Dani norveškog filma: FILMOVI ANJE BREJEN

CIKLUS FILMOVA

Ciklus filmova norveške rediteljke Anje Brejen

Svečana sala, Uzun Mirkova 1. Od 11. do 16. oktobra 2016.

 

Utorak 11.10.

20:00 SUPRUGE (NO, 1975) 84'
Hustruer/ Wives
Ul. Ane Mari Otersen (Anne Marie Ottersen), Katja Medbo (Katja Medbøe)
R. Anja Brejen (Anja Breien)

Ulaz besplatan

 

Sreda 12.10.

20:00 SILOVANJE (VB/NO, 1971) 96'
Voldtekt/ Rape
Ul. Ane Mari Otersen (Anne Marie Ottersen), Sven Sturla Hungnes (Svein Sturla Hungnes)
R. Anja Brejen (Anja Breien)

MASTERKLAS nakon filmske projekcije - Anja Breien i Jan Erik Holst

Ulaz besplatan za film i master klas

 

Četvrtak 13.10.

18:00 NAJBLIŽI ROD (NO, 1979) 95'
Arven/ Next of Kin
Ul. Espen Skjonberg (Espen Skjønberg), Anita Bjork (Anita Björk)
R. Anja Brejen (Anja Breien)

20:00 MASTERKLAS (Anja Breien i Jan Erik Holst) I PROGRAM KRATKIH FILMOVA

Ulaz besplatan za master klas i kratke  filmove

 

Petak 14.10.

20:00 IGRE LJUBAVI I USAMLJENOSTI (NO/ŠV, 1977) 100'
Den allvarsamma leken/ Games of love and loneliness
Ul. Lil Terselius (Lil Terselius), Stefan Ekman (Stefan Ekman)
R. Anja Brejen (Anja Breien)

 

Subota 15.10.

20:00 LOV NA VEŠTICE (NO/ŠV, 1981) 93'
Forfølgelsen/ The Witch Hunt
Ul. Lil Terselius (Lil Terselius), Bjorn Skagestat (Bjørn Skagestad)
R. Anja Brejen (Anja Breien)

 

Nedelja 16.10.

20:00 SUPRUGE - DESET GODINA KASNIJE (NO, 1985) 88'
Hustruer - ti år etter/ Wives - 10 years after
Ul. Katja Medbo (Katja Medbøe), Ane Mari Otersen (Anne Marie Ottersen)
R. Anja Brejen (Anja Breien)

 

Omaž Anji Brejen

Anja Brejen je jedna od najpoznatijih norveških rediteljki. Stekla je diplomu na filmskim studijama 1964. godine na prestižnom Institutu za napredne filmske studije u Parizu (Institut des Hautes Études Cinématographiques - IDHEC). Tokom svoje karijere filmskog stvaraoca, obavljala je razne funkcije – režirala je, pisala scenarija, bavila se produkcijom i bila asistent drugim rediteljima. Zajedno sa Vibeke Lokeberg i Laili Mikelsen, Brejenova je pomogla da se uspostavi ženski rukopis u Novom talasu norveškog filma. Norveške rediteljke, koje se nisu obazirale na kritička mišljenja drugih, primenjivale su tradiciju Bergmanovog intimističkog filma, tragajući za novim formama feminističkog izražavanja.

anja-breien

Anja Brejen je rođena u Oslu 1940 godine. Posle završetka koledža, otputovala je u Francusku gde je prvo učila francuski, a potom je od 1962. do 1964. pohađala IDHEC, čuvenu francusku školu za film. Snimanju filmova pristupala je iz različitih uglova: kao menadžer produkcije, saradnik na scenariju (supervizor), asistent reditelja. Njen rediteljski prvenac bio je kratki film Odrastanje iz 1967 godine. Brejenin prvi dugometražni filmski debi desio se 1971. godine sa filmom Silovanje (Voldtekt). Od tada je režirala nekoliko kratkih i sedam dugometražnih filmova, među kojima su Najbliži rođak (1979) i dve izvanredne komedije Supruge (1975) i Supruge, deset godina kasnije (1985), od kojih je ova poslednja komedija nagrađena nagradom Amanda za najbolji film 1986. godine. Takođe je napisala scenario za film Drugi pogled (1994), a njeni filmovi su predstavljali Norvešku na mnogobrojnim međunarodnim festivalima.

