Фотографије из филма „Ко то тамо пева” на насловној и уводним странама новог, дванаестог броја часописа најављују прве резултате пројекта Vip Кинотека, о чијем значају и детаљима за часопис говори директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић.

 

“После одабира 100 најбољих српских филмова XX века према оцени еминентних стручњака и истакнутих познавалаца филма, те проглашења тих остварења за културно добро од великог значаја прошлог децембра, с поносом најављујемо обећани почетак рестаурације наслова, коју ћемо током наредне године спровести у сарадњи с компанијом Vip mobile, и поново их представити публици у новом-старом руху. Први у низу биће филм „Ко то тамо пева” редитеља Слободана Шијана, који пред публику излази овог месеца”, истиче Пантелић.

Поводом циклуса Великани светског филма о Жан-Пјер Мелвилу пише Срђан Савић који оцењује да “са стеларног неба, из синеастичког сазвежђа које чине класици француског филма, посебним сјајем блиста редитељска звезда Жан-Пјера Мелвила”. Овај текст, под насловом “Самурај у црвеном кругу”, објављен је као предговор у књизи “Мелвил о Мелвилу” Руја Ногејре у издању Нишког културног центра и Југословенске кинотеке.

Ексклузивни интервју Сандре Перовић приближава нам мађарског синеасту Корнела Мундруца, који се светској критици и публици наметнуо изазовним, шокантним, друкчијим филмовима које краси визуелна перфекција и стилска виртуозност. Мундруцо говори о свом новом филму “Јупитеров месец” и претходном “Бели бог” којим је започео трилогију у којој се ангажовано бави стварношћу – критиком мађарског друштва и шире, побуном и осветом. Оба филма имају исти циљ, каже он: “Како да помешам жанрове, како да провоцирам, да прикажем контрадикције у оквиру озбиљне теме. И оба имају огроман ирационалан елемент, као што су хуманизовани пас или избеглице које лете. То одмах изазива разна питања: да ли је ово стварно, шта се уопште догађа…”

Српски редитељ, сценариста, теоретичар филма Јован Јовановић саставио је листу за децембарски програм Мој избор. У интервјуу за Кинотеку аутор контроверзног филма “Млад и здрав као ружа” истиче да је бирао ремек-дела Б-филма и филм ноара, образлаже како је Холивуд изменио концепт аутора у Европи, анализира “Тријумф воље” Лени Рифенштал, поручује младим редитељима да се окрену интернету…

У овом броју објављен је и 4. наставак фељтона о филм ноару ауторке Ксеније Зеленовић – “Ноар и неоноар, структура”.

Рубрика У фокусу најављује изложбу и програм филмова Светислава Ивана Петровића. Ову, 2017. годину Југословенска кинотека је прогласила годином тог великог али заборављеног филмског глумца, најуспешнијег Србина у светској кинематографији, који је у каријери дужој од четири деценије глумио у више од сто десет остварења мађарске, аустријске, француске, немачке, америчке и шпанске продукције, али ни у једном филму већинске југословенске или српске производње, пише Александар Ердељановић и додаје да ће изложба представити Петровићеве најзначајније филмове, али и луталачки живот од родне Будимпеште, преко Беча, Берлина, Париза и Нице, до Минхена, у коме је живео после Другог светског рата.

Часопис најављује и изложбу “Стварни светови имагинације” посвећену Вељку Деспотовићу, сценографу светског формата чији је легат од прошле године део сталне колекције Кинотеке. У тексту “Велики филмски уметник Вељко Деспотовић” редитељ Слободан Шијан пише о том архитекти, сликару, универзитетском професору, а најпре и највише знаменитом филмском и телевизијском сценографу, као и о њиховој сарадњи, између осталог на филму „Ко то тамо пева”.

Домаћој филмској баштини посвећен је и текст Срђана Вучинића “Тренутак рашчаравања – Живко Николић”. Овај есеј о једном од најзначајнијих црногорских и југословенских редитеља део је из рукописа књиге “Портрети: 24 сличице у секунди”.

Часопис се бави и актуелним темама па тако Димитрије Војнов у рубрици Као на филму анализира актуелни скандал који потреса Холивуд, али даје и историјски осврт почев од случаја Фетија Арбакла, звезде неме холивудске комедије чија је каријера завршена због оптужбе за силовање и убиство анонимне глумице Вирџиније Рапе.

“Ипак, нова серија сексуалних скандала који су почели да се обелодањују ове јесени прети да изнова измени Холивуд. Очигледно је 2017. сазрела клима да се Вајнстинов случај темељно испита. Откривене су шокантне информације, али и шокантна доза лицемерја – наиме, иако је његово понашање било јавна тајна, бројне велике звезде тврдиле су да о томе ништа нису знале. Холивуд мора са остатком света да се припреми за еру у којој се више ништа не може сакрити. Али, што је још важније, мора се припремити за период у коме неспорна глобална моћ на пољу културе не значи и доминацију у међуљудским односима”, закључује Војнов.

Уз циклус Шок коридор представља: Погоди ко долази на вечеру!, Ненад Беквалац пише о канибализму у антрополошком и културолошком смислу, са акцентом на третирању те теме у филмовима из овог програма.

Божидар Марјановић поводом програма Документарни четвртак пише о српском документарном филму у Краљевини СХС, раду Ернеста Бошњака, Александра Лифке, предузећа Србија филм, реитеља Косте Новаковића… Документарна продукција није имала подршку државе и у потпуности је била ослоњена на ентузијасте, заљубљенике, пионире филма који су уз велике материјалне напоре узимали камеру и снимали, али је управо продукција документарног филма омогућила да се у Краљевини СХС изнедри слој филмских професионалаца који су поставили основ за будући континуирани развој наше кинематографије, оцењује Марјановић.

Нема среда посвећена је Морицу Стилеру који је, како у тексту “Поета шведског пејзажа” истиче Александар Ердељановић, један од два највећа редитеља златног доба шведске кинематографије (1914–1924) уз Виктора Шестрема и до појаве Ингмара Бергмана једна од две највеће личности у историји филма те нордијске земље.

Кинотека наставља програм Југословенски социјализам на филму. Овога пута Исидора Илић и Бошко Простран анализирају женско питање и положај жена у југословенском филму.

Рубрика Отргнуто од заборава доноси текст Стевана Јовичића “Прича о старим биоскопима”, а рубрика Из личног угла осврт Слободана Аранђеловића на репертоар београдских биоскопа из првих 20 послератних година.

Стваралаштвом првог директора Југословенске кинотеке Миленка Карановића, у приказу биографске књиге аутора Дејана Косановића, бави се стална рубрика Са полица библиотеке.

Рубрика Трагови на филму подсећа на недавно преминуел преминуле уметнике Карин Дор, Данијел Дарије, Роберта Хирша, Квјету Фијалову и Умберта Ленција.