Новембарски број Кинотеке бележи јубилеје – пола века од снимања два веома различита филма „Рани радови“ и „Битка на Неретви“, али и јубилеј Југословенске кинотеке – 70 година рада, кроз опсежну најаву нове сталне музејске поставке.

 

Невена Даковић појашњава историјске околности у којима се дешава филм „Дневник Диане Будисављевић“, а ту је и интервју са редитељком тог филма Даном Будисављевић. Сандра Перовић интервјуисала је Рене Зелвегер поводом филма „Џуди“, док директорка Словеначког филмског центра Наташа Бучар у интервјуу за Кинотеку говори о својој листи за програм Мој избор. Димитрије Војнов пише о феномену филма „Џокер“, а Горан Јовановић о филмовима инспирисаним падом Берлинског зида. Часопис доноси и портрете глумачких звезда Ерола Флина и Монтгомерија Клифта и друге прилоге, као и репертоар за сале у Узун Мирковој и Косовској улици.

Број отвара рубрика Филмски јубилеј са текстом Иване Кроње „Филмско позориште историје: Рани радови (1969) 50 година касније“.

„Филм чије ауторство потписују Желимир Жилник као косценариста и редитељ, Бранко Вучићевић као сценариста и Карпо Аћимовић Година као директор фотографије и монтажер, уз веома активну екипу глумаца и натуршчика предвођену филмским критичарем и публицистом Богданом Тирнанићем (1941–2009) и глумицом, политикологом и астрологом Миљом Вујановић (1945–2005), од свога изласка у јавност пре читавих пола века стекао је култни статус као филмски, али и друштвени, политички, културни и, можемо рећи, иконографски феномен и догађај“, оцењује Ивана Кроња.

Сандра Перовић је интервјуисала славну глумицу Рене Зелвегер, која је бриљантно оживела лик звезде златног доба Холивуда Џуди Гарланд у биографској музичкој драми „Џуди“ Руперта Голда.

„Сви заједно, као екипа, делили смо приче и размењивали информације које смо налазили, а чиниле су нам се кључне за хватање њене суштине… Обожавам овај пројекат зато што је прилика да учествујем у пружању контекста околностима које су људи подвели под трагедију, да попуним празнине и понудим друкчију призму кроз коју би се гледало. Она није била трагична, била је храбра. Била је ратник и јунак. Била је невероватна у својој спознаји с чим се носи на крају свог живота“, изјавила је Рене Зелвегер.

Уз циклус Великани светског филма о глумцу Еролу Флину пише Бојан Ковачевић под насловом „Мит и стварност једне филмске легенде“: „Капетан Блад, Робин Худ, Капетан Торп, Лорд од Есекса, Генерал Кастер и многи други ликови које је одиграо овај филмски херој пленили су својом ведрином, чистотом и храброшћу. Више од две деценије он је био заштитни знак Холивуда. Нико није могао ни да слути да ће се једна таква блистава каријера завршити наглим старењем и потонућем у алкохол и расипништво. Ипак, он ће трајно остати упамћен по улогама из златних тридесетих и четрдесетих“.

Директорка Словеначког филмског центра Наташа Бучар саставила је листу за програм Мој избор. У интервјуу за Кинотеку открива свој лични укус, љубав за емоционалне теме, јаке женске ликове и креације глумица, редитељску перфекцију… На професионалном плану залаже се за равноправан третман жена у филмској индустрији, критикује високобуџетне продукције које избегавају ризик и тиме уништавају оригиналност аутора, а копродукције у региону оцењује као успешан пример удруживања најбољих стваралачких потенцијала.

Нови број часописа доноси есеј Димитрија Војнова „Џокеризам“, поводом „Џокера“ Тода Филипса, који је за овај филм, инспирисан стрип јунаком, добио Златног лава на фестивалу у Венецији.

„Реч је о изузетном филму у сваком погледу, али тренутак у ком се појавио, његово место у оквирима популарне културе и однос према њој, коначно рецепција која је уследила – све то изразито је комплексно и субверзивно“, оцењује Војнов. Истичући да је то „филм о ком већ сад може да се напише књига“, дефинише га као артхаус филм, са причом „о друштву које се распада под утицајем два агенса – класног раслојавања и популарне културе“.

