Споменик великом америчком глумцу српског порекла Карлу Малдену (1912-2009), статуу постављену уз фасаду Југословенске кинотеке, открили су 20. новембра директор Кинотеке Југослав Пантелић и Малденов пријатељ, продуцент Ден Тана, а затим су се многобројним званицама у фоајеу Кинотеке обратили председница Владе Србије Ана Брнабић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић, амерички амбасадор Кајл Скот, као и Пантелић и Тана и, путем видео порука, диригент Зубин Мехта, Малденове ћерке Карла и Мила и славни глумац Мајкл Даглас.

 

Споменик глумцу, који је рођен као Младен Секуловић у Чикагу, рад је вајара Здравка Јоксимовића.

Ана Брнабић је истакла да јој је председник Србије Александар Вучић лично скренуо пажњу на значај овог догађаја „уз речи да се ради о човеку који је један од наших најбољих амбасадора“.

„На иницијативу председника Републике, наравно и пријатеља и породице Карла Малдена, ми смо као Влада ово подржали. Чини ми се да као земља недовољно захваљујемо и недовољно знамо о људима који су најбољи амбасадори Србије у иностранству. Драго ми је да овим чином мењамо ту неправду и дајемо сигнал осталим људима који се данас боре за Србију свуда у свету да ћемо им захваљивати и да ћемо их памтити“, рекла је премијерка.

Помињући да су у 20. веку министарства силе била мнистарства полиције и одбране, истакла је да су за успешне земље у 21. веку то министарства културе и просвете.

“Још један споменик који ћемо оставити за нама у овој години људима као што је Карл Малден јесте то што ћемо још више улагати у ова два министарства. Уколико Скупштина усвоји предлог буџета биће додатно повећана средства и за Филмски центар Србије и за подстицај страним продукцијама које снимају у Србији. Први пут од кредита за инфраструктуру узимамо 20 милиона евра које ћемо уложити само у пројекте културе“, изјавила је Ана Брнабић, поздрављена аплаузом присутних, међу којима су били градоначелник Београда Зоран Радојичић, директор Београдске филхармоније Иван Тасовац, књижевник и сценариста Филип Давид…

На свечаности је прочитано писмо председника Америчке академије за филмску уметност и науку Џона Бејлија који је нагласио да је Малден био један од најугледнијих глумаца своје генерације, играо у више од 70 филмова, освојио Оскара 1951. за улогу у филму Трамвај звани жеља, а 1954. номинован за Оскара за улогу у филму На доковима Њујорка.

Био је члан Академије, пет година њен управник, а 1989. изабран је за 27. председника и три године провео на тој дужности, показујући исту пасионираност и енергију које су обележиле његову глумачку каријеру, навео је Бејли, додајући и Малденове заслуге за оснивање и рад Фербанкс центра за проучавање филмске уметности.

„Оставио је за собом богато завештање, а Академија му дугује огромну захвалност за његову посвећеност и свесрдну помоћ“, поручио је Бејли.

Амбасадор Кајл Скот је истакао да је Карл Малден „рођен у срцу Америке, у Чикагу, у породици која га је научила да воли своје српско наслеђе и да се њиме поноси, а притом је израстао у човека који представља наше заједничке вредности и све оно најбоље у Србима и у Американцима“.

„Био је драг и вредан човек, одан муж читавих 71 годину и отац пун љубави, срдачан и пун поштовања за сваког с ким би се срео. Био је бриљантан глумац – у Холивиду и у позоришним представама на Бродвеју. Заслужено је добио Оскара и запечатио место међу највећима, а ја га највише памтима као детектива Мајка Стона у Улицама Сан Франциска, једној од најпопуларнијих тв серија моје младости. Стон је био стоги бранилац моралних вредности и истрајни борац за правду“, рекао је амбасадор.

Како је напоменуо, Малден је узео уметничко име, али се побринуо да не нестане Младен Секуловић и често га је убацивао као име неког лика коме би се обраћао у својим филмовима, а и његова десна рука у Улицама Сан Франциска био је млади полицајац Секуловић.

„Желим да одам признање председнику Вучићу што је, како сам разумео, одиграо личну улогу у осмишљавању овог фантастичног споменика, као и да захвалим Влади Србије, посебно премијерки и Министарству културе који су обезбедили потребна средства да нам се подари ово надахнуто дело Здравка Јоксимовића“, изајвио је Кајл Скот, упутивши захвалност и Југославу Пантелићу и тиму Кинотеке што су пронашли сјајан дом за статуу, као и Дену Тани, „још једној српско-америчкој легенди Холивуда за неуморан рад на остварењу овог пројекта“.

Министар културе Владан Вукосављевић подсетио је да је Малденов отац Петар Секуловић одиграо важну улогу у формативном периоду будућег глумца.

