| МЕСЕЧНИ ПРОГРАМ >

Југословенска кинотека
  • О НАМА
    • ИНФОРМАТОР О РАДУ
    • РУКОВОДСТВО
    • ДОКУМЕНТА
  • АРХИВ
    • АРХИВ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ
    • БИБЛИОТЕКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ
  • РЕПЕРТОАР
    • УЗУН МИРКОВА 1
    • КОСОВСКА 11
  • АКТИВНОСТИ
    • ФЕСТИВАЛ НИТРАТНОГ ФИЛМА
    • ПРОЈЕКАТ THE FILM CORNER
    • ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА НА EFG1914 ПРОЈЕКТУ
    • 100 СРПСКИХ ИГРАНИХ ФИЛМОВА (1911-1999)
  • АКТУЕЛНО
  • |
  • КОНТАКТ
  • О НАМА
    • ИНФОРМАТОР О РАДУ
    • РУКОВОДСТВО
    • ДОКУМЕНТА
  • АРХИВ
    • АРХИВ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ
    • БИБЛИОТЕКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ
  • РЕПЕРТОАР
    • УЗУН МИРКОВА 1
    • КОСОВСКА 11
  • АКТИВНОСТИ
    • ФЕСТИВАЛ НИТРАТНОГ ФИЛМА
    • ПРОЈЕКАТ THE FILM CORNER
    • ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА НА EFG1914 ПРОЈЕКТУ
    • 100 СРПСКИХ ИГРАНИХ ФИЛМОВА (1911-1999)
  • АКТУЕЛНО
  • |
  • КОНТАКТ

Опроштај од Воје Вучинића

25/12/2019
Комеморација поводом смрти истакнутог филмског посленика Војислава Воје Вучинића (1938-2019), оснивача Фестивала ауторског филма, одржана је 24. децембра у Југословенској кинотеци у присуству породице, многобројних колега и пријатеља.

 

Председник Савета ФАФ-а Срдан Голубовић истакао је да је Вучинић био „дискретни херој српске културе, атипичан за ову средину, човек који никада није истицао свој допринос, заслуге и значај, а траг који је остао иза њега је огроман“.

Голубовић је подсетио да је Вучинић почео као преводилац у Авала филму, радећи на чувеном филму „Дуги бродови“. Касније је радио у Југославија филму, био је задужен за међународну сарадњу, а потом и дугогодишњи директор тог предузећа које је представљало југословенски филм у свету. Сарађивао је са Сашом Петровићем, Душаном Макавејевим, касније и са Кустурицом, Паскаљевићем, Шијаном.

„Као директор Југославија филма Воја је 1994. основао Фестивал ауторског филма „Поглед у свет“, у време изолације, санкција и рата. У години када се није одржавао Фест представљао је један од ретких прозора у свет који смо тада имали у граду који је само пет-шест година раније био жива и снажна културна престоница, град великих културних догађаја, енергије и инспирације. Воја је фестивал осмислио и основао са својим пријатељем и кумом Слободаном Новаковићем, а назив „Поглед у свет“ је био вапај пониженог и заборављеног града. Њих двојица су били визионари и у том времену су се вратили новоталасовској идеји, идеји ауторског филма, снажног у ставу, аутентичности и посебности филма као уметности. Фестивал је настао као отпор комерцијалном филму и култури, из потребе да се сачува аутентичност филсмког језика.

Тај фестивал је један од ретких културних догађаја који је од свог првог издања добио статус култног. Његов значај у том времену је био невероватан, животни, друштвени, али пре свега уметнички. Био сам студент режије када је основан и сећам се са колико смо узбуђења тих година откривали ауторске светове Вонг Карваја, Сокурова, Чена Кајгеа, Балабанова, Гаспара Ное, Егојана…

Филмови и аутори које сам ту откривао пресудно су утицали на мој гледалачки, а касније и уметнички поглед на свет“, рекао је Голубовић.

Голубовић је додао да је за њега приватно Воја прво био пријатељ његових родитеља и да се сећа њихових дружења сваког лета у Пули, а да је много година касније имао привилегију да буде Војин сарадник и пре свега пријатељ, те да му је захвалан поверењу и подршци у вођењу фестивала који је он створио.

„Фестивал је његово животно дело, а то је само један од сегмената онога што је учинио и допринео југословенском и српском филму и култури. Тај скромни и дискретни човек је иза себе оставио огроман траг, не само у свом времену. То је траг и у будућем времену, у коме ће неки нови млади људи на том фестивалу заволети филм, откривати омиљене ауторе, излазити из биоскопа са страшћу и идејом да и они направе неке храбре, другачије, луде и посебне филмове“, изјавио је Голубовић.

Директор ФАФ-а Игор Станковић рекао је да се са сетом, љубављу и искреним поштовањем присећа дана када је упознао Вучинића. „На шестом спрату Дома омладине договарали смо се о ВХС издањима неких филмова у дугом низу оних које си откривао и несебично доводио на фестивал, а који су нама откривали неке далеке светове кроз малени прозор кино кабине отварајући широки поглед у свет“.

„Пријатељство, поверење и поштовање које је створено тада трајало је до последњих дана, до сусрета на овогодишњем ФАФ-у, са духом, гласом савета, критике и похвале. Мирноћа, разумевање које си са собом носио донели су нам најзначајнији фестивал у Србији. И онда када је то изгледало безнадежно окупио си нас и као пионир новог доба осмелио све нас да наставимо са ФАФ-ом. Са твојим саветима да ауторство буде једини критеријум за филмове које фестивал приказује, радићемо даље, у твоју част и чувајући сећање на тебе“, рекао је Станковић.