Brejen je debitovala 1967. godine sa kratkim filmom Odrastanje, koji se zasniva na jednoj srednjevekovnoj legendi o devojčurku koji se suočava sa kugom. Još jedan kratki film – 17. maj - Film o ritualima (1968), osvojio je nagradu na Oberhauzen festivalu, a prikazivao je proslavu norveškog državnog praznika na jedan satiričan način. Protagonista njenog prvog dugometražnog filma Silovanje (1971), koji je osvojio priznanje na Kanskom festivalu, jeste osumnjičeni ubica, kojeg su vlasti nepravedno optužile i zatvorile. Film je bio hvaljen zbog svoje umetničke zrelosti i strategije prikazivanja datog problema s muškog stanovišta. U dokumentarnom filmu Zidine oko zatvora (1972), rediteljka je nastavila da se interesuje za norveški kazneni sistem. U tom periodu je Brejen radila na televiziji i snimala je dokumentarne filmove, uključujući Zdravo, sestro moja (1972) o umetnici Arne Bendiku Sjur i Beskućnik (1973) o beskućnicima.

Supruge (Hustruer, 1975)
Supruge (1975)

Anja Brejen je 1975. godine snimila film Supruge, daleko od bilo kakvih glavnih rediteljskih struja; to je film koji je zapravo ženski odgovor na film Muževi (1970), koji je snimio nezavisni američki reditelj Džon Kasavetes. Film je doživeo uspeh na međunarodnom nivou. Prema mišljenju kritičara, ovaj film je pokrenuo njenu rediteljsku karijeru. Film Supruge prikazuje susret tri žene koje su umorne od svojih svakodnevnih života domaćica i koje zajedno provode nekoliko dana daleko od svojih domova i razgovaraju o svojim problemima, osećanjima, ženstvenosti i seksu. Tri glavne glumice koje su improvizovale – En Mari Otersen, Katja Medbe i Frodis Armand – takođe su i ko-autorke ovog filma. U filmu Supruge, Brejenova koristi svoje dokumentarističko iskustvo kako bi stvorila jedno autentično avangardno remek-delo prepuno humora, ironije i besa. Film Supruge imao je i svoj nastavak u filmovima Supruge – deset godina kasnije (1985) i Supruge III (1996).

Međunarodni festivali često prikazuju filmove Anje Brejen. Portret norveške porodice u filmu Najbliži rod (1979) doneo joj je nagradu Ekumenskog žirija na Kanskom festivalu, kratki film Solvorn (1997) vodi publiku u svet fotografija koje je napravila njena baka u Norveškoj između 1908. i 1913. godine, a film je bio uvršten i u takmičenje u kategoriji dokumentarnog filma na filmskom festivalu Berlinare u Berlinu (1998). Poetski kratki film Videti brod kako jedri (2000), ilustracija jedne stare napolitanske pesme, osvojio je u Berlinu 2001. godine nagradu UIP (Prix UIP) i bio je nominovan za nagradu Evropske filmske akademije (Evropska filmska nagrada).

Jedan od najpoznatijih filmova Anje Brejen jeste film Lov na veštice (1981); učestvovao je u glavnom takmičarskom programu filmskog festivala u Veneciji 1981. godine. Film je svojevrsna optužba norveškog patrijahalnog društva, prateći širi trend globalnog feminističkog filma, a gde snažna i senzualna protagonistkinja potkopava osnove tradicionalne hijerarhije moći svojim verovanjima i ponašanjem. Filmovi ove vrste, prepuni besa, pričaju priče o licemernim društvima koja nepravedno i surovo kažnjavaju glavnu protagonistkinju. Radnja filma Lov na veštice dešava se u 17. veku. Govori o strahu od nepoznatog, nedostatku razumevanja i o sujeverju. S druge strane, Brejenova odbacuje romantični sjaj kroz koji Norvežani vide svoju prošlost. Međutim, prošlost zasnovana na mitovima o zlim ženskim moćima jeste paralela sa ulogom rediteljki koje žive u savremenom svetu gde je cena slobode vrlo često veoma visoka. Pozivajući se na Bergmanov stil prikazivanjem jasno izraženog pejzaža, ona nam otkriva psihologiju glavne junakinje. Brejenova kombinuje realistične scene i ekspresivne snove, a naracija se umešno prebacuje iz prvog u treće lice. Brejenova namerno zbunjuje gledaoce, ponekad ih obeshrabruje i provocira, kako bi se identifikovali sa glavnim ličnostima.

Filmovi Anje Brejen, koji se često porede sa umetnošću belgijske rediteljke Šantal Akerman, prevazilaze modernistički avangardni kanon zbog svog ličnog karaktera.

Zahvaljujući saradnji sa Ambasadom Kraljevine Norveške u Srbiji i Norveškog filmskog instituta Jugoslovenska kinoteka će biti u prilici da predstavi izbor filmova Anje Brejen od 11. do 16. oktobra uz prisustvo autorke. Pored projekcija dugometražnih igranih filmova biće prikazan program kratkometražnih filmova i biće organizovan i master class.