвесност да би се постигао ефекат хорора; Додир медузе (The Medusa Touch, 1978) Џека Голда, психолошки трилер с елементима фантастике о писцу који има телекинетичку моћ да изазове велике катастрофе само и при помисли на њих; Бити Џон Малкович (Being John Malkovich, 1999) Спајка Џонза, необична комедија у којој луткар набаса на врата која су у ствари портал за улазак у ум познатог глумца. Ово јубиларно издање завршавамо остварењима о зомбијима, а повод је четрдесет година од премијере најпопуларнијег филма на ту тему Зора живих мртваца (Dawn of the Dead, 1978) Џорџа Ромера. Друштво ће му тог дана правити: Армија мрака (Army of Darkness, 1993) Сема Рејмија, наставак авантуре несрећног Еша, који сада мора да се у прошлости бори с армијом мртвих да би повратио књигу Некрономикон и вратио се кући, и Притајено зло (Resident Evil, 2002) Пола Андерсона, почетак франшизе филмова који су инспирисани истоименом видео-игром.

Као и сваке године остајемо при томе да већину филмова приказујемо с филмске траке – докле год можемо а да их не уништимо и ипак сачувамо за будуће генерације. Када смо бирали филмове, водили смо се оним што имамо у фонду, као и оним што је било у званичној дистрибуцији, а дигиталне копије, ако их приказујемо, увек су рестаурисане или освежене. Ово није фестивал само за нас који смо носталгични за звуком кино-пројектора у позадини и неким давним временима када су биоскопске сале у центру града биле пуне већ и за генерације које воле филм а никада нису имале прилике да виде како класици жанра фантастике изгледају на 35 мм. Није чар само у беспрекорној слици која изгледа као да можете да уђете у њу него и у зрну које видите на платну и копијама које је начео зуб времена и променама ролни. Придружите нам се у Музеју Југословенске кинотеке, где вас од 20. до 26. априла чека 20 филмова фантастике које смо одабрали за вас.

Ненад Беквалац