Септембарско онлајн издање часописа Кинотека доноси интервјуе с редитељем Слободаном Шијаном и америчким глумцем Вилемом Дефоом, студије о великанима светског филма Луису Буњуелу и Брајану де Палми, текст о филму „Луди Пјеро“ Жан Лик Годара, образложење редитеља Ивана Икића за програм Мој избор

 

„Уз одговорно понашање с нескривеним узбуђењем вратили смо се биоскопским пројекцијама. У септембру, наше очи, изнад неопходних заштитних маски, уперене су на добар филм и приче о његовом настајању. Уживајте у новом издању Кинотеке и нашим филмским програмима. И изнад свега – будите одговорни према другима и себи“, поручује у уводној речи директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић.

Поводом уласка филма „Ко то тамо пева“ у програмску селекцију Кан класик редитељ Слободан Шијан присећа се учешћа свог дебитантског остварења на фестивалу у Кану пре четири деценије. У интервјуу за „Кинотеку“ говори и о свом новом филму „Буди бог с нама“ – о Бошку Токину, открива шта га је још давно везало за првог српског филмског критичара и теоретичара, колико га је привукла његова страст за филмом, али и заинтригирао контраст између Токиновог елана и оптимизма пре Другог светског рата и његове судбине после рата. Шијан се осврће и на пројекат дигиталне рестаурације Vip Кинотека, оцењујући га као изванредан подухват у који Југословенска кинотека улаже огроман напор.

Портрет славног француског глумца Жан-Пол Белмонда на насловној страни новог броја најављује текст поводом 55 година од снимања филма „Луди Пјеро“ Жан-Лик Годара. У тој причи о љубавној, интелектуалној и свакој другој авантури Белмондо је „лежерношћу и мангупским шармом несумњиво направио једну од животних улога“, док је улога Маријан посвећена чаробној Ани Карини, музи француског новог таласа, пише Радиша Цветковић. Он оцењује да је овим филмом „на корак од радикалног политичко-филмског активизма током којег је чак негирао свој пређашњи рад, тј. третман филмске уметности генерално, Годар изнео још један пројекат у ренесансном духу nouvelle vague-а“.

За стални програм Кинотеке Мој избор филмове овог месеца препоручује редитељ и сценариста Иван Икић, чије је ново остварења „Оаза“, о љубавном троуглу у Дому за децу и младе са посебним потребама, управо имало светску премијеру на фестивалу у Венецији. Икић је за читаоце Кинотеке образложио свој избор који обухвата ангажоване филмове истакнутих европских и азијских аутора, међу којима су Роберт Бресон, Миклош Јанчо, Коста Гаврас, Абас Киаростами. Њихове теме су, како наводи Икић, револуција, новац као зло, насиље ауторитарних система, дезинтеграција породице у свету конзумеризма и отуђења, а ту су и две врло актуелне приче – о смрти биоскопа и о епидемији мистериозне болести.

У студији о великану светског филма Луису Буњуелу редитељка Ана Марија Роси подсећа да се ове године навршило 120 година од рођења највећег шпанског редитеља и 50 година од приказивања његовог филма „Тристана“, који је сврстан међу десет најбољих филмова Шпаније. „А све је почело када је 1929. године у Паризу приказан „Андалузијски пас“, Буњуелов најгласнији кинематографски врисак, сажет у најзначајнијих шеснаест минута филмске историје. У следећих тридесетак филмова узбуђивали су га снови, нагон, смрт, вера и секс. У свом опусу захватио је надреалистички филмски експеримент, мелодраму, социјално ангажоване комедије и постмодернистички уметнички филм. За именовање његових животних и уметничких хтења незаобилазна је једна реч – жудња!“, истиче Ана Марија Роси.

Нови број доноси и ексклузивни интервју Сандре Перовић са Вилемом Дефоом, америчким филмским и позоришним глумцем који константно тежи изазовима, те је у каријери био и Исус и Пазолини и Ван Гог и Ејбел Ферара лично, а највише се памти по улогама ексцентричних ликова и негативаца. Дефо је говорио о свом најновијем филму „Сибир“ у режији Ејбела Фераре, који је светску премијеру имао на Берлиналу, али и о другим улогама, као и о сарадњи с дугогодишњом пријатељицом, уметницом перформанса Марином Абрамовић, са којом је наступио у њеној првој опери „Седам смрти Марије Калас“, премијерно изведеној у Баварској државној опери у Минхену.

Часопис преноси критички осврт на стваралаштво Брајана де Палме који је својевремено за издање Југословенске кинотеке написала Исидора Бјелица, књижевница, филмска критичарка и ауторка која је преминула овог лета у 53. години. Каријеру једног од најконтроверзнијих режисера новохоливудске генерације Бјелица дели на три фазе: „Једна од могућих варијаната те подјеле изгледала би овако: први период је онај у којем је желио да буде амерички Годар; други у ком је био Хичкок, осамдесетих („poor man Hitchcock”) и трећи који почиње филмом „Проклетници рата”, о којем и не знамо много, осим да је Де Палма једноставно и само Де Палма“.

У рубрици Са полица библиотеке приказана је књига „Пишчево путовање: Митска структура за писце“ Кристофера Воглера, холивудског консултанта за приче, сценаристе, писца и педагога који се у обимној студији бави класичном митологијом и њеном применом у креирању прича у филмској индустрији. Тај својеврсни водич кроз приповедачки занат недавно је објавио Филмски центар Србије у преводу Јелене Косановић Дороги.

Селектори Канског фестивала одабрали су за програм Кан класик и филм словеначког редитеља Франца Штиглица „Девети круг”, настао у оквиру југословенске кинематографије давне 1960. гдоине. Часопис преноси из аутобиографије диве српског и екс-ју филма Душице Жегарац (1944-2019) њене утиске и искуство са снимања те ратне драме у којој је играла главну улогу, младу Јеврејку Рут Алкалај, а партнер јој је био Борис Дворник.

Седми наставак одломака из књиге проф. др Владе Петрића „Развој филмских врста“ доноси поглавље посвећено жанру комедије.

Рубрика Трагови на филму посвећена је недавној преминулој звезди класичног Холивуда Оливији де Хевиленд, о којој пише Бојан Ковачевић.

У рубрици In memoriam о британском редитељу Алану Паркеру, као и глумцу Ијану Холму пише Бранислав Ердељановић. На стваралаштво недавно преминулих домаћих уметника, глумца Богдана Јакуша и редитеља Миодрага Богића подсећа Маријана Терзин Стојчић, а о глумцу Џону Саксону пише Ненад Беквалац.

Поред бројних фотографија, часопис објављује и илустрације Мирославе Вуковић и Вука Попадића.