Документарни четвртак: РОМАН КАРМЕН

РЕВИЈА ФИЛМОВА

Циклус филмова Документарни четвртак

Сала Динко Туцаковић, Косовска 11. 23. март 2017.

 

16:30 - ПОВРАТАК ГЕОРГИ ДИМИТРОВА У МОСКВУ (СССР, 1934)
Дома
р: Роман Кармен

КИНА У БОРБИ (СССР, 1939)
Китай в борьбе
р: Роман Кармен

ДАН НОВОГ СВЕТА (СССР, 1940)
День нового мира
р: Роман Кармен

18:30 - АЛБАНИЈА (СССР, 1945)
Албания
р: Роман Кармен

ГРЕНАДА, ГРЕНАДА МОЈА (СССР, 1967)
Гренада, Гренада, Гренада моя
р: Роман Кармен

20:30 - ВЕЛИКИ ОТАЏБИНСКИ РАТ (СССР, 1965)
Великая Отечественная
р: Роман Кармен

 

РОМАН КАРМЕН

Роман Лазаревич Кармен (1906–1974), руски режисер, сценариста и сниматељ, професионалну филмску каријеру почео je тридесетих година прошлог века, најпре као сниматељ, а затим и режисер филмских хроника. Његови први филмови су Москва (1932), Парада на Црвеном тргу (Парад на Красной площади, 1933), Дома (1934).

Славу је стекао као ратни сниматељ током грађанског рата у Шпанији (Поздрав шпанским пионирима (Салют пионерам Испании, 1936) и Шпанија (Испания, 1939)), а потом и у Кини (Кина у борби (Китай в борьбе, 1939) и У Кини (В Китае, 1941)). У Другом светском рату снима Пораз немачке војске под Москвом (Разгром немецких войск под Москвой, 1942). Но, његов највећи пројекат јесте снимање филмске хронике опсаде Лењинграда Лењинград у борби (Ленинград в борьбе, 1943). Хроника се истиче не само аутентичним снимљеним материјалом већ и изванредном, динамичном монтажом.

После Другог светског рата руководи снимањем нирнбершког суђења Међународни суд у Нирнбергу (Суд народов, 1946). Потом снима низ филмова: Прича о каспијским нафташима (Повесть о нефтяниках Каспия, 1953), Вијетнам (Вьетнам, 1954), Како је пространа наша домовина (Широка страна моя, 1958), иначе први совјетски филм на 70 mm траци, Јутро Индије (Утро Индии, 1959), Куба данас (Куба сегодня, 1960), Велики отаџбински рат (Великая Отечественная, 1965) итд.

Редитељски приступ Романа Кармена уједињује идеје Дзиге Вертова (поштовање онтолошке аутентичности филмског кадра) и монтажни поступак Ајзенштајна. Кармен у средиште свог интересовања поставља човека и људску природу настоји да прикаже сликом, а не коментаром. Такав приступ чини га једним од пионира реалистичког амбијенталног филма, чији је рад утицао на низ документариста широм света.

Из богатог опуса Романа Кармена, за ову прилику изабрали смо неколико филмова.

Повратак Георгија Димитрова у Москву (Дома, 1934) јесте кратка репортажа о доласку Георгија Димитрова у Москву после успешне одбране на Лајпцишком процесу, где је заједно с бугарским комунистима Поповом и Таневом оптужен за паљење Рајхстага. Драж филму даје опуштена атмосфера, радост због неуспеха нацистичког подметања (карикатура Геринга, сцене ручка) и као супротност томе подсећање на немачког комунисту Ернста Телмана, заточеника нациста.

Кина у борби (Китай в борьбе, 1939) јесте филм о борби кинеског народа против јапанске окупације. Редитељски приступ Романа Кармена долази до пуног изражаја, па тај филм представља својеврсни каталог људске душе. Само сликом Кармен успева да дочара разна психичка стања – од очаја људи у разрушеним градовима и избеглица с децом до оптимизма и одлучности бораца Народне револуционарне армије. Одлика филма је и успела динамична монтажа – смена кадрова разрушених градова, мирних кинеских пејзажа и истих тих крајева под артиљеријском ватром.

Дан новог света (День нового мира, 1940), настао у предвечерје Другог светског рата, рађен је по узору на тзв. симфоније велеграда, али у много грандиознијим размерама. Деведесет седам сниматеља је 24. августа 1940. снимало широм Совјетског Савеза с намером да прикаже један дан живота у првој социјалистичкој држави. Изузетно успео пример лакировке стварности, филм има интенцију да совјетског човека одушеви достигнућима социјалистичке изградње, величином и снагом домовине. Чак су и трагични догађаји као што је масовно пресељење становништва приказани на ведар начин: житељи белоруског села, насмејани и задовољни, гурају се у отворене камионе којима се превозе у беспућа Камчатке. Одлична фотографија допринела је томе да многе секвенце из тог остварења (челичане на Уралу, игра медведа, Москва ноћу) буду коришћене у каснијим компилацијским филмовима.

Албанија (Албания, 1945), репортажа о ослобођеној Албанији, доноси занимљиве контрасте сусрета Истока и нових стремљења.

Гренада, Гренада моја (Гренада, Гренада, Гренада моя, 1968) посвећена је шпанском грађанском рату и интернационалцима који су у њему учествовали. Основу филма чине снимци које су за време рата направили Р. Кармен и Б. Макасев. Захваљујући Карменовом редитељском умећу и временској дистанци, идеолошка опредељеност аутора ни у ком случају не утиче на вредност тог филма.

Велики отаџбински рат (Великая Отечественная, 1965), филм за који је Кармен написао и сценарио, састоји се од архивског материјала који је снимало 236 совјетских сниматеља, од којих је четрдесет погинуло на фронту. Хладна објективност аутентичних снимака, чињеница да нема мржње према непријатељу и да се велике војсковође не стављају у први план, неки су од разлога због којих ово дело свакако треба видети.

Божидар Марјановић