Изложба у виртуелном простору „Поглед у недоглед“, докторски уметнички пројекат Бранка Сујића на Факултету драмских уметности у Београду, може се посетити у атријуму Југословенске кинотеке до 31. октобра.

 

Ова поставка у VR галерији, с поднасловом „Граница између статичне и покретне слике”, резултат је трогодишњег истраживања чија је главна тема, како каже аутор, у ком правцу се мења дводимензионална слика.

Садржај изложбе приказује се индивидуално за сваког посетиоца помоћу хед-сета, односно уређаја за посматрање виртуелне реалности, од 10 до 20 часова.

„Граница између статичне и покретне слике је теоретски оквир пројекта. Сви радови у оквиру виртуелне галерије настали су у основи из фотографија, обрађених у компјутеру. Посетиоци могу да виде фотограметрије, стереоскопске фотографије и 360 стереоскопске фотографије“, објашњава Сујић, додајући да је фотограметрија техника прављења тродимензионалног модела од фотографија које се фотографишу са више различитих позиција.

Изложба обухвата двадесетак експоната – провидне коцке, тамне монолите и сфере на којима и у којима се виде призори тела, лица и напуштене куће.

„Основна идеја тиче се смрти и пролазности. Физичка инсталација – улаз у VR галерију представља мртвачницу“, каже Сујић и напомиње да је у току развоја пројекта имао два смртна случаја врло блиских људи, као и још неке интимно болне догађаје.

„То су моји мотиви. Немам проблем са тим да их искажем. Смрт је саставни део живота у једном тренутку. И болест и радост и срећа, то је све део живота. Не треба пред тим затварати очи“, поручује аутор.

Сви експонати су постављени у виртуелном простору који је измоделован у Маја софтверу за 3D моделинг и који је компјутерски генерисан.

Сујићева теза је да ће се „рам слике – квадрат илиправоугаоник у будућности проширити и променити, постаће коцка или квадар и ми ћемо „ући“ у слику, а фотографија какву данас познајемо, дводимензионална представа стварности, остаће предмет интересовања малог броја посвећеника и романтичара“.

Међутим, одлика фотографије као тренутка замрзнутог у времену неће нестати.

„Тај замрзнути тренутак је нешто што ће вероватно и даље остати као специфичан начин приказивања стварности у ком заправо немамо потребу да кроз време које траје у тој слици сакупљамо информације, већ их сакупљамо из једног замрзнутог тренутка. Време у том смислу не постоји, осим времена самог гледаоца које проведе у VR галерији“, каже Сујић.

Како додаје, „слика постаје покретна јер се мења како се гледалац креће око ње, а одређене фотграметрије су и анимиране“.

Данас постоје одређене врсте софтвера у којима се из више фотографија може саставити једна 360 фотографија, што даје могућност да се гледа у сваком правцу. У последње време појавиле су се и камере које могу да забележе 360 стереоскопске сфере, прича Сујућ док наводи стручне детаље о алатима којима се служио.

Истраживање за овај пројекат дуго је трајало – прво око две године на Gir VR платформи, која је нешто слабија, а затим у последњих годину дана на Oculus Rift платформи, на којој је пројекат јавно представљен испитној комисији.

У сарадњи Лабораторије интерактивних уметности ФДУ и Кинотеке инсталација је доступна и широј публици.

Сујић истиче да је врло задовољан реакцијама посетилаца. „Када скину хед-сет, људи су углавном насмешени, некада запањени, неки и уплашени, зависи од особе, али ретко кад су равнодушни“.

После Кинотеке инсталација ће бити приказана у оквиру неких специјализованих конференција. Аутор планира да конкурише и за одређене фестивале и галерије, а жеља му је да се његов рад објави на Oculus Store – продавници виртуелних апликација тако да свако ко има Oculus Rift може да је даунлодује и погледа било где у свету.

Иначе, цео пројекат је финансиран из личних средстава и реализован уз помоћ пријатеља.

Дизајн VR галерије потписује Мирко Милошевић, звук Павле Динуловић, а сарађивали су и Никола Лукић (девелопер), Ана Јелић (анимација), Милан Томић Томаx (Td VR галерије), Борна Берц (riging) и Јована Граховац Сујић (сценографија). Ментор пројекта на ФДУ је професор Миладин Чолаковић.