Великан светске кинематографије, италијански редитељ и сценариста Бернардо Бертолучи преминуо је данас у Риму у 77. години после дуге и тешке болести.
Аутор многих култних филмова, међу којима су „Двадесети век“ (Novecento, 1976) и „Последњи танго у Паризу“ (Ultimo tango a Parigi, 1972), освојио је два Оскара – за режију и за сценарио остварењем „Последњи кинески цар“ (The Last Emperor, 1987), које је добило укупно девет награда Америчке филмске академије.
У богатом опусу Бертолучија посебну пажњу заслужују и „Kонформиста“ (Il conformista, 1970), са којим је освојио Златног медведа у Берлину, затим „Месец“ (La Luna, 1979) „Чај у Сахари“ (The Sheltering Sky, 1990), „Мали Буда“ (Little Buddha, 1993), „Украдена лепота“ (Stealing Beauty, 1996), „Сањари“ (The Dreamers, 2003), „Ја и ти“ (Io e te, 2012).
Међу његовим многобројним наградама су и почасна Златна палма у Kану 2011. и Награда за животно дело Европске филмске академије 2012. године.
И Београд је имао част да угости Бертолучија – 1977. године када је на Фесту приказан антологијски филм „Двадесети век“, а поново је дошао и 1980. године са филмом „Месец“.
Бертолучи, миљеник филмофила широм света, један је од ретких који су успели да премосте јаз између европске и холивудске филмске сцене. Иновативним и храбрим начином снимања утицао је на генерације филмских стваралаца.
Рођен је 1941. у Парми у имућној породици. Отац му је био познати песник, писац и филмски критичар. И сам Бернардо је почео да пише већ у својој 15. години, добио је неколико литерарних награда, а филмску каријеру започео је раних 60-их.
У својим филмовима често се бавио политичким, филозофским, социјалним питањима кроз сексуалност и изузетно личне приче протагониста.
По опредељењу је био марксиста и атеиста, јавно се залагао за идеје левице.
О његовим ставовима сведочи и писмо подршке које је упутио Југословенској кинотеци априла 1999. у време НАТО бомбардовања Србије.
„Заглушен ратном какофонијом и с напором покушавајући да се одупрем таласима неразума који расту на обе стране, хтео бих да подсетим стратеге који свакоднево планирају бомбардовање, на значај Југословенске кинотеке. Ово је један од три најважнија филмска архива на свету, битан сегмент памћења овог века. Уништити памћење, као што то чине они који уништавају крштенице стотина хиљада људи, значи и уништење историјског идентитета, будућности као и прошлости.
Важно је такође упамтити да сви запослени у овом архиву настављају, као да је све нормално, да раде своје свакодневне послове на конзервацији и заштити збирке којој свет признаје вредност ненадокнадивог културног блага“, поручио је Бертолучи у свом писму.
