Септембарско онлајн издање часописа Кинотека доноси интервјуе с редитељем Слободаном Шијаном и америчким глумцем Вилемом Дефоом, студије о великанима светског филма Луису Буњуелу и Брајану де Палми, текст о филму „Луди Пјеро“ Жан Лик Годара, образложење редитеља Ивана Икића за програм Мој избор…
Директорка Словеначког филмског центра Наташа Бучар открива публици Кинотеке у програму Мој избор свој лични укус, љубав према емоционалним темама, јаким женским ликовима и креацијама глумица, редитељској перфекцији… На професионалном плану залаже се за равноправан третман жена у филмској индустрији, критикује високобуџетне продукције које избегавају ризик и тиме уништавају оригиналност аутора, а копродукције у региону оцењује као успешан пример удруживања најбољих стваралачких потенцијала…
Директор Културног центра Град Дејан Убовић открио је у интервјуу за Кинотеку да је још као основац водио „филмски дневник” и да је и даље очаран одласком у мрак биоскопа. Листу за програм Мој избор описао је као скуп филмова о позитивним отпадницима и чудним карактерима с маргине, а нит која их повезује јесте љубав или потрага за срећом. За Убовића Фест је уметничка слава, телевизијске серије не прати, док програмима Кинотеке даје оцену пет плус…
Од 19. до 22. априла на програму у Музеју Кинотеке је редовни циклус Мој избор, који је овог месеца саставио хрватски редитељ и сценариста Предраг Личина, аутор зомби комедије „Последњи Србин у Хрватској“. На његовој листи жанровских филмова америчко-британске продукције које највише воли су „Рио Браво“ (1959) Хауарда Хокса, „Напад на полицијску станицу“ (1976) Џона Карпентера, „Роки Хорор Шоу“ (1975) Џима Шармана, „Осми путник“ (1979) Ридлија Скота, „Плачљивко“ (1990) Џона Вотерса… Личина је у разговору за часопис Кинотека говорио и о поруци коју за јужнословенске народе носи његов актуелни филм, о утицају Серђа Леонеа и Џона Карпентера на његов рад, значају доброг сценарија, улози филмске критике и маркетинга…
За програм Мој избор директор Филмског центра Србије Бобан Јевтић одабрао је француске класике због, како је изјавио за часопис „Кинотека”, Месеца франкофоније, али и зато што „воли тај спој лежерности и интелектуализма, хумора и претенциозности”. На његовој листи, која се приказује од 22. до 24. марта су „Очи без лица” (Les yeux sans visage, 1960) Жоржа Франжија, „Необична банда” (Bande à part, 1964) Жан Лик Годара, „Самурај” (Le samouraï, 1967) Жан Пјер Мелвила, „Прекид” (La rupture, 1970) Клода Шаброла…
Програм „Мој избор” у фебруару чини селекција британског филма коју је саставио свестрани Бранко Росић, новинар, уредник, писац, музичар, одликован Медаљом Британске империје за изузетан допринос промовисању и унапређењу културних веза између Велике Британије и Србије. У интервјуу за Кинотеку Росић открива шта га привлачи британској кинематографији, како је формирао укус на Фесту и у Музеју у Косовској, шта су му у младости значили филмови Иф, уз који је препознао да неће водити мејнстрим живот средње класе, и Квадрофенија, коју је гледала цела тадашња панк екипа, и то неколико пута недељно…
Филмове за јануарско издање циклуса „Мој избор” одабрао је Лазар Шећеровић, легенда града Београда. У интервјуу за наш часопис говорио је о првим годинама Феста, чувеним глумцима и редитељима које је имао прилике да упозна и угости у својој кући (некад првој дискотеци на Балкану „Код Лазе Шећера”, данас Дому Јеврема Грујића – музеју српске историје, уметности, дипломатије и авангарде), богатом културном животу наше престонице у другој половини прошлог века и значају који је филм имао за њега и његову генерацију…
За октобарски програм Мој избор филмове је одабрао Ден Тана, глумац, продуцент, члан Америчке филмске академије, али и успешан угоститељ, познат као „наш човек у Холивуду”. На листи су углавном класици који су му омиљени и о којима је имао прилике да дискутује с низом славних уметника од Орсона Велса до Карла Малдена. Од 11. до 13. октобра биће приказано девет филмова, различитих по жанру, темама, земљама порекла, од „Грађанина Кејна“ (1941) Орсона Велса до „Варљивог сунца“ (1994) Никите Михалкова…
