Редитељка и сценаристкиња Ањес Варда, која је била једна од кључних фигура француског новог таласа, преминула је 29. марта у Паризу у 91. години.
Ањес Варда је и у позним годинама била активна. На протеклом Берлиналу је представила свој последњи документарни филм Varda by Agnes, а добила је почасну награду за камеру.
Прошле, 2018. године номинована је за Оскара за путописни документарни филм Лица, места, који је реализовала с француским фотографом и муралистом Џеј Аром. Они су заједно путовали камионом по француским селима, срећући локално становништво, слушајући њихове приче и правећи њихове портрете, а тај филм приказан је у Београду на 11. Белдоксу.
Ањес Варда била је гошћа 1. Феста, 1971. године. У оквиру програма Конфронтације, који је осмислио Душан Макавејев, приказани су њен кратки документарац Црни пантери и анти-филм Лавовска љубав, у којем глумци играју сами себе.
Током дуге каријере режирала је више од 50 остварења различитих формата. Позната је и по филмовима La Pointe Courte (1954), Клео од 5 до 7 (1961), Вагабунд (1984), Jacquot de Nantes (1991), The Gleaners and I (2000)…
Бавила се и фотографијом, радила уметничке инсталације. Фокусирана на документарни реализам, коментарисала је друштвену стварност, а посебно се бавила и феминистичким питањима.
Добитница је низа награда, укључујући награду Европске филмске академије за животно дело, као и почасне Златне палме у Кану, која јој је свечано уручена 2015. године као првој жени којој је припало то признање.
Крајем 2017. године уручена јој је Почасна награда Америчке филмске академије за допринос филмској уметности, чиме је такође постала прва жена која је добила то признање
На Берлиналу је учествовала четири пута у трци за Златног медведа, а 1965. године добила је Гран при жирија за Le Bonheur.
Ањес Варда је рођена 1928. у Бриселу. Њена породица саопштила је да је преминула у ноћи између 28. и 29. марта од последица канцера, окружена родбином и пријатељима у свом дому у Паризу, пренели су француски медији.