БЕОГРАДСКИ ФИЛМОПЛОВ 1944-1963

ФИЛМСКИ ЦИКЛУС

Београдски филмоплов 1944-1963 III део

Сала Динко Туцаковић, Косовска 11 / Јануар 2018.

Циклус филмова приказиваних на репертоару градских биоскопа у првих 20 послератних година, по избору филмског и џез публицисте Слободана Аранђеловића, аутора књиге "Филмски водич Београда 1944-1963" у издању Југословенске кинотеке.

 

Понедељак, 15.1.

17:00 ЛУДИ СНОВИ (ИТ/ФР, 1953)
Fanciulle di lusso
ул: Сузан Стивен (Susan Stephen), Ана Мариа Фереро (Anna Maria Ferrero)
р: Пијеро Мусета (Piero Mussetta)

19:00 ПЕСМЕ ЗЛАТНОГ ЗАПАДА (САД, 1951)
Golden Girl
ул: Мици Гејнор (Mitzi Gaynor), Дејл Робертсон (Dale Robertson)
р: Лојд Бејкон (Lloyd Bacon)

21:00 ЈА И ГОСПОДИН МИНИСТАР (ВБ, 1955)
Man of the Moment
ул: Норман Виздом (Norman Wisdom), Лана Морис (Lana Morris)
р: Џон Педи Карстерс (John Paddy Carstairs)

Понедељак, 22.1.

17:00 ЧУДО ОД ДЕТЕТА (САД, 1951)
Too Young to Kiss
ул: Џун Алисон (June Allyson), Ван Џонсон (Van Johnson)
р: Роберт З. Леонард (Robert Z. Leonard)

19:00 ЦРВЕНА КОНГА (МЕК, 1943)
Konga roja
ул: Педро Армендариз (Pedro Armendáriz), Мариа Антоанета Понс (María Antonieta Pons)
р: Алехандро Галиндо (Alejandro Galindo)

21:00 КА НЕПОЗНАТОМ (ЛИБ, 1957)
Ila ayn
ул: Лаура Азар (Laura Azar), Шакиб Кури (Shakib Khouri)
р: Жорж Насер (Georges Nasser)

Уторак, 23.1.

17:00 ТАКО СЕ НЕ УМИРЕ (ФР, 1946)
On ne meurt pas comme ça
ул: Ерих фон Штохајм (Erich von Stroheim), Ан-Мари Блан (Anne-Marie Blanc)
р: Жан Бојер (Jean Boyer)

19:00 ДЕВЕТ ЖИВОТА (НОР, 1957)
Ni liv
ул: Јак Фјелстад (Jack Fjeldstad), Хени Моан (Henny Moan)
р: Арне Скоуен (Arne Skouen)

21:00 У СТАРОМ КОЛОРАДУ (САД, 1941)
In Old Colorado
ул: Вилијам Бојд (William Boyd), Расел Хејден (Russell Hayden)
р: Хауард Бретертон (Howard Bretherton)

СТРАНАЦ У СЕДЛУ (САД, 1955)
Stranger on Horseback
ул: Џоел Меккри (Joel McCrea), Мирослава (Miroslava)
р: Жак Турнер (Jacques Tourneur)

Понедељак, 29.1.

17:00 СА ЂАВОЛОМ СУ ТРОЈЕ (САД, 1952)
The Devil Makes Three
ул: Џин Кели (Gene Kelly), Пјер Ангели (Pier Angeli)
р: Ендру Мартон (Andrew Marton)

19:00 ВРТЛОГ (МАЂ, 1956)
Körhinta
ул: Мари Торочик (Törõcsik Mari), Имре Сос (Imre Soós)
р: Золтан Фабри (Zoltán Fábri)

21:00 ЖЕНА НА БРОДУ (ВБ, 1955)
Passage Home
ул: Ентони Стил (Anthony Steel), Питер Финч (Peter Finch)
р: Рој Бејкер (Roy Baker)

 

БЕОГРАДСКИ ФИЛМОПЛОВ 1944-1963 III део

Из моје књиге ФИЛМСКИ ВОДИЧ БЕОГРАДА (1944–1963), која ће ускоро угледати светлост дана у издању Југословенске кинотеке, одабрао сам неке значајне, занимљиве и углавном ретко приказиване филмове из првих 20 послератних година, већином виђених на репертоару градских биоскопа. За јануар 2018. одабрао сам следеће наслове:

ЛУДИ СНОВИ, занимљива и духовита омладинска комедија, очигледно је настала под утицајем ремек-дела НУЛА ИЗ ВЛАДАЊА. За разлику од класика Жана Вигоа, овај италијанско-амерички филм бави се догађајима у женском интернату у Швајцарској, вешто варирајући неке Вигоове кључне секвенце у алпском амбијенту и са сталним девојачким проблемима и незгодама у вези са згодним локалним младићима. Прецизна режија Пјера Мусете и изванредно (читај ретко) функционална камера Пјера Порталупија, нарочито у приказивању спектакуларних призора швајцарских Алпа, уз добро изабране интерпретаторе водећих рола, чини се, омогућили су велики комерцијални успех филма широм Европе. Међу глумцима издвојили су се Марина Влади, Ана Мароја Фереро, Сузан Стивен, Розана Подеста и Брунела Бово са једне стране, а Жак Серна, Роберто Рисо, Лоренс Ворд и Стив Баркли са друге стране полне баријере.

