Дигитално рестаурирани филм „Љубав и мода“ (1960) Љубомира Радичевића премијерно је приказан 20. јуна у београдском биоскопу Балкан као прво остварење у новом циклусу пројекта Vip Кинотека, који уз помоћ савремене технологије враћа стари сјај класицима српске кинематографије.

 

Многобројној публици обратили су се директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић, генерални директор компаније Vip mobile Дејан Турк, филмска новинарка и критичарка Сандра Перовић и модна новинарка Ирена Мишовић.

Редитељ и сценариста Радичевић и главна глумица Беба Лончар, како је речено, нису били у могућности да дођу на свечану пројекцију. Улоге у филму који је комбиновао комедију, музику и романсу играли су Десанка Беба Лончар, Душан Булајић, Мија Алексић, Миодраг Петровић Чкаља, Љубомир Дидић, Северин Бијелић, Милош Жутић, Мира Тапавица, Јелена Жигон и други, а певали су Ђуза Стојиљковић, Иво Робић, Габи Новак… Продуцент је био Авала филм.

Југослав Пантелић је истакао да је овај филм био велики бум у своје време, али да је наставио да живи и дуго након тога.

„Када је пре готово две деценије, поводом 40 година од премијере, Кинотека приказивала „Љубав и моду“, тада још са старе копије, били су присутни времешни редитељ Радичевић и главна глумица Беба Лончар. Тада је констатовано да овај филм живи с новим генерацијама. Сетимо се само песме „Девојко мала“ коју су почетком 80-их година обрадили Идоли. Мислим да ће и они који га вечерас гледају први пут заволети овај филм“, изјавио је Пантелић.

Према његовим речима, у време премијере филма „Љубав и мода“ критика га је „дочекала на нож“, а ни еснаф није био благонаклон, поготово аутори окупљени око Кино клуба Београд, који су се касније испоставили као водећи у српском филму у доба црног таласа, али га је пубика обожавала.

„Одлука да се шареним бојама замене сивило које је карактерисало југословенски филм и најчешће теме о народно-ослободилачкој борби и животу радничке класе, показала се као добитна комбинација када је реч о броју гледалаца и то не само у биоскопима од Вардара до Триглава, него и у иностранству, пре свега у источноевропским државама“, рекао је Пантелић, наводећи причу да су у Русији девојке у биоскоп ишле са скицен блоковима да би са великог екрана копирале костиме, креације Божане Јовановић.

Како је додао, та добитна комбинација подразумевала је два комичара на врхунцу популарности – Мију и Чкаљу, лепотицу Бебу Лончар, сјајну музику Бојана Адамича и Дарка Краљића, два непролазна хита – насловни „Љубав и мода“ и „Девојко мала“.

„Све то учинило је да овај филм постане миљеник публике, мада се о њему може говорити и као о метафори неких промена које су се десиле у тадашњој СФРЈ“, оценио је Пантелић.

Што се тиче успеха пројекта Vip Кинотека, истакао је да је дигитална рестаурација филмова неопходан и незадржив процес.

„Ми настављамо тај прилично сложен процес у нашем Архиву, који води Александар Саша Ердељановић, у Одељењу за дигитализацију и дигиталну рестаурацију где је на челу вредног тима Дубравко Бадалић. Заједно с нашим партнером, компанијом Vip наредних месеци излазимо пред публику са дигитално рестаурираним филмовима Пурише Ђорђевића, Емира Кустурице, Горана Паскаљевића, Слободана Шијана, Горана Марковића и других великих редитеља који су обележили југословенски и српски филм“, најавио је Пантелић.

Дејан Турк је нагласио да је врло задовољан ефектима првог циклуса Vip Кинотеке, који је обухватио десет филмова, почев од „Ко то тамо пева“ Слободана Шијана у децембру 2017. године.

„Ми смо и више него задовољни. Када смо кренули у овај пројекат, то је било замишљено као једно од наших мањих спонзорстава на подручју дигитализације. Али сада, годину и по дана касније, то је постало наше највеће партнерство, највеће спонзорство. Цео Vip, наших више од хиљаду запослених живи са тим пројектом“, рекао је Турк.

Као илустрацију тог духа навео је да му се данас, када је ушао у канцеларију и укључио рачунар, скрин сејвер појавио са сценом из филма „Љубав и мода“, а секретарица му је запевала „Девојко мала“ .

„И наши корисници су обухваћени овим пројектом. Имали смо бесплатне пројекције широм Србије. Размишљамо како бисмо путем наших дигиталних канала учинили те филмове још више доступним, да их дамо на коришћење у нашем дигиталном мобилном свету“, рекао је Турк.

Поручивши да је ово за компанију Vip тек почетак, истакао је да „има на срећу још брдо екс-југословенских и српских филмова које треба сачувати за будуће генерације“.

Сандра Перовић је у осврту на филм „Љубав и мода“ напоменула да је имао једну нову, урбану, грађанску димензију и да су се у њему појавиле неке карактеристике западног начина живота. Ово остварење није припадало струји критичког филма, није стремило ка расправама о социјалним питањима, већ је показивало једну лирску димензију и сагледавало свакодневицу из лепшег угла.

„Радичевић је ишао у корак са европским, пре свега италијанским филмом, приказујући на забаван начин живот младих у Београду, од незаборавних вожњи Бебе Лончар на веспи у срцу престонице, затим музичких нумера које су и данас хитови, до модних детаља који су постали императив за све тадашње гледатељке. Једном речју, овај филм је приказао Београд у најлепшем светлу и као таквог, модерног и веселог из времена 60-их, сачувао га од заборава“, рекла ја Сандра Перовић.

Ирина Мишовић оценила је да је овај филм имао великог утицаја на југословенску моду и био иницијација првих модних дизајнера, као и модне индустрије.

„Божана Јовановић је урадила озбиљан дизајн у рангу највећих холивудских костимографкиња, које су често креирале трендове који ће се касније копирати, како на улици тако и у радњама“, рекла је Ирина Мишовић.

Како је додала, то је остварено без основних услова, у време када су сви квалитетнији и колоритнији материјали долазили из комисиона, а домаћа производња се сводила на радничке материјале униформисаних боја.

„Изванредна стилизација и креација костима обогатили су овај филм, дајући му врхунску визуелну ноту без које сигурно не би имао овакав успех нити постао култни фим“, изјавила је Ирина Мишовић.

Дигитално рестаурирани филм „Љубав и мода“ биће приказан у Југословенској кинотеци на две бесплатне пројекције 25. јуна у Сали Макавејев у Узун Мирковој 1.