Часопис Кинотека наставља редовно да излази и у ванредним околностима. Управо је објављен 40. број, у специјалном онлајн издању, али с непромењеним концептом. Филмски месечник Југословенске кинотеке и даље је посвећен како темама из историје покретних слика тако и савременом тренутку седме уметности.

 

„Да нам филмска уметност увек може испунити време на најквалитетнији могући начин, одавно је усвојена истина, али у време пандемије она постаје утеха, замена за искуство и колективни сан или сећање“, истиче у уводној речи директор Кинотеке Југослав Пантелић и подсећа да је Кинотека прилагодила своје програме и активности потребама и интересу општег здравља.

У априлском издању Кинотеке читајте о мајстору саспенса Алфреду Хичкоку, интервју Сандре Перовић с гостом Феста Џулијаном Сендсом, сећања Жике Богдановића, фељтон из књиге Владе Петрића, подсетите се интервјуа из прошлости Слободана Шијана, сазнајте више о животу и раду људи који су оставили трагове на филму попут Макс фон Сидоуа, чији је карактер у Бергмановом филму у време куге играо шах са Смрћу. Ту су и анализа феномена филма и романа „Зови ме својим именом“ из пера Ђорђа Бајића и други прилози.

„Останите код куће, читајте Кинотеку и, наравно, уживајте у добром филму!“, поручио је Пантелић.

У уводном тексту детаљно се наводе разноврсни садржаји који су бесплатно доступни онлајн. Одабрани филмови из Архива постављају се на Јутјуб канал Кинотеке, а о првом међу њима – документарцу „Београд, престоница Краљевине Југославије“ пише Александар Саша Ердељановић.

Омогућено је бесплатно преузимање свих до сада објављених бројева часописа Кинотека.

У оквиру пројекта Vip Кинотека организована је и онлајн премијера дигитално рестаурисаног филма „Давитељ против давитеља“ Слободана Шијана.

На насловној страни новог броја је портрет Алфреда Хичкока, коме је посвећена и рубрика Великани светског филма, поводом 40 година од његове смрти. Филм је за њега био „најпре, и пре свега, испричати причу“, пише Ана Марија Роси, истичући да је Хичкок „историју филма обогатио својим делом у које је уткана његова Алма, својим плавушама, својим мекгафином, својим саспенсом и својим филмом Психо“.

С британским глумцем Џулијаном Сендсом, који је на 48. Фесту представио филм „Обојена птица“ Вацлава Мохула, разговарала је Сандра Перовић. На питање како се припрема за лик Сендс је одговорио: „То је комбинација ваше интелигенције као глумца, читања сценарија, разговора с редитељем, и сопственог истраживања, али и маште и инстинкта, коју храни средина“.

Феномен филма и романа „Зови ме својим именом“ анализира Ђорђе Бајић оцењујући филм Луке Гвадањина као „филмску магију у својој есенцији“, а књигу Андреа Асимана, која је након екранизације у адаптацији Џејмса Ајворија постала бестселер, као „изузетно успело дело“. Бајић се бави и могућим наставком филма, на основу већ објављеног наставка романа под називом „Нађи ме“.

У рубрици In memoriam Јован Марковић пише о Максу фон Сидову, чувеном шведском глумцу експресивног лица и импресивног опуса, који се прославио улогом витеза који игра шах са Смрћу у „Седмом печату“ Ингмара Бергмана.

Поводом дигиталне рестаурације филма „Давитељ против давитеља“ (1984), у оквиру пројекта Vip Кинотека, часопис преноси интервју из времена снимања те „комедије страве и ужаса“, у којем Слободан Шијан објашњава да су сценариста Небојша Пајкић и он кренули од бизарне тезе да „један град постаје велеград тек кад добије и своје локалне манијаке, у овом случају давитеља“.

Некадашњи директор Југословенске кинотеке Жика Богдановић наставља своја „Сећања са постскриптумом“ причом о Џеку Иламу, који је играо споредне улоге у вестернима, и о необичној љубави београдске биоскопске публике за тог убогог револвераша кога су од милоште прозвали Ћора.

Настављен је и фељтон са одломцима из књиге професора Владимира Петрића „Развој филмских врста“. У четвртом делу тема је камершпил-филм.

У рубрици Шок коридор представља Ненад Беквалац пише о Анри Жорж Клузоу – „француском Хичкоку“ који је „дао неке од најузбудљивијих и најпараноичнијих описа Француске у кинематографији“ и чији су филмови „пуни издајстава, воајера и анксиозности“.

Недавно одржани 48. Фест имао је велики број истакнутих гостију, а најзначајнијима међу њима уручен је Златни печат Југословенске кинотеке. Часопис преноси шта су том приликом изјавили редитељ Атом Егојан, глумци Дејвид Тјулис и Џулијан Сендс, као и редитељи Горан Паскаљевић и Коста Гаврас.

Стална рубрика Трагови на филму подсећа на стваралаштво недавно преминулих уметника – Љубомира Радичевића, редитеља и косценаристе култног филма „Љубав и мода“ и Ранке Велимировић, продуценткиње и ауторке документарних филмова, сараднице и животне сапутнице редитеља Здравка Велимировића, о којима пише Маријана Терзин Стојчић, као и француског глумца Жан Пјер Маријела у тексту Бојана Ковачевића.

Поред великог броја фотографија, у овом броју Кинотеке објављене су илустрације Мирославе Вуковић и Вука Попадића.