Један од најзначајнијих српских и југословенских филмских сценариста Гордан Михић преминуо је 11. августа, после изненадне болести у 81. години.
Михић, рођен 1938. у Мостару, остварио је значајну каријеру и као драмски писац, редитељ и професор Факултета драмских уметности у Београду.
Његов богати и жанровски веома разноврсни филмски и телевизијски опус бележи више од стотину наслова.
Дебитовао је још 1962. године пишући заједно с Љубишом Козомаром сценарио за хит филм „Звиждук у осам“ Саве Мрмка.
Михић и Козомара били су и истакнути аутори црног таласа као сценаристи филмова Живојина Павловића „Буђење пацова“ (1967) и „Кад будем мртав и бео“ (1967), а 1969. године њих двојица су заједно по свом тексту режирали „Вране“. Михић је и један од сценариста филма „И Бог створи кафанску певачицу“ (1972), у којем је играла његова супруга, чувена српска глумица Вера Чукић.
У наредном периоду Михић је често сарађивао с Гораном Паскаљевићем који је по његовим сценаријима снимио филмове „Чувар плаже у зимском периоду“ (1976), „Пас који је волео возове“ (1977), „Варљиво лето ’68“ (1984), „Танго аргентино“ (1992), „Туђа Америка“ (1995).
Аутор је и популарног „Балкан експреса“ (1983) у режији Бранка Балетића, као и снажних драма „Срећна Нова ’49“ (1986) Столета Попова, „Заборављени“ (1988) Дарка Бајића… По Михићевим сценаријима Емир Кустурица снимио је „Дом за вешање“ (1988) и „Црна мачка бели мачор“ (1998).
Гордан Михић је 1995. по свом сценарију режирао филм „Тераса на крову“, у којем је играла његова ћерка, позната глумица и продуценткиња Ивана Михић.
Писао је сценарија и за филмове: „Освајање слободе“, „Почетни ударац“, „Дневник увреда“, „Рањена земља“, „Она воли Звезду“, „Купи ми Елиота“, „Дошло доба да се љубав проба“, „Јагуаров скок“, „Бубашинтер“… Широка публика памтиће га и по телевизијским драмама и серијама – „Господин Фока“, „Сироти мали хрчки“, „Камионџије“, „Сиви дом“, „Отворена врата“, „Немањићи, рађање краљевине“, „Војна академија“ и другим.
Михић је био вишеструки лауреат Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи, а „Срећна нова ‘49“ донела му је Златну арену за сценарио у Пули 1986. године.
Академија филмске уметности и науке доделила му је Кристалну призму за свеукупан допринос домаћем филму.
Приликом уручења Златног печата Југословенске кинотеке 2013. године, Михић је истакао да у свим великим породицама постоји неко из кога су сви потекли, а у филму је за њега то Кинотека, као нека врста мајке, или баке.
„Мојој генерацији Кинотека је била једина учионица“, рекао је тада Михић, додајући да је, захваљујући Југословенској кинотеци, учио од таквих великана као што су Виторио де Сика, Џон Форд, Акира Куросава, Луис Буњуел…
Гордан Михић је сахрањен у најужем кругу породице на гробљу манастира Рајиновац.