ELIJA KAZAN na bis

CIKLUS FILMOVA

Ciklus filmova Elije Kazana

Sala "Dinko Tucaković", Kosovska 11. 20. i 21. septembar 2016.

 

Utorak 20.09.

17:00 GREH JEDNE NOĆI (SAD, 1947) 123'
The Sea of Grass
ul. Ketrin Hepbern (Katherine Hepburn), Spenser Trejsi (Spencer Tracy)
r. Elija Kazan (Elia Kazan)

19:15 UZBUNA NA ULICI (SAD, 1950) 96’
Panic in the Streets
ul. Ričard Vidmark (Richard Widmark), Džek Palans (Jack Palance)
r. Elija Kazan (Elia Kazan)

21:00 TRAMVAJ ZVANI ŽELJA (SAD, 1951) 122'
A Streetcar Named Desire
ul. Marlon Brando (Marlon Brando), Vivijen Li (Vivien Leigh)
r. Elija Kazan (Elia Kazan)

 

Sreda 21.09.

17:00 DIVLJA REKA (SAD, 1960) 110’
Wild River
ul. Montgomeri Klift (Montgomery Clift), Li Remik (Lee Remick)
r. Elija Kazan (Elia Kazan)

19:00 NA DOKOVIMA NJUJORKA (SAD, 1954) 108'
On the Waterfront
Ul. Marlon Brando (Marlon Brando), Karl Malden (Karl Malden)
R. Elija Kazan (Elia Kazan)

21:00 ISTOČNO OD RAJA (SAD, 1955) 115'
East of Eden
Ul. Džejms Din (James Dean), Džuli Heris (Julie Harris)
R. Elija Kazan (Elia Kazan)

 

Džon Ford kao inspiracija

 

Grozno je ne biti voljen. To je najgora stvar na svetu.(...) To te čini nasilnim i okrutnim.“
(Istočno od Raja/East of Eden)

 

Elija Kazan

 

Elija Kazan (Elias Kazantzoglou) predstavnik neorealizma u Holivudu, započeo je svoju karijeru kao pozorišni reditelj na Brodveju. Pored noar filmova, Kazan je snimao filmove sa socijalnom problematikom u kojima je kritikovao ustaljene norme ponašanja i isticao slobodu individue. Režirao je dvadeset i tri uloge koje su nominovane za Oskara, među kojima je devet dobitnika. Martin Skorseze i Robert De Niro (Poslednji tajkun/The Last Tycoon, Sporazum/The Arrangment) uručili su mu počasnog Oskara 1999. godine.

Kent Džons i Martin Skorseze posvetili su nekoliko godina u planiranju i kreiranju dokumentarnog filma Pismo Eliji (A letter to Elia), snimljenog 2010. godine. Obojica umetnika želeli su da iskažu svoju zahvalnost Eliji Kazanu koji je nesumnjivo uticao na njihov lik i delo, želeli su da istaknu koliko je ustvari Elija Kazan bio iskren u onome što je radio, iskren o sebi, iskren prema drugima.

Elija Kazan bio je učenik čuvenog Li Strazberga, glumca i reditelja, direktora prestižne glumačke škole Ektors Studio (Actors Studio), koji je, izučavajući tehniku glume Stanislavskog i njegov Metod, počeo da razvija svoju sopstvenu interpretaciju pomenutog sistema pod nazivom metod acting, insistirajući na tome da glumac koristi svoje lična sećanja i osećanja u identifikaciji sa likom.

Elija Kazan gradio je svoju filmsku estetiku ugledajući se na estetiku Džona Forda koji se trudio da proširi očekivanja publike za razumevanje likova stavljajući ih u određeni socijani kontekst i eksterijer. Kazan je sprovodio metod acting i pomagao glumcima poput Marlona Branda (Na dokovima Njujorka/On the Waterfront, Tramvaj zvani želja/A streetcar Named Desire, Viva Zapata/Viva Zapata), Džejmsa Dina (Istočno od Raja), Vorena Bitija i Natali Vud da ostvare potpunu psihološku uverljivost svojih likova.

