ЕДИТ КАРЛМАР

ДАНИ НОРВЕШКОГ ФИЛМА

Ретроспектива: Едит Карлмар

Сала Макавејев, Узун Миркова 1 / Од 9. до 13. октобра 2019.

Дани норвешког филма, од 9. до 13. октобра, биће посвећени редитељки Едит Карлмар (1911-2003).

Ретроспектива обухвата шест играних филмова ове ауторке, од дебитантског „Смрт је милина“ (1949) до последњег „Млади грешници“ (1959), у којем је играла Лив Улман, као и пројекцију кратких и документарних филмова Едит Карлмар, уз мастерклас Јана Ерика Холста.

 

Среда, 9. 10.

18.30 СМРТ ЈЕ МИЛИНА (НОР, 1949)
Døden er et kjærtegn
Улоге: Клаус Висе (Claus Wiese), Бјeрг Рисер-Ларсен (Bjørg Riiser-Larsen)
Режија: Едит Карлмар (Edith Carlmar)

Четвртак, 10. 10.

18.30 Мастерклас Јана Ерика Холста и пројекције кратких и документарних филмова Едит Карлмар

20.00 ОСАКАЋЕН (НОР, 1951)
Skadeskutt
Улоге: Карстен Вингер (Carsten Winger), Ева Берг (Eva Bergh)
Режија: Едит Карлмар (Edith Carlmar)

Петак, 11. 10.

20.00 НА СУНЧАНОЈ СТРАНИ (НОР, 1956)
På solsiden
Улоге: Ранди Колстад (Randi Kolstad), Арне Кокс Ли (Arne Coxx Lie)
Режија: Едит Карлмар (Edith Carlmar)

Субота, 12. 10.

18.00 БУДАЛЕ НА ПЛАНИНИ (НОР, 1957)
Fjols til fjells
Улоге: Лејф Јустер (Leif Juster), Уни Бернхофт (Unni Bernhoft)
Режија: Едит Карлмар (Edith Carlmar)

20.00 ПОЗАЈМИ МИ СВОЈУ ЖЕНУ (НОР, 1958)
Lån meg din kone
Улоге: Торе Фос (Tore Foss), Соња Вигерт (Sonja Wigert)
Режија: Едит Карлмар (Edith Carlmar)

Недеља, 13. 10.

20.00 МЛАДИ ГРЕШНИЦИ (НОР, 1959)
Ung flukt
Улоге: Лив Улман (Liv Ullmann), Атле Мертон (Atle Merton)
Режија: Едит Карлмар (Edith Carlmar)

 

DANI NORVESKOG FILMA OKT 2019

Едит Карлмар као режисер

Ингрид Дока: одломак из књиге Видим све у сликама. Филмска редитељка Едит Карлмар (Jeg ser alt i bilder. Filmregisørren Edith Carlmar), NFIs skriftserie nr. 12, Осло, 2000.

У интервјуима које је Едит Карлмар дала јасно се види да је она контроверзна жена слободног језика. Још од времена кад је као млада радила с Танкредом Ибзеном, с времена на време портретисана је и цитирана у филмским часописима и журналима јер је и тада сматрана „ретком зверком”. Крајем тридесетих година у норвешком филму није било уобичајено да жене буду извршни продуценти. Млада Едит Карлмар истицала се својом смелошћу и енергичношћу. Била је лепа, плава и имала је диван осмех. Често је носила панталоне и причала да тренира џију-џицу и карате. У једном интервјуу за Филмски журнал из 1943. изјавила је да постоји једна ствар коју не жели – а то је да буде домаћица. Пред крај интервјуа мало је ублажила свој став и додала да не жели да буде само домаћица. Као и све друге мајке, и она мора да купује хлеб и млеко.

Њене колеге причају да је псовала као кочијаш и да се није плашила да постави на своје место оне који би јој се супротставили. Умели су да је питају да ли се понекад осећала недостатно на радном месту којим доминирају мушкарци. Она би само одмахнула и рекла: „Ма не, и ја сам у мушком клубу!” Тиме је хтела да каже да је осећала да је њене колеге потпуно прихватају; по њеном мишљењу, једино што је важно јесте да се посао добро обави. Као извршни продуцент морала је да се носи са стресом, дугим радним данима, а понекад и с грдњама и шефа и глумаца. У томе јој је помогло одрастање на Гринерлеки. Ту је научила да се бори и узвраћа ударац, у најбуквалнијем смислу. Ту је, такође, научила и да се ослони на себе, посебно у тренуцима највећих невоља.