Мирољуб Стојановић из Филмског центра Србије приметио је да велики број људи окупљених на комеморацији и то у једном ружном дану говори колико у њима има привржености за Воју.

„Воја је био својеврсна легенда другог плана не само српске и југословенске кинематографије, већ човек који је обликовао смернице ове културе . Оно што је предузеће Југословија филм на челу са Војом урадило било је својеврсна антиципација модерних конекција и умрежавања у светске токове. Воја је оставио трајан печат у једној кинематогафији која је била величанствена и светски призната. Култура сваке земље и њене филмске делатности има такозвани први и други план. Воја је био легенда другог плана, без кога стварање филмске културе не би било могуће“, рекао је Стојановић.

Редитељ Марко Грба Синг опростио се у име породице и млађих колега.

„Као колега и филмски радник дивим се његовој храбрости да у најтежа времена оформи нешто са називом „Поглед у свет“. То је фестивал који опстаје и расте из године у годину и формира мноштво младих аутора, показујући да у свету постоје разнолике визије, одржавајући у општем хаосу континуитет светла које не може да се угаси. Фестивал за који је Воја поставио камен темељац, неговао га и одржавао, још дуго времена биће светионик, сада већ постојано позициониран на фестивалској мапи Европе.

Са оне друге, личне стране, Воја је био веома вољен у мојој породици, срдачан, отворен, био је омиљени гост на славама моје прабаке, деценијама пленио позитивном енергијом и духовитошћу. Због својих широких знања и интересовања у фамилији је имао епитетет ренесансног човека“, рекао је Марко Грба Синг.

Продуцент и сценариста Јован Марковић говорио је о заједничким студентским данима, крајем 50-их, када су Вучинић и он били чланови Савеза комуниста, ишли на радне акције, а узор им је био Иво Лола Рибар.

„У оно време чланови СК били су најбољи студенти, најбољи људи, који су имали велике илузије и велике идеале. Тај вирус идеализма, скојевски, држао је Воју до краја. А то значи радити за друге, за друштво, за друштвену заједницу“, истакао је Марковић, присећајући се духовитих епизода са радне акције у Словенији.

„Касније су нам се путеви укрштали на професионални и пријатељски начин. Воја нас је изванредно заступао у Југославија филму. Када смо у Кану продали „Случај Хармс“ тако је вешто то водио да су уплате стигле и пре него што смо се вратили у Београд“, рекао је Марковић.

Истакао је и сарадњу на Фестивалу документарног и краткометражног филма, који су 1999. године упркос НАТО бомбардовању храбро одлучили да одрже под називом „Фестивал у склоништу“.

Марковић је напоменуо да су потом многи искористили мутно време транзиције. „Воја не. Он је образовао сина (Срђана Вучинића) да постане један од најзначајнијих интелектуалца Београда, а није га нигде запослио. Није му оставио материјално богатство, али јесте осећање поштења, интелектуалног и људског достојанства, осећање чојства како би рекли наши преци“, нагласио је Марковић.

ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА
Previous StoryЗимски двоброј часописа Кинотека
Next StoryКинотека у јануару: Фелини…

МЕСЕЧНИ ПРОГРАМ

image name

ЧАСОПИС КИНОТЕКА

image name

СТАЛНА ПОСТАВКА

image name

Сезона филмских класика

image name

Актуелно

  • insta-najava-za-MAR-2021-02
    Кинотека у марту: Бертолучи, Франкофонија…
  • Vojkan Borisavljevic-5
    Преминуо композитор Војкан Борисављевић
  • Balasevic-Petrovaradin
    Преминуо Ђорђе Балашевић
  • Arhiv Jugoslovenske kinoteke – depo 1a
    Поклон Архиву кинотеке
  • Nada Popovic Perisic
    Нови Управни одбор Кинотеке
  • feb-2021-Naslovna
    Објављен 50. број часописа Кинотека

Ознаке

ACE EFG FIAF IN MEMORIAM THE FILM CORNER VIP КИНОТЕКА YU ФИЛМ ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА ЗЛАТНИ ПЕЧАТ МОЈ ИЗБОР РЕПЕРТОАР СРПСКИ ФИЛМ ФЕСТ ФЕСТИВАЛ НИТРАТНОГ ФИЛМА ЧАСОПИС КИНОТЕКА

КИНОТЕКА НА ПРОЈЕКТУ EFG1914

image name

Партнери

image name

image name

image name

ПОДРШКА

image name

ПРОЈЕКЦИЈЕ

  • ПРОГРАМИ
  • САЛА МАКАВЕЈЕВ
  • МУЗЕЈ КИНОТЕКЕ
  • АКТУЕЛНО
  • ЧАСОПИС

О НАМА

  • ИСТОРИЈАТ
  • АРХИВ
  • БИБЛИОТЕКА
  • РУКОВОДСТВО
  • КОНТАКТ

СТАЛНИ ПАРТНЕРИ

image name

image name

image name

ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА

Национални филмски архив Републике Србије. Стални члан и један од оснивача Међународне федерације филмских архива (FIAF). Југословенска кинотека је носилац статуса установе културе од националног значаја.
image name

Copyright © 2016 Југословенска кинотека