Један од најзначајнијих српских и југословенских филмских сценариста Гордан Михић преминуо је 11. августа, после изненадне болести у 81. години. Михић, рођен 1938. у Мостару, остварио је значајну каријеру и као драмски писац, редитељ и професор Факултета драмских уметности у Београду. Његов богати и жанровски веома разноврсни филмски и телевизијски опус бележи више од стотину наслова…
Југословенска кинотека је на 33. издању фестивала Il cinema ritrovato у Болоњи приказала дигитално рестаурисану копију филма „Скупљачи перја“ Александра Саше Петровића. Il cinema ritrovato је највећи и најзначајнији фестивал архивског филма у свету. Ове године одржан је од 22. до 30. јуна и приказао више од 500 различитих филмова из свих раздобља седме уметности. Дигитално рестаурисани „Скупљачи перја“ су приказани у оквиру програма рестаурисаних филмова 29. јуна у највећој сали фестивала…
Дигитално рестаурирани филм „Љубав и мода“ (1960) Љубомира Радичевића премијерно је приказан 20. јуна у београдском биоскопу Балкан као прво остварење у новом циклусу пројекта Vip Кинотека, који уз помоћ савремене технологије враћа стари сјај класицима српске кинематографије. Многобројној публици обратили су се директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић, генерални директор компаније Vip mobile Дејан Турк, филмска новинарка и критичарка Сандра Перовић и модна новинарка Ирена Мишовић…
Редовни програм Југословенске кинотеке наставља се од 17. јуна, након завршетка 21. Фестивала нитратног филма. Током целог лета, у Сали Макавејев у Узун Мирковој 1, ће се приказивати репрезентативан избор домаће и светске продукције из периода 1949-2019, у част јубилеја – 70 година од оснивања Кинотеке. У оквиру пројекта Vip Кинотека биће приказан дигитално рестаурисани хит из 1960. године „Љубав и мода“. За циклус Мој избор филмове је препоручила глумица Мира Фурлан…
Књига „Велики филмски знак“ аутора Божидара Зечевића, посвећена глумачком опусу Велимира Бате Живојиновића (1933-2016), у издању Нишког културног центра, представљена је 14. јуна у Југословенској кинотеци. Промоција је организована у оквиру пратећег програма 21. Фестивала нитратног филма, који се одржава у Кинотеци од 6. до 16. јуна…
Југословенска кинотека се укључила у пројекат Дигитална историја, који спаја уметност са модерним технологијама. Уочи редовних филмских пројекција у Комбанк дворани, приказиваће се једноминутне вињете с фрагментима филмске историје из фондова Кинотеке. Пројекат се реализује уз подршку Министарства културе и информисања Србије. Започео је прошле јесени вињетама о делима из колекције Народног музеја. Поред Кинотеке, сада су се укључиле и Филмске новости…
Легат Милене Дравић и Драгана Николића, који је саставни део Југословенске кинотеке, добио је званичну копију недостајуће Златне арене коју је дива српског и југословенског глумишта освојила за главну женску улогу у филму „Прекобројна“ Бранка Бауера 1962. године. Директорка Јавне установе Пула филм фестивал Гордана Рестовић предала је реплику својевремено украдене Златне арене директору Кинотеке Југославу Пантелићу 12. јуна, а примопредаји је присуствовао амбасадор Хрватске у Београду Гордан Бакота…
На панел разговору одржаном у оквиру 21. Фестивала нитратног филма 7. јуна у Кинотеци, на тему „Очување филмског културног наслеђа и изазови дигиталног доба на просторима бивше Југославије“, челници кинотека и филмских архива из екс-ју региона постигли су начелну сагласност о конкретној сарадњи у области дигиталне рестаурације филмова када је реч о остварењима која представљају заједничко културно наслеђе…
Дан Југословенске кинотеке – 6. јун свечано је обележен прегледом историјата ове институције која обележава 70 година рада, уручењем Златних печата, које су добили редитељи Лордан Зафрановић, Срђан Карановић, Горан Марковић, Рајко Грлић и Горан Паскаљевић, као и отварањем 21. Фестивала нитратног филма, а многобројним званицама обратио се и министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић. Свечаности у препуној Сали Макавејев присуствовали су и ранији директори Југословенске кинотеке – Жика Богдановић, Слободан Шијан и Радослав Зеленовић, као и гости фестивала – представници филмских архива из региона и света…