Мађарско остварење ВРТЛОГ/ВРТЕШКА дело је Золтана Фабрија, једног од најбољих националних синеаста, којим је стекао заслужено међународно признање како критике тако и публике. Премијерно приказан 1956. на фестивалу у Кану, филм је омогућио Фабрију метеорски успон међу најзанимљивије и најоригиналније европске режисере. Социјална драма о сукобу ригидне традиције и окошталог режима са новонасталим демократским аспирацијама остварена је у виду једноставне приче снажне лиричности и наглашених поетских валера. Чудесна поетска моћ филма у коме снага љубави побеђује укорењене  друштвене предрасуде, обилује незаборавним приказима меланхоличних и туробних пејзажа у којима живе сељаци, ефектно приказани на страстан и реалистички начин.  Чудесан филм, својевремено је одушевио и Франсоа Трифоа, а глумици Мари Терешик заслужено донео канску награду за главну женску улогу. У међувремену постао је најважнији мађарски филм у послератном периоду и национални класик седме уметности.  Удружење мађарских филмских критичара га је два пута (1968. и 2000) сврстало међу 12 најбољих дела националне кинематографије. Ово је јединствена прилика да проверите зашто се филм котира тако високо.

Ерих фон Штрохајм, прослављени интернационални синеаст (сценарист, режисер, глумац) Други светски рат је провео као јеврејски избеглица у САД, а по повратку 1946. у Француску, први филм који је снимио било је дело Жана Бојера  НЕ УМИРЕ СЕ ТАКО. Играо је главну улогу педантног и строгог филмског режисера, правог тиранина на снимању, који малтретира глумце понављањем истих кадрова. Када главни глумац, кога он највише враћа на понављање, изненада умре, филм од снимања детективске приче нагло постане криминалистички случај уроњен у форму трилера у коме се трага за убицом.  Занимљива премиса заплета и одлично одабрани глумци у водећим ролама, од Штрохајма, преко Жан-Жак Делбоа, Дениз Вернак и Ан-Мари Бланк, уздигли су филм у категорију својеврсне црне комедије, тако својствене француској кинематографији. Мора се поменути да је ово, вероватно, једина комедија у којој је Штрохајм глумио!

У снажнoj социјалној драми ЦРВЕНА КОНГА, насталој у Мексику 1943, драматични тренуци инспиративно су ублажени изванредним музичким интервалима у којима је заблистала кубанска певачица и глумица Марија Антонијета Понс у роли певачице румбе у лучкој кафани. Овим филмом је почео њен вртоглав успех током кога је остварила већи број плесачких рола у екстравагантним костимима и допринела стварању новог музичког жанра, румберо филмова. Заслужено је проглашена за  „Тропску краљицу”, јер је све до почетка шесте деценије суверено владала поменутим жанром. У филму, усред политичких и синдикалних протеста, главни јунак, у одличном тумачењу Педра Армендариза, започиње романтичну везу са славном певачицом уз неизвестан исход.

Британски филм Роја Бејкера ЖЕНА НА БРОДУ динамична је и квалитетна романтично-авантуристичка мелодрама у брзом ритму пуна еротских инсинуација и сексуалних порива, не типичним за хладне и одмерене Острвљане. Атрактивна Дајен Силенто непланираним доласком на трговачки брод изненада изазива мушку сујету, љубомору и пожуду у подједнакој мери. За њену пажњу и љубав боре се познати глумци Питер Финч и Ентони Стил.

Духовит и забаван биографски мјузикл ПЕСМЕ ЗЛАТНОГ ЗАПАДА у режији Лојда Бекона, бави се успонима и падовима плесачице Лоте Кребтри, током Грађанског рата, у надахнутом тумачењу Мици Гејнор. Осим музичко-плесних нумера, плени глума Дејла Робертсона и Дениса Деја.