У тексту „Небо над подељеним Берлином“, поводом 30 година од пада Берлинског зида, Горан Јовановић пише како се тај велики историјски догађај рефлектовао на немачку кинематографију. У сагледавању ове теме по квалитету су супериорно одскочили „Живот других“ Флоријана Хенкела фон Донерсмарка, добитник Оскара за најбољи страни филм и „Збогом, Лењине“ Волфганга Бекера, који је освојио награду за најбољи европски филм, подсећа Јовановић наводећи и низ других филмова на ову тему, међу којима издваја „Тунел“ Роланда Суса Рихтера.

Играно-документарни филм „Дневник Диане Будисављевић“, о Загрепчанки која је из усташких логора избавила 10.000 српске деце, био је апсолутни победник протеклог лета у Пули, а ових дана је на биоскопском репертоару у Београду. Редитељка Дана Будисављевић у разговору са Зорицом Димитријевић детаљно представља процес настанка тог изузетног филма, који садржи и архивске снимке који се чувају у Југословенској кинотеци.

Већ при првом читању Дневника била је фасцинирана Дианиним ликом и одмах схватила да је то вредно филма, али и да изискује обимна истраживања, између осталог у Кинотеци где се налазе сви видео архиви из НДХ. Ти материјали чувани су у јако добрим условима и снимци су изразито доброг квалитета, оценила је редитељка, додајући да је она лично на њима препознала и саму Диану Будисављевић.

Ова тема се наставља у рубрици Документи на филму текстом Невене Даковић „Филмска (и)сторија Јасеновца“. „Откриће приче о Диани Будисављевић захваљујући проналажењу њеног Дневника, временски се поклопило с процватом Студија сећања, у чијем је центру интересовања управо Холокауст и тиме додатно подстакло нова читања и враћања (и)сторији Јасеновца као јединственог логора смрти на овим просторима“, пише ауторка, те детаљно представља текст „Дневника“ (објављеног 2003.), анализира филм Дане Будисављевић, подсећа и на друге, малобројне и углавном документарне филмове на тему логора у НДХ, те помиње играни филм „Дара из Јасеновца“ који управо снима Предраг Антонијевић.

Поводом ревије Архитектура и филм Марко Стојановић препоручује остварења која „сваки архитекта мора да погледа“ – од „Метрополиса“, преко „Блејд ранера“ и „Петог елемента“, до класика попут „Бунтовник“ и „Стомак једног архитекте“. Стојановић се у свом тексту позива на велике познаваоце симбиозе двеју уметничких дисциплина проф. др Слободана Мијушковића и проф. др Мишка Шуваковића.

Нову сталну музејску поставку Кинотеке представљају Маријана Терзин Стојчић и Миља Јеленић, наводећи да се историја филма може посматрати и у контексту времена, и као наука и као део опште и националне културе.

„Међузависност неколико израза – речи, слике, тона – постала је уметничка аутентичност. Ту аутентичност било је важно обухватити и новом сталном музејском поставком Југословенске кинотеке којом ће национална установа културе обележити јубилеј – 70 година постојања. Како је филм неодвојив од свега што се догађа у свету уметности и људских комуникација, тако технологија врши утицај и на ауторско-дизајнерски тим поставке“, пишу ауторке најављујући чак 28 изложбених целина.

Рубрика У фокусу посвећена је глумцу Монтгомерију Клифту, о којем пише Ђорђе Зеленовић под насловом „Интровертан и самодеструктиван“.

Критика из прошлости преноси приказ „Битке на Неретви“, партизанског суперспектакла у режији Вељка Булајића, који је пре тачно пола века у Политици објавио Милутин Чолић.

У рубрици Трагови на филму сарадници Кинотеке подсећају на дело недавно преминулих глумаца Сида Хејга, Мари-Жозе Нат и Роберта Форстера, као и редитеља Михаила Кобахидзеа.