Југословенска кинотека и компанија Vip mobile настављају пројекат дигиталне рестаурације српске филмске баштине – Vip Кинотекa, а први наслов у новом циклусу биће филм „Љубав и мода“ (1960) Љубомира Радичевића, чија ће нова копија премијерно бити приказана 20. јуна. Уговор о наставку сарадње потписали су директор Кинотеке Југослав Пантелић и генерални директор Vip mobile и А1 Словенија Дејан Турк 6. јуна – на Дан Кинотеке, која обележава 70 година од оснивања. У другом циклусу биће, као и у првом, дигитално рестаурирано десет остварења, по једно на свака два месеца…
Нови број часописа Кинотека посвећен је у великој мери јубилеју – 70 година рада Југословенске кинотеке. Богато илустрован фотографијама из Фототеке Југословенске кинотеке и на повећаном броју страна доноси текстове о оснивању, развоју и модерном периоду српског филмског архива, о Фестивалу нитратног филма и добитницима Златног печата. Поводом наставка пројекта Vip Кинотека објављена је Критика из прошлости о филму „Љубав и мода“, а ту су и интервјуи с глумцима Удом Киром и Миром Фурлан, текст Димитрија Војнова о феномену Уелбек, наставак фељтона о Саши Петровићу као и целокупан летњи биоскопски репертоар…
Да није прошлости, не би било ни садашњости. На то нас већ 70 година подсећа Југословенска кинотека, српски филмски архив који је 6. јуна прославио велики јубилеј. Емисија о филму „Велика илузија“ своје 93. издање посвећује нашој Кинотеци која ће 7 деценија постојања, обележавати до краја 2019. те. Тим поводом у „Крупном плану“ је директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић…
21. Фестивал нитратног филма под слоганом 70 филмова за 70 година, традиционално почиње 6. јуна на дан одржавања прве филмска пројекције у Србији и на Балкану, што је уједно и Дан Југословенске кинотеке која прославља седамдесет година постојања.
Током десет дана фестивала публика ће видети остварења из тридесет светских филмских архива, кинотека и сродних институција и угостити педесет угледних гостију. Орсон Велс, Ернст Лубич, Виљем Дитерле, Георг Вилхелм Пабст, Дзига Вертов, Дино Ризи, Франтишек Влачил, Френк Борзејџ, Евалд Андре Дипон, Марио Солдати, Кенџи Мизогучи, само су нека су од великих ауторских имена чији ће филмови обележити овогодишње издање фестивала…
Југословенска кинотека ове године обележава 70 година од оснивања. Златни печат Југословенске кинотеке за допринос филмској уметности, на свечаности 6. јуна у Сали Макавејев, добиће Срђан Карановић, Лордан Зафрановић, Горан Паскаљевић, Горан Марковић и Рајко Грлић. Исте вечери биће отворен и 21. Фестивал нитратног филма који се одржава од 6. до 16. јуна под слоганом „70 филмова за 70 година“…
Панел разговор на тему „Очување филмског културног наслеђа и изазови дигиталног доба на просторима бивше Југославије“ биће одржан 7. јуна у Југословенској кинотеци, у оквиру 21. Фестивала нитратног филма. Учествоваће челни људи свих филмских архива екс-ју република, а скуп почиње у 11 часова у мулти сали Југословенске кинотеке…
Позната композиција „Креманско пророчанство“ аутора Арсенија Арсе Јовановића изведена је овог месеца у Италији, на Међународном фестивалу уметности звука Il Suono in Mostra у Удинама. Селектори фестивала одлучили су да управо ово дело српског редитеља, писца и композитора отвори програм, који се одржава од 1. до 9. јуна на више локација. Са „Креманским пророчанством“, […]