Један од најбољих норвешких филмова свих времена, ДЕВЕТ ЖИВОТА, настао је на основу књиге Давида Ховартса, инспирисане стварним догађајима из делокруга рада норвешког покрета отпора у Другом светском рату 1943. Режисер Арне Скоуен је трагичну ратну причу о транспорту експлозива и оружја са Шетландских острва на север Норвешке током немачке окупације испричао кроз детаље издаје и изневереног поверења усред диверзантске акције. Необичности норвешког менталитета у сталној херојској борби против природе у непријатним околностима биле су и у прошлости демонстриране експедицијом Роалда Амудсена на Јужни пол и Тор Хејердаловим соло преласком Пацифика на сплаву Кон Тики. Скоуен је верно и без улепшавања пренео на екран ратну епопеју стављајући акценат на негостољубивост природе, привремено слепило изазвано белином снега и патњу смрзавањем током бекства од упорне немачке потере.  Раскошна и спектакуларна верзија Ентони Мена ХЕРОЈИ ТЕЛЕМАРКА само је делимично дотакла стварне догађаје које је Скоуен у скромним условима бриљантно обрадио, истовремено сликајући осећај националне припадности.

Откачену енглеску комедију ЈА И ГОСПОДИН МИНИСТАР режирао је Џон Педи Карстерс по изврсном и изузетно духовитом сценарију који дотиче међународне односе, националну традицију и каријеризам појединца. Норман Виздом, глумац особеног сензибилитета и начина интерпретације, идеално је одабран за главног јунака незаборавне и повремено урнебесно смешне комедије којим је изборио место међу најбољим комичарима европског филма. Још увек мислим да му је рола Нормана у овом филму најбоља и најсмешнија. Једноставно неодољива. Имао сам прилику да га 1974. сасвим случајно упознам у грофовији Сари. Наиме, боравећи код неких Енглеза у Епсом Даунсу, свакодневно сам ујутро шетао њиховог пса лабрадорца по околним стазама и шумарцима. Једном приликом пас је потрчао у сусрет човеку на бициклу који нам се приближавао. Човек је стао, сишао са бицикла и нежно миловао пса. Очигледно су се знали. На моје изненађење открио сам да је то Норман Виздом. Представио сам му се и рекао да сам гост власника пса, али и да сам гледао његове филмове.  Одушевљен сазнањем да неко из Југославије цени његов рад, позвао ме је у оближњи паб у коме смо ћаскали више од једног сата. На помен овог филма, рекао ми је да му је то најмилији остварени пројекат и да жали што се слични филмови више не снимају у његовој домовини.

Лепршаву америчку комедију ЧУДО ОД ДЕТЕТА снимио је Роберт З. Ленард по добром оригиналном сценарију. Сулуд заплет у коме позната глумица Џун Елисон у главној роли, силом прилика, глуми девојчицу од 13 година, нуди много смеха и добру забаву. Поред квалитетне музике Џони Грина и функционалне фотографије Џозефа Ратенберга, истакли су се и глумци Ван Џонсон и Гиг Јанг.

Током прошлог века у нашој земљи су виђена само два либанска филма. Један од њих је било дело Жоржа Насера КА НЕПОЗНАТОМ из 1957. којим је започела национална кинематографија. Вративши се из САД  (дипломирао режију на Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу – UCLA), Насер је снимио један од најнеобичнијих пројеката у историји покретних слика, задивљујуће модеран и иновативан за време у коме је настао. Због недостатка филмске инфраструктуре у Либану су до тада снимани са променљивим успехом само повремено кратки и документарни филмови. У земљи није било ни филмских радника ни филмских глумаца. Окупивши аматере, Насер је, снимајући овај филм, заправо школовао будуће филмаџије и глумце. КА НЕПОЗНАТОМ је бременита породично-социјална драма која се бави универзалном тематиком  сиромаштва, егзила и емиграције.  Као неореалистичка хроника стања у сиромашној земљи и недаћа емиграције у Бразилу, филм је прича о појединцима који не добијају шансу у животу иако имају велики потенцијал за успех, прича о оним људима који су осуђени од стране друштва на просечност и патњу. Премијерно приказан у главном програму у Кану 1957. пријатно је изненадио све, а посебне похвале су му упутили теоретичар и критичар Жорж Садул и синеасти Џорџ Стивенс и Марсел Пањол. Равноправно се носећи са делима Бергмана, Вајлера, Дасена, Донена, Фелинија, Бресона и Вајде, чини се, био је морални победник у Кану те године.

На сугестију неких редовних посетилаца Музеја кинотеке, укључио сам и жанр вестерна у мој избор. Некада најпопуларнији жанр у земљи, средином 70. му се почео затирати траг. Не улазећи у разлоге тога, изабрао сам два краћа америчка остварења која завређују нашу пажњу.

У СТАРОМ КОЛОРАДУ режирао је Хауард Бретертон по литерарним  ликовима које је креирао Кларенс  И. Малфорд, тачније по фикционалном лику Хопалонгу Кесидију. Врхунска Бе продукција, брз ритам и одлично смишљен заплет око борбе за воду на Дивљем западу омогућио је Раселу Харлану да се искаже као сниматељ, а Вилијему Бојду да заблиста у улози Кесидија. Поред њега, успешне роле остварили су и Енди Клајд, Морис Анкрум и Расел Хајдн.  Ускоро је уследио серијал филмова о Хапалонгу, али они нису, попут овога, успели да издрже тест времена.

