Из штампе је управо изашао нови број часописа „Кинотека“, који на стотинак страна великог формата доноси низ занимљивих текстова, уз детаљан програм пројекција до краја јуна у обе зграде Југословенске кинотеке, као и током јула и августа у сали у Узун Мирковој улици.

Насловну страну летњег троброја краси фотографија из филма Базен (La Piscine, 1969), у складу са целим циклусом који ће се приказивати до краја августа и под називом Варљиво филмско лето 2017. обухватити остварења која се баве летом кроз много различитих тема и жанрова.

На унутрашњим странама заједнички портрет доајена српског глумишта Оливере Катарине и Петра Божовића, добитника Златног печата Југословенске кинотеке, сведочи о позитивној атмосфери приликом уручења тог највишег признања за допринос и развој филмске уметности на Дан кинотеке – 6. јуна. У часопису су објављене и биографије лауреата.

Празник Кинотеке обележен је и отварањем Фестивала нитратног филма, а о 19. издању те манифестације, одржане од 6. до 16. јуна, у интервјуу за „Кинотеку“ говорио је иницијатор и уметнички директор фестивала Александар Саша Ердељановић.

Након уводне речи директора Кинотеке Југослава Пантелића следи есеј угледног хрватског филмског критичара и теоретичара Ненада Полимца под насловом „Славица – 70 година“, посвећен јубилеју првог дугометражног играног филма социјалистичке Југославије.

Полимац оцењује да Славица, у режији Вјекослава Афрића, мада је продуцент био београдски Авала филм, по много чему припада фундусу хрватске кинематографије и указује на бизарну чињеницу да је претходни јубилеј – 50. годишњица снимања те драме са партизанском тематиком, у Хрватској прећутана. Уз анализу различитих аспеката настанка и рецепције Славице, аутор подсећа на „велики пучки успјех који није поновио нити један каснији филм тога раздобља“, на огромну популарност главне глумице Ирене Колесар, али и на негативне критике из стручних кругова.

Поводом редовног програма Кинотеке Мој избор интервју за часопис дала је истакнута хрватска и у свету призната ликовна уметница Јагода Буић. Прославила се таписеријама и оригиналним инсталацијама – текстилним формама у простору, креирала је костиме и сценографију за 120 драма, опера, балета и филмова, а за „Кинотеку“ открива шта воли у Куросавиним филмовима, са којим се емоцијама сећа југословенске кинематографије, прича како су се биоскопи у Паризу преселили у подземље, али тврди да златно доба филма није прошло.

Са недавног фестивала у Кану „Кинотека“ је добила интервју који је са Шарлот Гејнсбур водила Сандра Перовић. Слободоумна, храбра и бескомпромисна британско-француска глумица говорила је о својој улози у филму Исмаелови духови (Les Fantômes d’Ismaël, 2017), којим је отворен 70. Кански фестивал, али и о томе како иначе бира ликове, често узнемирујуће карактере и жене у кризи, као и о сарадњи са Ларсом фон Триром (Антихрист), односу артхауса и Холивуда…

Циклус У фокусу овог месеца посвећен је женским ликовима у италијанском филму 60-их година 20. века. У ауторском тексту Елена Ђаноти објашњава да „овај избор филмова који припадају такозваној златној деценији италијанске кинематографије приказује разнолик спектар ауторских погледа фокусираних на жену и њену друштвену улогу у том добу“.

Глумца, редитеља, продуцента и сценаристу Ворена Битија представља Ђорђе Зеленовић најављујући програмски циклус Великани светског филма, који је у јуну посвећен овом Холивудском заводнику, како гласи наслов текста.

Овог лета навршава се десет година како су у истом дану – 30. јула 2007. преминула двојица светских великана седме уметности. О редитељу Микеланђелу Антонионију пише Теодора Мицић, а о стваралаштву Ингмара Бергмана – Јасна Новаков Сибиновић.

Програм Нема среда, са филмовима америчког глумца Харија Лангдона, представља Александар Саша Ердељановић у тексту под насловом „Хари Лангдон – Сањар с дечјим лицем“.

О програму Документарни четвртак са темом Сексуално едукативни филм пише Божидар Марјановић.

Јунски програм Шок коридора најављује Ненад Беквалац у тексту „Женски осветници у јапанском филму седамдесетих“.

Рубрика посвећена књигама овога пута доноси два прилога – интервју са Радославом Лалетом Вујадиновићем, аутором књиге о Велимиру Бати Живојиновићу „Валтер пре Валтера“, у издању Службеног гласника, као и текст Дејана Огњановића под насловом „Ђорђе Кадијевић – Ван шаблона“, а поводом књиге „Више од истине: Кадијевић о Кадијевићу“, у издању новосадске куће Орфелин.

У овом броју штампан је последњи, шести део фељтона „Панк на филму“ аутора Дејана Д. Марковића.

Музиком, али оном филмском у доба бивше Југославије, бави се Маја Васиљевић у тексту „Путеви кроз слану и слатку воду филмске музике у СФРЈ – Између политике и поетике“.

Рубрике Сећање на... и Трагови на филму доносе прилоге о недавно преминулим уметницима Виктору Лануу, Мајклу Парксу, Олегу Видову и Џонатану Демију.

Цео број је богато илустрован фотографијама, а дизајн и арт дирекцију потписују Вук Попадић односно Мирослава Вуковић.