Први светски дугометражни звучни филм који комбинује живе глумце и луткарску анимацију „Нови Гуливер” (1935) биће приказан на 20. Фестивалу нитратног филма, 15. јуна у Музеју кинотеке.

 

Овај бриљантан, свеж и бескрајно маштовит филм „за децу од седам до седамдесет седам година” ништа није изгубио од своје генијалности ни више од осам деценија после настанка. Редитељ Александар Птушко, чаробњак совјетских бајки, чудотворац филмских трикова и анимације лутака, створио је „Новог Гуливера” као слободну адаптацију сатиричног књижевног класика Џонатана Свифта.

За уклапање живих глумаца и луткарске анимације Птушко је применио чудесан и иновативан технички поступак у коме је требало стоп кадар анимацијом покренути хиљаду пет стотина лутака. Притом је свака изгледала друкчије и имала посебан израз лица, јер је оригинална маска наглашавала њихов индивидуални карактер.

С друге стране, приповедачки и сценаристички, Птушко је створио духовит и врцав пропагандни филм који преноси правила и методе борбе руске револуције на понижене раднике и радни народ Лилипута. А та пропаганда код њега, за разлику од мање интелигентних аутора тог раздобља, никада није огољена, већ дата с дискрецијом и шармом својственим само највећима.

Прича почиње када дечак Петја на летовању у пионирском одмаралишту добије на поклон књигу „Гуливерова путовања”. Авантуре човека-џина у земљи Лилипутанаца оставе снажан утисак на њега. Петја задрема на плажи и усни како је он одважни мореполовац Гуливер кога, после бродолома, море избацује на обалу краљевине Лилипут, где га заробљавају малени становници те земље. Парламент Лилипута одлучи да поштеди Петји живот и да га чак призна за високог госта јер „човек-планина може бити употребљен за војне циљеве”. Петја жели да сазна како живи народ Лилипута, што изазива панику на двору. Јасно је да радничку класу угњетавају, јер она живи у подземљу правећи оружје. Због тога Петја помаже пролетаријату Лилипута да подигне устанак.

„Донекле мењајући заплет познатог Свифтовог романа, Птушко даје филму облик политичког памфлета против буржоаског друштва, уз много духовитих алегорија и суптилних анализа”, наводи се у совјетској филмској публикацији „Кино и времја” из 1963. године.