За септембарски програм Мој избор филмове је одабрала кнегиња Јелисавета Карађорђевић . На њеној листи преовлађују комедије, али има и романси, драма, авантура из раздобља од педесетих до деведесетих година прошлог века. У интервјуу за часопис Кинотека кнегиња је говорила и о томе шта је највише привлачи одређеном делу, како је формирала филмски укус…
Познати телевизијски филмски уредник и музичар Роберт Немечек уврстио је у програм Мој избор, од 25. до 27. маја, неме и филмове из 30-их и 40-их година 20. века, желећи да представи нека заборављена ремек дела која је, како је изјавио у интервјуу за Кинотеку, још као дете гледао у Музеју у Косовској широм отворених очију. По Немечековим речима, то су заборављена ремек дела, визуелно снажна, која би морао да погледа свако коме филм није само пука забава…
Нови број часописа Кинотека доноси текстове о великанима домаћег филма Драгану Николићу и Милени Дравић, чији се Легат отвара у Југословенској кинотеци. Свој избор представља дугогодишњи телевизијски филмски уредник Роберт Немечек, док је рубрика Великани светског филма посвећена Кевину Спејсију, уметнику чије име данас носи одређени терет контроверзи. Поводом недавне смрти Милоша Формана преносимо исцрпни разговор који је забележио Динко Туцаковић приликом посете чувеног редитеља Фесту 1987. године…
Листу за програм Мој избор , који се приказује од 13. до 15. априла, саставио је креативни менаџер агенције „Њу момент” Лазар Сакан. Бирајући остварења и ауторе специфичне поетике, углавном из 90-их година, Сакан препоручује „Фарго“ Џоела и Итана Коена, „Ноћ на земљи“ Џима Џармуша, али и „Лет изнад кукавичијег гнезда“ Милоша Формана, а од домаће продукције омнибус „Како је пропао рокенрол“, који потписују Горан Гајић, Зоран Пезо и Владимир Славица…
За мартовско издање циклуса Мој избор листу је саставила продекан Факултета драмских уметности Ана Мартиноли, бирајући, како је изјавила, филмове које је гледала безброј пута и које би увек могла да гледа поново, неке због заплета, неке због упечатљивих ликова, дивне музике или асоцирања на сопствене животне ситуације. На листи су се нашли „Све о Еви“ Џозефа Манкиевича, „Доручак код Тифанија“ Блејка Едвардса, „Мајстори, мајстори“ Горана Марковића, „Бетмен почиње“ Кристофера Нолана…
Популарни хрватски глумац Јанко Поповић Воларић саставио је листу за фебруарско издање редовног циклуса Мој избор. У интервјуу за Кинотеку изјавио је да је бирао филмове који су му у разним фазама живота били на неки начин одређујући и приметио да се у већини њих осећа атмосфера носталгије и меланхолије. Од 9. до 11. фебруара биће приказани Вртоглавица Алфреда Хичкока, Последњи танго у Паризу Бернарда Бертолучија, Смрт у Венецији Лукина Висконтија, Меланхолија Ларса фон Трира…
Стални програм Мој избор за овај месец саставио је Бојан Слачала, гитариста, певач, аутор видео-спотова, ликовни уметник, оснивач бендова Artan Lili и Stuttgart Online. У интервјуу за Кинотеку каже да је филмове бирао на основу импулса и емоција, да код старих мајстора цени дух, стил и шарм, а пре свега добру причу, али и да без јаке и упечатљиве музичке теме нема великог филма…
Редитељ, сценариста, теоретичар филма Јован Јовановић саставио је листу за децембарски програм Мој избор. У интервјуу за Кинотеку Јовановић истиче да је бирао ремек-дела Б-филма и филм ноара, образлаже како је Холивуд изменио концепт аутора у Европи, поручује младим редитељима да се окрену интернету…
У програму Мој избор публика ће у новембру моћи да види филмове који су тргли и провоцирали нашег истакнутог редитеља Срдана Голубовића када их је први пут гледао и који су га натерали да заволи филм. У интервјуу за Кинотеку он свој избор описује као веома личан, а за одабране редитеље Ајзенштајна, Параџанова, Бергмана, Поланског… наводи да су велики аутори, маштовити, сугестивни, снажни и аутентични…
За стални програм Југословенске кинотеке Мој избор листу филмова у октобру предложио је министар културе и информисања Републике Србије Владан Вукосављевић.