Biti je debitovao u filmu Sjaj u travi/Splendor in the Grass dok je njegova koleginica Natali Vud već imala bogatu filmografiju a igrala je i u Tragačima/The Searchers Džona Forda.

Elija Kazan je okupljao oko sebe veliki broj fantastičnih glumaca i saradnika koji su na svojstven način uticali na konačan izgled njegovih filmova. Entoni Kvin nagrađen je Oskarom za sporednu ulogu u filmu Viva Zapata, Gregori Pek igrao je u filmu Džentlmenski sporazum/Gentleman’s Agreement, Vivijan Li i Kim Hanter igrale su u Tramvaj zvani želja zajedno sa Mladenom Sekulovićem odnosno Karl Maldenom. Ovaj karakterni glumac visoke socijalne inteligencije, bio je ono što je Džon Vejn bio za Džona Forda.

„Jedini čovek koji je bio od svake pomoći na snimanju Na dokovima Njujorka je Sem Spigel. On je jedan od retkih koji zna svoj posao.“

Producent Sem Spigel dobitnik je Oskara za film Na dokovima Njujorka kao i za filmove Dejvida Lina Most na reci Kvaj/The Bridge on the River Kwai i Lorens od Arabije/Lawrence of Arabia.

Međutim, realizam u filmovima Elije Kazana je potpuno drugačiji od realizma Džona Forda. Džon Ford je koristio dokumentarističku građu i istorijske prilike u kreiranju američkih narodnih likova, insistirajući na tradicionalnim vrednostima života u zajednici. Elija Kazan preispituje tadašnju savremenu američku porodicu, njihov odnos prema deci, prema ljubavi. Fordovi junaci se ne menjaju pred našim očima, oni doživaljavaju neki vid promene ali samo u granicama iskušenja prirode koje ih čine jačim. Likovi Elije Kazana katarzično otkrivaju novu stranu svoje ličnosti, obelodanjuju svoje slabosti.

Značaj koji je snimatelj Greg Tolend imao za Džona Forda, Boris Kaufman je ostvario u filmovima Elije Kazana. Boris Kaufman, mlađi brat Dzige Vertova, započeo je svoju karijeru u Americi nakon što ga je Elija Kazan odabrao da snima film Na dokovima Njujorka za koji je nagrađen Oskarom za najbolju fotografiju.

„Rekao sam Tenesiju (povodom snimanja filma Tramvaj zvani želja): ovo će biti Marlon Brando šou.“
Karakteristično za Eliju Kazana je njegova saradnja sa piscima: Arturom Milerom (Na Brodveju) Tenesi Vilijamsom( Tramvaj zvani želja, Bebi dol/Baby Doll), Pol Osbornom (Istočno od Raja), Badom Šulbergom (Na dokovima Njujorka), Vilijemom Ingeom (Sjaj u travi), Haroldom Pinterom (Poslednji tajkun - po noveli Skota Ficdžeralda).

Elija Kazan ekranizovao je i dva romana Džona Stajnbeka Istočno od Raja i Viva Zapata. Njegov filmski uzor Džon Ford takođe je snimio film po jednom Stajnbekovom romanu Plodovi gneva/The Grapes of Wrath.

Uvođenjem crne liste simpatizera socijalizma, pod pritiskom Predstavničkog doma za antiameričke aktivnosti (HUAC) pisac Bad Šulberg i Elija Kazan (i mnogi drugi) imenovali su holivudske predstavnike Komunističke partije. Pojedini filmski umetnici odbili su saradnju zbog čega su osuđeni na zatvorsku kaznu. Nakon toga osnovan je Komitet za Prvi amandman koji je stao u odbranu ove holivudske desetorke ali bez velikog uspeha. Uprkos kontroverznim političkim dešavanjima, Šulbergov scenario Na dokovima Njujorka nagrađen je Oskarom Američke filmske akademije.

Filmovi Elije Kazana, eksplozivni i dirljivi poput filmske pesme koja se pojavljuje u mraku bioskopa u potrazi za večnim tajnama, otkrivaju novu dimenziju ljubavi i strasti, tog veličanstvenog sveta čija se slika menja vremenom koje prolazi.

Katarina Nikolić