У историји филма непотребно скрајнут и потцењен филм СТРАНАЦ У  СЕДЛУ Жака Турнеа доживео је тек после ауторове смрти пуну сатисфакцију.  Одлично погођена атмосфера малог места на Дивљем западу и напет заплет (попут трилера из подврсте филм ноара), уз врсну колор фотографију Реја Ренахана и надахнуто написан сценарио по литерарном предлошку Луја Л’Амура уздижу дело високо изнад просека жанра. Уз одлично одабране глумце, посебно је заблистао Џоел МекКри, један од легендарних интерпретатора у бројним вестернима. Стојећи раме уз раме са Рандолфом Скотом, Ричардом Видмарком, Џоном Вејном, Хенри Фондом, Џими Стјуартом, Гари Купером, Гленом Фордом и другим колегама забележио је у Турнеовом филм пун глумачки погодак. На филмском фестивалу у Единбургу, када је уприличена комплетна ретроспектива Турнеових филмова, у разговору којим је руководио критичар и касније синеаст Бертран Таверније, Турне је међу омиљене глумце са којима је волео да ради споменуо МекКрија, Дена Ендрјуса, Винсента Прајса, Роберта Мичама и Реј Миланда. Жао му је било што је са Џоелом снимио само три филма у периоду од 1949. до 1955. (ВИЧИТА, СТРАНАЦ У СЕДЛУ и Stars in My Crown), сматрао га је глумцем џентлменом, високим професионалцем и крајње одговорним човеком.  На моје питање сарадње са Бертом Ланкастером у филму ПЛАМЕН И СТРЕЛА, на изненађење свих присутних изјавио је да је то једини глумац са којим је дошао у озбиљан сукоб. Наиме, током рада на филму, Берт је без правог разлога једног дана напао и вређао неког физичког радника у екипи, а Турне је прекинуо снимање и запретио да ће отићи заувек ако се Берт том човеку не извини пред  целом екипом. Берт је то нерадо учинио, филм је снимљен, постигао је велики комерцијални успех и лансирао Ланкастера међу најплаћеније и најтраженије глумце. Турне је споменуо да га је Берт више пута звао и нудио му сарадњу на новим пројектима, што је он одлучно одбијао и, коначно, му забранио да га контактира.

Уз либански и мађарски филм, у јануарском избору најбоља и најквалитетнија је индијска епска драма МАЈКА ИНДИЈА Мехбуб Кана.  Обрађујући живот сиромашне сељанке, која се, у одсуству мужа, бори да подигне децу и преживи све животне недаће, на метафоричан начин је испричана судбина Индије непосредно по добијању независности. Лик сељанке послужио је као модел за креирање лика који попут моралне богиње представља идеалну индијску жену. Она је приказана супротно од уобичајених стереотипа у националном или светском филму. Филм симболише нацију наглашавајући притом јак осећај националности и заједништва. Успеху филма неизмерно је помогла и музика Наушада који је у индијску кинематографију увео Западну класичну музику и у маниру славних холивудских оркестара оркестрирао своју партитуру.  Својевремено најскупљи национални филм, настао је као одговор на озлоглашену полемичку књигу „Мајка Индија” Амерканке Кетрин Мејо у којој она напада индијско друштво, политику, религију, културу и оспорава право Индијаца на независност. Књига је у Индији изавала револт и спаљивање. Режисер Кан је инспирацију за филм нашао у књизи Перл Бак „Добра земља” и у истоименом филму. По стилу филм има додирних тачака са совјетским класичним делом МАТИ Всеволода Пудовкина из 1926, али и са америчком политичко-социјалном драмом ХЛЕБ НАШ НАСУШНИ Кинга Видора из 1934. Чини се да се, за поједине реалистичке сцене, режисер инспирисао и оригиналним плакатима совјетских уметника конструктивиста. Филм је био први национални кандидат за награду Оскар у категорији иностраног филма, прошао је номинацију а изгубио је награду за само један глас!  Добио је Свеиндијске награде 1957. за најбољи филм, најбољу главну глумицу и за режију. Требало би поменути да је у међувремену филм постао неоспорни културни међаш, класик међу делима седме уметности и један од најбољих филмова не само националне кинематографије већ и светског филма. Приказаће се експортна верзија филма, намењена иностраном тржишту, која је за више од 40 минута краћа од оригиналне верзије приказиване само у Индији. И поред тог недостатка, дело делује компактно, квалитетно и незаобилазно у схватању и развоју националне кинeматографије.

Слободан Аранђеловић, филмски и џез публициста