Књига „50 година филмског хита у српској кинематографији 1969-2019” ауторке Марине Фафулић Милосављевић, у издању Филмског центра Србије, представљена је 9. новембра у Југословенској кинотеци у оквиру пратећег програма фестивала Слободна зона.

 

Уредник издавачке делатности ФЦС-а Мирољуб Стојановић истакао је да то значајна и ретка књига у нашем издаваштву, будући да се „увек некако ограђујемо од нечега што је легитимни део наше кинематографије, и то њен значајан сегмент“.

Критикујући данашњу оштру поделу на уметнички и комерцијални филм, Стојановић је рекао да из ове књиге видимо да некада таквог антагонизма није било. „Табеле и статистички подаци у књизи показују да смо имали врхунска дела, која бисмо данас звали арт хаус филмови, а која су била јако гледана“.

Др Маја Вукадиновић, доцент на Факултету савремених уметности оценила је да је ова књига свеобухватна, детаљна и није намењена само онима који се теоријски баве историјом филма, већ ће бити занимљива за читање свим филмофилима.

Ауторка се бавила значајем спектакла и филмским хитом као облашћу која није довољно истражена, у једном од поглавља пореди америчку продукцију и приступ филмској индустрији, али највреднија у књизи је, сматра др Вукадиновић, детаљна анализа филмског хита у српској кинематографији у протеклих 50 година.

„Посебно су ми занимљива била поређења која се односе на ауторе, на филмске теме, на музику у хитовима, на екранизације. Рецимо „Зона Замфирова“ је једна од најуспешнијих екранизација и уједно филм који је највише зарадио на благајнама“, рекла је Маја Вукадиновић.

Како је додала, читаоци ове студије стећи ће широку слику и о филмским жанровима који су код нас били популарни, као и о филмским серијалима од „Лудих година“, „Тесне коже“, филмова са Лепом Бреном „Хајде да се волимо“, а такође о жанровској разноликости хитова у савременом периоду где имамо тинејџерску комедију „Муње“, друштвено ангажовану драму „Клопка“, урбани вестерн „Један на један“, документарно-играни филм „Београдски фантом“, постмодерну бајку „Чарлстон за Огњенку“, спортски филм „Монтевидео, бог те видео“.

„Ауторка систематизује богат историјски и савремени однос према филмском хиту као делу продукције који доноси највише новца, смешта га у контекст нашег друштва и наших економских услова и тиме пружа ширу слику не само о филму као делатности већ и о нашој култури у овом периоду“, закључила је Маја Вукадиновић.

Редитељ и сценариста Саша Радојевић приметио је да ова књига показује брзе промене домананти у српској кинематогафији током само 50 година – од доминације такозваног партизанског филма, преко афирмације школованих редитеља (из Прага и са ФДУ) чији су филмови били и гледани и цењени, затим новокомпоноване српске филмске комедије, па поново периода у којем су филмови истовремено имали комерцијални успех и били артистички интригантни (као што су филмови Емира Кустурице и Срђана Драгојевића)…

Марина Фафулић Милосављевић је изјавила да ју је увек фасцинирао феномен филмског хита и да је тој теми био посвећен и њен магистарски рад, али само у савременом периоду, од 1992. године.

„Желела сам да то проширим. Књига обухвата период од 1969. године зато што тек од тада постоје званични и прецизни подаци у „Гласницима“ које је објављивао некадашњи Институт за филм (данас ФЦС), иначе бих врло радо обухватила и „Марш на Дрину“, „Љубав и моду“ и друге хитове из ранијег периода“, рекла је она.

У првом делу књиге настојала је да појасни феномен филмског хита у нашим и у светским условима, како се хит манифестује и да ли постоји нека чаробна формула за његово стварање. У другом делу прелази на конкретне примере у српској кинематографији.

„Књига није конципирана на првом најгледанијем филму, што је пракса у Америци. Код нас, захваљујући европском погледу, често су веома гледани и филмови са јаким уметничким квалитетима. Наравно, било је осцилација, па су тако осамдесетих година преовлађивали чисто комерцијални хитови“, рекла је ауторка.

„Покушала сам да нагласим да је домаћа продукција увек била плод одређеног контекста и то важи за сваки жанр, па чак и за комерцијални филм. Разни фактори су утицали шта ће пролазити код публике, а ту је и питање филмске културе. Карактеристика успеха домаће продукције, што је ретко у свету, јесте да је српски филм код нас и даље популаран. Могу да прођу успешно код публике и филмови који имају артистичке вредности, што није случај у Холивуду са њиховим блокбастерима“, истакла је Марина Фафулић Милосављевић.

Књига „50 година филмског хита у Српској кинематографији 1969-2019” феномен домаћег филмског хита анализира најпре са теоријског аспекта – кроз дефиницију и настанак филмског хита, историјски развој продукције хитова и одлике савремене продукције, а потом и са оног практичног и много занимљивијег, кроз конкретне примере. У овој књизи многи ће моћи да пронађу проверене информације о својим омиљеним домаћим филмовима као што су основни подаци о филму, освојене награде и кратка анализа филма. Такође, хронолошки преглед продукције највећих домаћих хитова нуди и обиље информација које су релевантне за развој домаће производње играних филмова.

Марина Фафулић Милосављевић дипломирала је на Факултету драмских уметности у Београду 2002. године на Катедри за ФТВ продукцију. Била је студент генерације Универзитета уметности у Београду. Магистарску тезу „Филмски хит као продукциона и естетска категорија у савременој српској кинематографији“ одбранила је 2010. године. Запослена је као виши уметнички сарадник на ФДУ, где ради на докторској тези „Промене и противречности продукције историјског филма у српској кинематографији 1911 – 2012“.