Комеморација поводом смрти Душице Жегарац одржана је 31. маја у Југословенској кинотеци у присуству чланова породице, колега и пријатеља глумице која је била звезда српске и југословенске кинематографије, а преминула је 24. маја у Београду, у 75. години. О филмском, али и књижевном опусу и животном путу Душице Жегарац говорили су директор Кинотеке Југослав Пантелић, уредник издавачке делатности Филмског центра Србије Мирољуб Стојановић, књижевник и преводилац Дејан Тиаго Станковић, а прочитано је и писмо редитеља Лордана Зафрановића…
Филмски центар Србије је покренуо нову једнодневну манифестацију „Ноћ српског филма“, која ће бити одржана у среду, 5. јуна, у четрдесет градова у Србији. У току једне вечери, у четрдесет биоскопа, биће приказани следећи запажени домаћи филмови: „Јужни ветар“ редитеља Милоша Аврамовића, „Такси блуз“ Мирослава Стаматова, „Краљ Петар I“ Петра Ристовског и дечији филм „Злогоње“ Рашка Миљковића. У Београду ће „Ноћ српског филма“ бити одржана у Југословенској кинотеци, у сали у Косовској 11…
У Кинеском филмском архиву у Пекингу 24. маја свечано је отворена ретроспектива најзначајнијих српских филмова у организацији Југословенске кинотеке и Кинеског филмског архива. Делегација Југословенске кинотеке, коју чине управник Архива Александар Ердељановић и стручни сарадници – архивисти Маријана Терзин Стојчић и Бојан Ковачевић, била је гост Кинеског националног филмског архива где се упознала са радом ове институције…
Глумица Душица Жегарац, звезда српске и југословенске кинематографије, преминула је у 75.години. Радила је са низом истакнутих редитеља, а већ за прву главну улогу младе Рут Алкалај у „Деветом кругу“ (1960) Франца Штиглица добила је награду на фестивалу у Пули. Још две Арене донели су јој филмови „Опклада“ (1971) Здравка Рандића и „Посебан третман“ (1980) Горана Паскаљевића. За изузетан допринос уметности глуме Душица Жегарац је добила награду „Павле Вуисић“, a добитница је и највишег признања Југословенске кинотеке за допринос филмској уметности – Златног печата…
Фестивал италијанског филма почео је 21. маја у Југословенској кинотеци пројекцијом комедије„На путовању са Адел“ (In viaggio con Adele, 2018) редитеља Алесандра Капитанија. Манифестацију је званично отворио амбасадор Италије у Београду Ло Кашо, а многобројну, претежно младу, публику у Сали Макавејев поздравио је управник Музеја Кинотеке Марјан Вујовић. Амбасадор Кашо је истакао да је овај фестивал део програма којим се обележава 140 година од успостављања дипломатских односа између Италије и Србије и десет година од успостављања стратешког партнерства Рима и Београда…
У оквиру другог издања Недеље италијанског филма у свету – Fare Cinema и поводом 140 година дипломатских односа између Италије и Србије, Италијански институт за културу у Београду представља изложбу „Кораци“ Алфреда Пирија која се отвара у среду, 15. маја, у 15.00 часова у Југословенској кинотеци. Дело се састоји од низа огледала која су постављена на поду великог атријума на улазу у Кинотеку. Унутрашњи зидови зграде, заједно са експонатима Музеја Југословенске кинотеке, рефлектују се на површину огледала удвајајући се у њој и стварајући визију простора (и времена) који се стропоштава анулирајући нормално коришћење тог дела зграде…
Нови број часописа Кинотека, на чијој је насловној страни фотографија Алена Делона, доноси текстове о Харвију Кајтелу, Жан Лик Годару, интервјуе са француском редитељком Клер Дени и селектором програма Кан класик Жералдом Дишосоаом. Српска редитељка Ана Мариа Роси образлаже своју листу филмова за циклус Мој избор. Ту је и први део фељтона о редитељу Александру Саши Петровићу, као и први део сценарија „Мајстори, мајстори!“ Горана Марковића, који је и режирао истоимени хит филм из 1980. године…
На Фестивалу фантастике: Повратак у биоскоп 6, који се одржава од 17. до 23. маја у Музеју кинотеке, биће обележена десетогодишњица премијере првог домаћег дугометражног анимираног филма „Технотајз: Едит и ја“ Алексе Гајића. Током трајања фестивала публика ће моћи да погледа изложбу илустрација из филма, а 23. маја од 19 часова биће одржана трибина са аутором и затим пројекција филма…