„Васпитан сам тако да сам се осећао као да сам лично дошао из малог села крај Билеће, иако тамо никада нисам ни крочио док нисам постао зрео човек“, цитирао је Вукосављевић из мемоара у којима Малден описује очев тежак живот у железари у Герију, али и песме које му је певао из свог, српског детињства и како га је водио у српску цркву у чијим је представама Малден направио прве глумачке кораке и певао у хору „Карађорђе“ којим је отац руководио.

Улазећи у свет професионалне глуме променио је име, „али је до краја остао Младен Петров Секулић, Американац одан својој српској заједници. За ту оданост му одавно дугујемо споменик и спомињање, колико и за глумачки рад“, рекао је министар. Из мемоара видимо, додао је он, „са колико је уметничког самоиспитивања улазио у улоге, колико је страница посветио зналачким коментарима и дивљењу својим партнерима, међу њима Марлону Бранду и Џесики Тенди са којима је у позоришту играо комад Трамвај звани жеља, пре него што је снимио истоимени филм и добио Оскара“.

„Опис околности добијања Оскара, крајње сведен и одмерен, на моменте духовит, одаје човека који показује врлину скромности. Напоменуо је само ово: За мене, малог српског дечака који није умео да спелује, младог човека који је проводио слободно време у котларници Гудмановог позоришта, та победа је заиста посејала семе осећаја припадности. Коначно сам знао да сам направио прави избор“, казао је Вукосављевић, подстевши да је Америчка филмска академија након дуге и плодне каријере доделила Малдену и Награду за животно дело.

Директор Кинотеке Југослав Пантелић изјавио је да су „Србија, Београд и Кинотека данас добили обележје које ће нас заувек подсећати на великана филмске уметности Карла Малдена, Младена Секуловића“.

Подсетивши на његову богату филмску каријеру, Пантелић је поменуо и Малденову једину сарадњу са овдашњом кинематографијом, када је остварио главну улогу у филму „Сутон“ (1982) редитеља Горана Паскаљевића и сценаристе Филипа Давида, у продукцији Центар филма из Београда и продуцентске куће Ден Тане.

„У јуну 2016. године, захваљујући породици Карла Малдена и ангажовању Ден Тане, Кинотека је постала богатија за легат овог великог човека и великана покретних слика, те са поносом баштини личне предмете, документе и експонате који су красили његову каријеру. Малден је оставио дубок траг у историји седме уметности као један од најталентованијх глумаца не само своје генерације. Уневши специфичну карактерност ликовима које је тумачио, Малден је своје улоге учинио бесмртним“, изјавио је Пантелић.

Директор Кинотеке је захвалио Кабинету председника и председнику Републике, Министарству културе и министру, Влади Србије, Граду Београду и свим појединцима који су својим залагањем омогућили да Карл Малден поред биоскопског платна и легата у земљи својих предака добије још једну улогу, да добије споменик који сведочи о његовој уметничкој величини.

Малденов пријатељ и колега, који је покренуо иницијативу за споменик, Ден Тана захвалио је и Србији и Америци.

„Америка је Малдену дала све, а он је желео да врати и Србији и Америци. Волео је своје порекло, а био је поносан као уметник и као грађанин Америке. У Другом светском рату био је добровољац. Био је диван човек и моје је богатство што сам имао прилику да проведем 55 година у његовом друштву. Научио сам од њега пуно“, истакао је Тана и додао да би Малден, да је могао да бира где да има своју статуу – сигурно изабрао баш Београд.

Зубин Мехта је у видео поруци истакао да је Малден био један од највећих глумаца Холивуда и да ће бити запамћен не само по филмовима већ и остварењима на телевизији. „Његове улоге никада неће бити заборављене. Поздрављам Београд који му је подигао споменик. Он је то заслужио“, нагласио је чувени диригент.

Малденове ћерке Карла и Мила изразиле су жаљење што нису могле да дођу на свечаност. „Нашем оцу Младену Секуловићу, познатом као Карл Малден, српско наслеђе је јако много значило. Сигурно би био врло дирнут овом дивном почашћу. Захваљемо Ден Тани и свима у Београду“, рекла је Карла Малден.

И Мајкл Даглас је рекао да му је жао што није у Београду да ода „почаст свом дивном српско-америчком пријатељу, мом ментору Младену Секуловићу“. „Веома сам поносан што је добио дивну статуу у својој домовини. Имао сам привилегију да радим са њим четири године (у телевизијској серији Улице Сан Франциска). Заиста је бо мој ментор. Научио сам све од Карла. Он је имао две ћерке, а ја сам био његов усвојени син. Никада нећу моћи довољно да захвалим за све што ме је научио, о послу и о људима. Имао је радну етику као нико други и био је диван, диван човек“, рекао је Мајкл Даглас.

На свечаности је саопштено да је српски члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик постхумно одликовао Карла Малдена.