СЕКСУАЛНО ЕДУКАТИВНИ ФИЛМ

ЦИКЛУС ФИЛМОВА

Циклус филмова Документарни четвртак

Сала Динко Туцаковић, Косовска 11. Четвртак, 29. јун 2017.

 

17:00 • ПУТ КА СНАЗИ И ЛЕПОТИ (НЕМ, 1925)
Wege zu Kraft und Schönheit
р: Вилхелм Прагер (Wilhelm Prager)

ЗЕМЉА НУДИСТА (САД, 1937)
Nudist Land

19:00 • ХЕЛГА И МИХАЕЛ (СРН, 1968)
Helga und Michael
р: Ерих Бендер (Erich Bender)

21:00 • РАЂАЊЕ – АНАТОМИЈА ЉУБАВИ И СЕКСА (ДАН, 1981)
The Birth
р: Марсер Андерсен (Marcer Andersen)

 

michael-and-helga

Документарни четвртак: Сексуално едукативни филм

Еротика је присутна на филму од његовог настанка. Тако се већ у раним Едисоновим остварењима могла видети девојка која уређује јутарњу тоалету, нага Фатима у плесу с веловима, дуг пољубац итд. Један од првих аутора који се отворено инспирисао сексуалношћу био је Рихард Освалд, који 1919. године снима Проституцију (Die Prostitution) и Другачији од осталих (Andres als die Andern), свакако први филм о хомосексуалности. Суочени с грађанским моралом, изграђеним у деветнаестом веку, који све што је сексуално потискује у најдубљу таму приватног, а и са успостављањем формалне цензуре, тадашњи аутори проналазе разне начине за промоцију еротског: етнографске филмове о егзотичним неевропским народима, позивање на библијске или античке теме итд.

Први едукативни филмови о сексуалности снимају се после Првог светског рата у оквиру тзв. ауфкларунгс филма, врсте образовног научнопопуларног филма с темом хигијенско-санитарног просвећивања (нпр. борба против венеричних болести). И у Београду, у оквиру Министарства народног здравља, 1922. године почиње производња образовних филмова, као што су Свекрвин грех о проблему порођаја или Грешница о абортусу.

Прави развој сексуално едукативних филмова који ту тематику целовито обрађују уследио је тек после Другог светског рата, а нарочито после сексуалног ослобођења шездесетих година прошлог века, када се однос према сексу на Западу либерализује и укидају сва формална ограничења. Осим стварно образовних филмова, рађених уз помоћ сексолога, психолога и стручњака из других области медицине, као што је Хелга (Helga, 1967) Ериха Бендера, појављује се и низ псеудоедукативних, забавних филмова на граници порнографије. Истовремено, улогу сексуалног просвећивања од филма све више преузима телевизија.

Бирајући филмове за ову прилику, настојали смо да обухватимо различите периоде у развоју сексуално едукативних филмова.

Пут ка снази и лепоти (Wege zu Kraft und Schönheit, 1925), у режији Вилхелма Прагера и по сценарију Николаса Кауфмана, јесте документарни филм о физичкој култури који слави антички идеал лепог (и нагог) тела. Филм садржи снимке чувених играча, балерина, гимнастичара и других спортиста тридесетих година прошлог века. Занимљиво је што су овај филм, као дело које руши границе грађанског морала тог доба, веома добро прихватиле две супротстављене политичке струје, социјалдемократе и нацисти, а ондашња партијска штампа истицала га је као „пример антипорнографије тог времена”.

Земља нудиста (Nudist Land) настала је 1937. године у САД, у продукцији међународног нудистичког друштва. Филм је шармантна пропаганда нудизма, а приказује боравак у једном нудистичком кампу.

Подстакнут успехом Хелге, до тада најбољег сексуално едукативног филма, Ерих Бендер већ 1968. снима наставак са истим насловним ликом – Хелга и Михаел (Helga und Michael). Преко главних личности и њихове деце приказане су поједине фазе сексуалности од најранијег детињства до зрелости и изложена тада модерна сазнања о сексуалном васпитању.

Рађање – анатомија љубави и секса (The Birth, 1981), у режији Марсера Андерсена, веома је успео образовни дански филм који кроз затворени циклус од рађања двоје младих до рађања њихове деце свеобухватно излаже проблематику сексуалног развоја. Осим васпитно-образовне функције, која је потпуно остварена, филм одликује и одлична фотографија Асбјорна Кристијансена, а љубавни положаји приказани су софицистирано, без икаквих назнака порнографског.

Божидар Марјановић