Југословенска кинотека укључује се у Ноћ музеја, која се одржава 18. маја, изложбом фотографија чувеног редитеља Слободана Шијана под називом „Вртоглавица, фото-секвенце (1998–99)“. Изложба је постављена у галеријском простору у приземљу нове зграде Кинотеке (Узун Миркова 1). Аутор ће водити заинтересоване посетиоце кроз изложбу од 18 и 19 часова…
Доајен српског глумишта Михаило Миша Јанкетић преминуо је 15. маја у Београду у 81. години. Један од највећих глумаца на простору бивше Југославије у дугој и богатој каријери одиграо је више од стотину улога у позоришту, а огроман траг оставио је и на филму, телевизији и радију. Добитник је свих најзначајнијих глумачких и друштвених признања – Добричиног прстена, Октобарске награде, четири Стеријине награде, награде Удружења филмских глумаца за животно дело – Павле Вуисић…
Славна америчка певачица и глумица Дорис Деј преминула је 13. маја у 98. години у својој кући у Калифорнији, саопштила је њена фондација. Филмска публика памтиће је највише по главној улози у романтичној комедији „Шапутање на јастуку“ (1959) Мајкла Гордона, за коју је номинована за Оскара. Снимила је око 40 филмова и током 60-их година прошлог века важила за једну од највећих холивудских звезда. Добитница је награде Сесил Б. Демил за животно дело…
Мајски програм Кинотеке обележиће ретроспектива једног од најзначајнијих српских редитеља Александра Саше Петровића. Циклус Великани светског филма посвећен је америчком глумцу Харвију Кајтелу, а програм Фокус француском глумцу Алену Делону.
Различитим поводима биће приказан избор из опуса шпанске редитељке Пилар Миро и француске редитељке Ањес Варда. За програм Мој избор листу је саставила српска редитељка Ана Марија Роси. Кинотека ће бити домаћин Белдокса, Фестивала италијанског филма и Фестивала фантастике: Повратак у биоскоп 6. Уз сталне програме Нема среда и Документарни четвртак, настављају се и ревије Црни филм и Београдски филмоплов 1944-1963.
Угледни филмски посленик и публициста Милош Параментић преминуо је 25. априла у Београду после дуге и тешке болести у 65. години. Милош Параментић је био уредник и генерални директор Београд филма, уредник у ТВ Београд. Током девет година био директор Дирекције Феста и водио наш најпопуларнији међународни фестивал, као и Београдски фестивал документарног и краткометражног филма и фестивал домаћих остварења Софест у Сопоту. Био је један од коаутора значајног издања САНУ и Југословенске кинотеке „100 година филма у Србији”…
Српски глумац Војислав Воја Мирић преминуо је 23. априла у Београду у 87. години. Старије генерације памте га по изузетној улози у награђиваном филму „Дервиш и смрт“ (1974) Здравка Велимировића. У тој екранизацији романа Меше Селимовића упечатљиво је одиграо главног јунака Ахмеда Нурудина. Воја Мирић је рођен 7. априла 1933. године у Трстенику. Данас заборављени, а својевремено значајни филмски и телевизијски глумац остварио је у некадашњој Југославији око 70 улога од 1960. до 1986. године, када се повукао…
Глумац Игор Первић преминуо је 23. априла у Београду, након тешке болести, у 52. години. Рођен је 1967. у уметничкој породици. Још као дечак је играо у телевизијским серијама. У играном филму дебитовао је у „Црној Марији” (1986) Милана Живковића. Највећи део опуса, у којем је забележено педесетак улога, Первић је реализовао на телевизији. Последњих годину дана глумио је у серијама „Шифра Деспот”, „Ургентни центар”, „Жигосани у рекету” и „Немањићи – рађање краљевине”…
Од 19. до 22. априла на програму у Музеју Кинотеке је редовни циклус Мој избор, који је овог месеца саставио хрватски редитељ и сценариста Предраг Личина, аутор зомби комедије „Последњи Србин у Хрватској“. На његовој листи жанровских филмова америчко-британске продукције које највише воли су „Рио Браво“ (1959) Хауарда Хокса, „Напад на полицијску станицу“ (1976) Џона Карпентера, „Роки Хорор Шоу“ (1975) Џима Шармана, „Осми путник“ (1979) Ридлија Скота, „Плачљивко“ (1990) Џона Вотерса… Личина је у разговору за часопис Кинотека говорио и о поруци коју за јужнословенске народе носи његов актуелни филм, о утицају Серђа Леонеа и Џона Карпентера на његов рад, значају доброг сценарија, улози филмске критике и маркетинга…
