Истакнута филмска, телевизијска и позоришна глумица Јелена Јовановић Жигон преминула је 10. априла у Београду, после кратке болести у 85. години.

 

Глумица коју су красили изразита лепота и отменост остварила је око 70 улога у филмовима и серијама. Добила је велики број награда, међу којима је и Плакета Југословенске кинотеке за изузетан допринос домаћем филму (2006. године).

Кинотека ће у мају приредити ретроспективу филмова Јелене Жигон, коју најшира публика памти по филмским серијалима “Луде године” и “Жикина династија”, у којој је играла Јелену Тодоровић.

Рођена је у Београду 3. новембра 1933. године. Каријеру је започела још 1953. у филму “Општинско дет”е Пурише Ђорђевића, а последњу улогу остварила је 2015. у филму “За краља и отаџбину” Радоша Бајића, тумачећи лик Лујзе Мишић.

У њеном опусу издвајају се филмови “Први грађанин мале вароши”, “Моја страна света”, “Јутро”, “Дивље семе”, “Судар на паралелама”, “Капетан Леши”… Ту су и “Пустолов пред вратима”, “Обрачун”, “Дошло доба да се љубав проба”, “Куда плови овај брод” и многи други.

Снимала је и у Аустралији – филмове “Обећана жена” и “The Picture Show Man”, а у серији о Винетуу играла је са познатим холивудским глумцем Стјуартом Гренџером.

Добитница је награде Златни прстен за најбољу глумицу 1961. године, Златног беочуга. На Међународном форуму Златни витез у Русији добила је награду за животно дело “Сергеј Бондарчук”, које су претходно добили из Србије само још Велимир Бата Живојиновић и Лазар Ристовски.

Поводом награде “Сергеј Бондарчук”, управник Архива Југословенске кинотеке Саша Ердељановић рекао је да је једна од најлепших изјава љубави у српској кинематографији управо она коју изговара Јелена Жигон у “Првом грађанину мале вароши” Пурише Ðорђевића.

У Републици Српској Јелена Жигон је награђена орденом Његоша Првог степена за своју бригу о рањеницима, а потом је у Црној Гори од митрополита црногорско-приморског Амфилохија добила медаљу Његоша за племенитост.

Драматизовала је поезију Душана Костића, Десанке Максимовић, Драгана Колунџије, а потписала је и сценарио сценско-музичке поеме о Симониди, изведене у Народном позоришту у Београду.

Јелена Жигон је била супруга покојног глумца Стеве Жигона. Иза њих су остали ћерка – глумица Ивана Жигон и син – сликар Никола Жигон.