На министровој листи су остварења која су обележила историју седме уметности: незаобилазни амерички филмови Казабланка Мајкла Кертиза и Грађанин Кејн Орсона Велса, затим европски класици Седми печат Ингмара Бергмана и Амаркорд Федерика Фелинија, као и два филма Акире Куросаве – Рашомон и Седам самураја…
Редитељ и сценариста Владимир Перишић, аутор вишеструко награђиваног дебитантског филма Ordinary People , одабрао је за данашњу публику Кинотеке, у редовном циклусу Мој избор, неке од филмова који су њему били најзначајнији током деведесетих, када је почео да се занима за седму уметност и био редовни посетилац Музеја у Косовској. За часопис Кинотека говорио је о свом идеалу филма као споја друштвене критике и иновативног филмског језика, попут остварења европских аутора из шездесетих и седамдесетих година 20. века, о томе да у савременој продукцији воли ауторе из Трећег света, али и о стању српске кинематографије, у којој припадници његове генерације редитеља никако да сниме свој други филм…
Постојала су времена кад није било избора најбољих филмова. У тим херојским годинама филм се пробијао кроз кафане, циркуске шатре, вашаре, забавишта, да би званична култура схватила да је рођена респектабилна уметност. Данас имамо листе најбољих, по жанровима, годинама, деценијама, по поджанровима, на свим странама, што је добро, подстицајно… Имам и ја листе по различитим угловима, жанровима, чак имам и листу својих „бенседин филмова”. Ова коју нудим, на љубазан позив људи који воде нашу Кинотеку (наш дом), није листа по мом мишљењу најбољих филмова. Ово су филмови које одавно нисам видео у биоскопу, а који су у мени оставили озбиљан траг и после неколико деценија…
Сценаристкиња, продуценткиња и редитељка Елма Татарагић из Сарајева уврстила је у мартовски програм Мој избор десет филмова које би, како каже, волела да види с колегама и пријатељима у биоскопу. За часопис Кинотека говорила је о омиљеним филмовима и ауторима, али и о актуелном стању продукције у Босни и региону, као и о својим новим пројектима…
У фебруарском програму Кинотеке Мој избор биће приказано девет дистопијских филмова које је одабрао хрватски филозоф, писац и активиста Срећко Хорват, аутор књиге „Будућност је овдје: Свијет дистопијског филма”. С Хорватом смо разговарали о вези између дистопијских филмова и реалности савременог света, о односу филозофије и филмске уметности…
У редовном програму Југословенске кинотеке Мој избор,, у децембру своју листу представља редитељ и сценариста Горан Марковић, с којим смо разговарали о критеријумима којима се руководио, о академији ФАМУ у Прагу, где се упознао са старим филмовима, о томе зашто на његовој листи нема домаћих остварења…
Када сам добио позив да саставим листу за циклус Мој избор дуго сам размишљао о томе по ком кључу бих могао да изаберем десет филмова. Схватио сам убрзо да ако би то било по критеријуму омиљени, онда би то за мене био претежак задатак на који не бих могао да одговорим, јер је моје филмофилско интересовање прешироко за један тако мали простор (волим да кажем да се мој филмски укус протеже од Џона Форда до Џона Вотерса). Одлучио сам да се фокусирам на период када је мој филмски укус полако постајао профилисанији, препознатљив у кратким и дугим филмовима које сам стварао и на којима сада радим.
Први пут када сам ушао у Кинотеку, у Косовској улици, имао сам 16 година, на наговор старије сестре којој је било мучно да ме гледа како траћим време, и која је била у бризи због мог тумарања и скитања градом. Нисам ишао у школу, то ме није занимало. Књиге су ми биле досадне. “Иди у Кинотеку, барем гледај нешто паметно”, рекла ми је сестра. Отишао сам у Кинотеку… Као што је главни јунак Трифоовог филма Човек који је волео жене почео да пише опседнут женским ногама, ја сам заволео читање и писање опседнут Бресоновим магарцем и читањем Буњуелове аутобиографије.
Гост програмског циклуса Кинотеке Мој избор у септембру је позоришни критичар и театролог, професор Факултета драмских уметности, уметнички директор Битефа Иван Меденица. У разговору за сајт Кинотеке каже да је бирао филмове које лично воли и оне које цени, неке као посвете граду Берлину, властитом детињству или новинарској професији, а неке по значају који имају у историји седме уметности. Није било лако, додаје Меденица, одлучити се за само 12 остварења, а представити жанровски, културолошки, географски разноврсну листу.