Инспирацију за режију увек је налазила у себи. Није имала узора и није покушавала никога да опонаша. Она то каже овако: „Имала сам само себе и своје... илузије.” Мотивација да режира потекла је, пре свега, из жеље да ради на филму. У мери у којој је уопште изгарала за нечим, изгарала је за тим да добро осликава обичне људе. И да прави филмове који личе на живот, у којима се клатно постојања непрестано креће између својих крајњих тачака, смеха и плача, туге и радости. Говорила је да све види у сликама. Њен начин посматрања и осећања света одвијао се пре свега кроз слике, мање кроз речи.

Креативна решења

Током различитих продукција десиле су се многе забавне епизоде, које је Едит Карлмар посебно волела. Обожавала је све врсте изазова. Клаус Висе, који је играо у филму Смртоносни загрљај (Døden er et kjærtegn), био је млад и згодан, и мислили су да има возачку дозволу. У више сцена требало је да вози кола. Кад су те сцене дошле на ред, испоставило се да уопште не уме да вози. Завршило се тако што је Едит Карлмар морала да лежи на поду кола и управља квачилом и гасом, а углађени Висе се заводнички осмехивао у камеру.

Једна друга епизода догодила се током снимања филма Ни тренутак мира (Aldri annet enn bråk) 1954. Ево како је она сама то описала:

„Ти момци требало је да прегазе једну стару госпођу у филму. Нисам хтела да излажем друге опасности, па сам рекла да ћу ја бити та госпођа. Имали смо одличног возача који је питао шта треба да ради. Рекла сам му да треба да ме прегази, али не стварно. Он је возио према мени, и ја сам пала. Било је тако забавно! Нисмо били зауставили саобраћај и одједном се појавила једна огромна цистерна чији је возач видео да сам ја ’прегажена’. Онда сам ја, ’леш’, устала и викнула: ’То је само филм!’ Био је тако бесан! Препао се, јадан.”

Едит Карлмар била je врло вична и креативним решењима:

„Снимали смо филм Ни тренутак мира и прегледали смо неке снимке које смо одавно снимили. Надзорница сценарија била је проверила костиме, и све је требало да буде у реду. Одједном смо схватили да Турид Холанд, која је играла мајку, носи погрешну хаљину. Публика примећује такве ствари, тако да је то било прилично озбиљно. Карлмар је почео да виче и да бесни. ’Ућути’, рекла сам му, ’морамо да размислимо!’ Онда смо ту на лицу места смислили сцену у којој дечаку, кога игра Андреас Дисен, кашика падне у супу и испрска све около. Тада му мајка каже: ’Види шта си урадио, сад морам и хаљину да пресвучем!’ Забавно је то, смишљати ствари у ходу. У таквим ситуацијама, кад нема времена за размишљање, често се рађају најбоље идеје.”

Едит Карлмар је у својој режији умела да се користи и суровим методама. Глумци који су играли главне улоге у филму Смртоносни загрљај, Клаус Висе и Бјерг Рисер-Ларсен, заправо се нису подносили. Каква катастрофа! Како натерати две леденице да одишу еротиком? Едит Карлмар везала их је лицем у лице на столици, да буду довољно близу да би се на платну појавило оно што публика жели да види: еротска жудња.

Егзибициониста

Под старе дане често су је питали зашто је у својим филмовима толико волела да приказује еротику и наге људе. Без задршке би одговарала: „Ја сам егзибициониста. Обожавам нага тела!” Али Едит је против порнографије и уопште се не слаже с митом о томе да су њени филмови порнографски. Каже да су они који тако мисле пуни предрасуда. Она сматра да сексуални однос може да зачини филм, али да секс и порнографија нису исто. Едит Карлмар каже да се никад није узбуђивала због тога што су је многи називали „потпуно неморалном”. Она сматра да је нагост природна, лепа и исправна. Данас се већина људи слаже с њом. Можемо само да замислимо колико је отпора било у време кад су снимани филмови брачног пара Карлмар. Филм Млади грешници (Ung flykt) оптуживан је за недоличност. У сцени која је истицана и коментарисана млада Лив Улман купа се нага. Она се игра и смеје у води, и гледано данашњим очима, то делује сасвим природно и лепо. Ове невине слике дигле су штампу на ноге. Деловало је скоро као хајка. О том филму се чак расправљало и у парламенту, с идејом да се забрани. Едит Карлмар била је резигнирана због таквих реакција. Она себе није сматрала недоличном. Једном је изјавила: „Сматрам да нагост на филму није ништа погрешно све док се уклапа у причу. Сматрам да оно што је испод одеће може да буде десет пута горе!”

