Програм Дани румунског филма свечано је отворен 19. октобра у Југословенској кинотеци, где ће до 22. октобра бити приказано седам остварења новије продукције румунске кинематографије.
Управник Музеја кинотека Марјан Вујовић, поздрављајући званице у Свечаној сали, рекао је да је програм организован у сарадњи са Удружењем филмских уметника Србије и Удружењем филмских аутора и реализатора Румуније.
“Част нам је да београдској публици представимо ову заиста занимљиву селекцију. Укључили смо и неке филмове чији аутори имају везе и са Србијом и са Румунијом”, истакао је он.
Иначе, подсетио је Вујовић, Југословенска кинотека има континуитет у презентацији румунске кинематографије на свом традиционалном Фестивалу нитратног филма, у сарадњи са Кинотеком Румуније.
Председник Удружења филмских уметника Србије, редитељ Милан Кнежевић изразио је задовољство што ће у “репрезентативном здању Кинотеке бити приказана дела наших пријатеља из земље која нам је тако близу, а коју ипак тако мало познајемо”. Он је подсетио да је румунска кинематографија последњих година освојила низ главних награда на великим светским фестивалима.
Кнежевић је рекао да је имао прилике да ради у Румунији и да упозна тамошње синеасте, те се тако спонтано родила идеја о спајању културних посленика двеју земаља.
“Ово су први кораци, ми ћемо отићи са нашим филмовима у Букурешт, а румунске колеге ће поново доћи код нас” најавио је он.
Председник Удружења филмских аутора и реализатора Румуније, редитељ Јон Кармазан истакао је да му је изузетно драго због доласка у Београд.
“После дугих разговора успели смо да организујемо овај програм и сигуран сам да ћемо исто тако успети да направимо српски фестивал у Букурешту”, рекао је он.
Кармазан је представио селекцију у којој су две генерације аутора, награђивани филмови, екранизације књижевних дела.
“Уверен сам да и у Србији, као и у Румунији постоји велики број филмова који нису добили награде, али су свакако занимљиви и добри. Потрудићено се да их представимо вашим, односно нашим гледаоцима”, поручио је Јон Кармазан.
Он је додао да се заједно са Вујовићем и Кнежевићем трудио да “направе једну уравнотежену селекцију која ће приказати оно што је данас значајно у румунској кинематографији”.
На отварању Дана румунског филма приказан је Положај детета Калина Петера Нецера, добитника Златног медведа и награде Фипресци на Берлиналу 2013. године.
Програм обухвата углавном драме снимане током 2000-их година, уз један старији филм – Храст (1992) класика румунске и европске кинематографије Лучијана Пинтилијеа.
У селекцији су Један секунд живота Јона Кармазана, Сваки дан Бог нас љуби у уста румунско-српског аутора Синише Драгина, Како сам провео крај света Каталин Митулеску и Полиција, придев Корнелија Порумбојуа, а за крај је одабрана комедија Филантропија у режији Нара Карамфила.