Монографија „Милена Дравић: Више од уметности“ ауторке Татјане Њежић представљена је 15. априла у Југословенској кинотеци, у присуству чланова породице, колега и пријатеља српске и југословенске глумачке диве Милене Дравић (1940-2018). Ново издање, допуњено текстовима и фотографијама, објавила је Лагуна. На промоцији су, поред ауторке, говорили Верица Дравић, Јелисавета Сека Саблић, Дејан Мијач, Здравко Шотра, Радослав Зеленовић и Андреј Беле…
Шведска глумица Биби Андерсон, једна од муза чувеног редитеља Ингмара Бергмана, преминула је 14. априла у Стокхолму у 84. години, саопштио је шведски Филмски институт. У каријери дужој од пола века остварила је око стотину улога на филму и телевизији, у шведским и иностраним продукцијама. Најзапаженије улоге остварила је у Бергмановим филмовима „Седми печат“ (1957), „Дивље јагоде“ (1957) и „Персона“ (1966)…
Међународна федерација филмских архива (ФИАФ) доделила је своју годишњу награду за 2019. легендарном француско-швајцарском синеасти Жан-Лик Годару. Награда је уручена 11. априла у Лозани, на свечаности у седишту Швајцарске кинотеке, током 75. годишњег конгреса ФИАФ-а. Од 2001. године, када је ФИАФ награду добио Мартин Скорсезе за изузетан допринос заштити филмске баштине, ФИАФ своје признање додељује личностима ван света филмске архивистике, чија су искуства и лична посвећеност филму у духу мисије ФИАФ-а…
Априлски часописа Кинотека доноси текстове о великанима Душану Макавејеву и Џону Форду, о совјетске редитељима неме ере Григорију Козинцеву и Леониду Траубергу, интервјуе са Агњешком Холанд и Предрагом Личином.
Уз програм Београд-Холивуд објављени су текстови Грега де Кјура, Слободана Шијана и Јована Чекића, а уз Шок коридор биографија редитеља Дена Кертиса…
Отварањем изложбе фотографија Слободана Шијана „Вртоглавица, фото-секвенце (1998–99)” 3. априла у галеријском простору Југословенске кинотеке и приказивањем Хичкокове „Вртоглавице” (1958) у Сали Макавејев, започео је филмски програм Београд-Холивуд, који ће бити настављен до 7. априла у Музеју Кинотеке и затим до 13. априла у Дому културе Студентски град. Програм је организован поводом стогодишњице дипломатских односа између Србије и Сједињених Америчких Држава, а приредио га је Грег Де Кјур, независни кустос и писац из Лос Анђелеса који живи и ради у Београду…
Априлски програм Кинотеке обележиће ретроспектива Џона Форда у циклусу Великани светског филма и програм са десет дигитално рестаурираних српских филмова у пројекту Vip Кинотека. За програм Мој избор овог месеца листу је саставио хрватски редитељ и сценариста Предраг Личина. Нема среда посвећена је совјетској кинематографији, а Документарни четвртак италијанским и хрватским филмским журналима из доба Другог светског рата. Кинотека ће бити домаћин програма Београд-Холивуд, који обухвата и изложбу Слободана Шијана…
Поводом 95. годишњице од рођења Миодрага Петровића Чкаље објављујемо причу Чедомира Петровића „Пролазећи кроз Сталаћ“, сећање на његовог оца кроз анегдоту која сликовито показује размере популарности великог комичара.
Редитељка и сценаристкиња Ањес Варда, која је била једна од кључних фигура француског новог таласа, преминула је 29. марта у Паризу у 91. години. Током дуге каријере режирала је више од 50 остварења различитих формата. Добитница је низа награда, укључујући награду Европске филмске академије за животно дело, као и почасне Златне палме у Кану, која јој је свечано уручена 2015. године као првој жени којој је припало то признање. Крајем 2017. године уручена јој је Почасна награда Америчке филмске академије за допринос филмској уметности, чиме је такође постала прва жена која је добила то признање…