Строга али праведна

И сарадници и глумци који су радили с Едит Карлмар истичу њено ведро биће као једну од њених најупадљивијих карактеристика. Увек предусретљива, никад никоме није одбила да учини услугу. Због њеног великог поштовања према филмској струци, људи с којима је радила њој указују одговарајуће стручно поштовање. Ото и Едит увек су били добро припремљени за снимања, увек су знали шта желе. То је оставило врло позитиван утисак на многе који су радили с њима. Код њих никад није било оклевања нити непотребних понављања кадрова. Захваљујући свом вишегодишњем искуству извршног продуцента, Едит је врло добро познавала читав процес настанка филма. Увек је показивала много разумевања за начине размишљања других филмских радника у тиму. Врло добро је знала и шта може да тражи од других кад је режирала. Ту јој је од користи било њено глумачко искуство.

Едит Карлмар радо је радила с натуршчицима. Умела је да прибегава нетрадиционалним методама мотивације. Ево још једне епизоде са снимања филма Ни тренутак мира.

Вигдис Рејсинг дебитовала је у том филму. Ото Kарлмар чуо ју је како пева у једном гимназијском мјузиклу и сматрао да би могла да одговара за улогу. Позвана је код Едит и Ота кући и смештена за велики писаћи сто, на ком је лежао папир с неколико реплика. „Читај!”, рекла је Едит. И Вигдис је читала. „Звучало је потпуно природно”, прича Едит, „па сам је замолила да се мало прошета по соби.” Прихватила је ту „режију” и тако је добила своју прву филмску улогу.

Али Вигдис је умела да буде баш незгодна ако не би било по њеном. Тад би се осамила и дурила. Едит прича:

„Тада бих је пустила да неколико минута буде у потпуној тишини у атељеу. А онда бих рекла: ’Вигдис, чорба од рабарбаре!’ То је највише волела, и осмех би јој се вратио на лице.”

Печат и потпис

Шта карактерише филмове Едит Карлмар и шта је њен редитељски потпис? Тематски гледано, филмови брачног пара Карлмар били су типични за педесете године – почетком деценије мрачне драме, средином деценије брачне комедије, а крајем деценије друштвено ангажоване теме. Ипак, сматрам да има доказа да је Едит Карлмар у својој режији пронашла нова и оригинална решења унутар те мејнстрим тенденције. Указала сам на значај женских улога и тематску тенденцију која се фокусира на позицију отпадника у друштву. Њене филмове такође карактерише и темељна припрема, минуциозно компоноване слике, ефектни сликовни језик, сензуални крупни планови, хумор и централне позиције глумаца. То су особености које се понављају из филма у филм.

Избор прича на којима су засновани филмови брачног пара Карлмар у великој мери могу се везати за животну филозофију Едит Карлмар. Иако је њен муж Ото био задужен за тражење прича, приликом коначне одлуке Едитин глас био је пресудан. Едит је говорила да ако иза њених филмова уопште постоји некакав пројекат, онда је то тематизовање вредности човека, јер је желела да буде гласноговорник малих и слабих људи у друштву. Када се проучавају типови улога у њеним филмовима, може се видети да су управо ти ликови приказани с дубоким увидом и великом љубављу. Овде бих споменула Герд из Младих грешника, Мајкен и мајку из Ни тренутка мира и Ерика из Смртоносног загрљаја. Да не спомињемо младе из филма Бољи од своје репутације (Bedre enn sitt rykte). То је свакако повезано с Едитиним посебним околностима одрастања и њеном великом способношћу да посматра ситуације и људе.

Шта је допринос Едит Карлмар, прве норвешке редитељке играних филмова, норвешком филму? Њен феминизам није се огледао у свесном одабиру нетрадиционалних женских ликова. Говорила је да су јој жене далеко занимљивије од мушкараца, да имају већу дубину. Гледано споља, делује природно да редитељка боље познаје женски живот од редитеља. Но Едит Карлмар чувена је и по веродостојним и изнијансираним мушким улогама. Можда у овом случају разлике међу половима нису толико значајне? Познавање људи јесте оно што је у највећој мери допринело веродостојности њених филмских улога.

Потпис

Оно што је омогућило нетрадиционалне приказе мушкараца и жена у норвешком филму јесте снага јединствене, неустрашиве и снажне личности Едит Карлмар. То је њен редитељски потпис. Оно што се често понавља у критикама јесте фокус филмова брачног пара Карлмар на пол и сензуалност. И због Смртоносног загрљаја и због Младих грешника подигла се огромна прашина у штампи и дискусије о моралу одвијале су се на највишем државном нивоу. Редитељка је непоколебљиво бранила свој став да је еротика лепа и на месту док год се уклапа у радњу. Чини се јасним да је Едит Карлмар својим филмовима отворила пут ка опуштенијем односу према еротици у норвешком филму.