БИБЛИОТЕКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ

Југословенска кинотека има специјализовану стручну библиотеку,  једину те врсте у нашој земљи, значајну и по светским мерилима, са изузетним фондом филмских наслова и богатом хемеротеком са око милион и по новинских исечака о филму и филмским ствараоцима, која постоји од 1949. године, и за чији је настанак и савремено организовање била заслужна Олга Добровић, њен оснивач и први руководилац. Фонд библиотеке који се састоји од преко 23.000 наслова монографских публикација, 60 домаћих и страних филмских и телевизијских часописа, представља изузетно културно и јавно добро, које је доступно како истраживачима и студентима, посебно Факултета драмских уметности, тако и најширој публици. Ова библиотека, је незаобилазна за све оне који су посвећени студијама и разним врстама  бављења филмом, али и за оне који би да употпуне своју филмску културу, знања о филму или просто имају жељу да буду информисани.

Историјат библиотеке

Интегрални део Архива Југословенске кинотеке је стручна и специјализована у области филма и телевизије, Библиотека Југословенске кинотеке. Оформљена је, испрва у оквирима Комитета за кинематографију владе ФНРЈ, 1949. године, а затим, када је Комитет 1953. расформиран, делује  одмах као виталан део Југословенске кинотеке, под надлежношћу Секретаријата за просвету НР Србије, па града Београда и Министарства за културу Републике Србије, у простору у Кнез Михаиловој 19.

Одмах јој је задата вишеструка функција: практично-истраживачка, просветитељска, научно-теоријска, и популаризаторска, уз њен конвеционалан библиотечки посао.

Библиотека Кинотеке је своје задатке испуњавала тако успешно да је, као својеврсна алтернативна академија драмских уметности омогућила стварање читаве плејаде синеаста (Погачић, Ђорђевић, Радичевић, Макавејев, Петровић, Павловић, Жилник, Година, Шијан, Паскаљевић, Марковић, Карановић, Драгојевић, Зечевић… да наведемо само неке), али и филмских новинара, критичара, теоретичара, универзитетских професора, историчара и естетичара филма и телевизије, мултимедијалних интелектуалаца, који су, са своје стране створили југословенску и српску кинематографију, и телевизију – и својим успесима прославили је широм света.

Библиотека Кинотеке у простору Кнез Михаилове је служила као официјелна редакција најутицајнијег филмског часописа „Филм данас“ који је 1958/59. издавала Кинотека, а у којој су, под уредничким вођством Владимира Погачића (тада већ славног редитеља и директора Кинотеке) писала највећа имена националне кинематографије и културе уопште: Макавејев, Петровић, Павловић, Вучићевић, Стојановић, Богдановић, Аћимовић, Стојановић, Глумац, Царина, Милошевић и др.

Библиотека данас

Библиотека Југословенске кинотеке данас чува изузетан фонд од преко 23.000 наслова о филму и телевизији, значајне колекције филмских и ТВ часописа, хемеротеку са око милион и по новинских исечака о филму и филмским ствараоцима, издвојених из 10 дневних листова и 4 недељника, и око 900 домаћих и 9.000 страних сценарија, синопсиса, књига снимања и дијалог листа страних и домаћих филмова. То је фонд који представља изузетно културно и јавно добро.

Библиотека такође чува легате наших истакнутих филмских стваралаца: Славка Воркапића, Радоша Новаковића, Владе Петрића, Душана Стојановића, Николе Мајдака, Дејана Косановића, Ванде Крајиновић и других.

Колекције укључују филмску периодику из целог света, најважније домаће и стране филмске часописе: Филм данас, Филмску културу, Филмограф, Sight and Sound, Variety, Motion picture Guide, Film Comment, и многе друге.

До почетка 21. века библиотека у Кнез Михаиловој је имала просечно између 1.000 -1.500 читалаца годишње, док их сада има око 500, уз разумљив отклон због развоја интернета и модерних начина комуникације, процеса дигитализације грађе и сл., па библиотека електронском поштом и осталим видовима електронске комуникације одговара годишње на око 1000 упита из земље и иностранства.

Од 2017. године Библиотека је чланица COBISS-а - националног кооперативног библиотечко-информационог система Народне библиотеке Србије.

У овом тренутку Библиотека Кинотеке је стационирана на две локације. Прва локација се налази у новој згради Југословенске кинотеке у Узун Мирковој 1, која је на располагању корисницима од лета 2016. год. и у којој је похрањен цео књишки фонд, периодика, као и сценарија и дијалог листе страних и домаћих филмова. Наменски је прилагођена потребама модерне билиотеке и њен централни део је савремено опремљена читаоница, са 24 читалачка места, слободнoм Wi-Fi везом, прикључцима за персоналне рачунаре…

У току је имплементација Видеотеке која, за сада, на неколико рачунара даје посетиоцима могућност да у читаоници гледају одабране филмове у издању Југословенске кинотеке.

Друга локација је на старој адреси, Кнез Михаилова 19, Спасићев пасаж, и њен фонд чине хемеротека и филмски каталози од педесетих година до данас, као и легати наших истакнутих филмских радника. Због своје историјске вредности, утицаја на развој домаће кинематографије, омогућавајући едукацију филмских радника, посебна сама по себи, она је незаобилазно место за све љубитеље филма.

Библиотека Кинотеке има широк профил корисника: од заинтересованих љубитеља филма, преко средњошколаца, будућих и садашњих студената уметничких академија (са посебним тежиштем на филм и ТВ), постдипломских студената најширег дијапазона студија из земље и иностранства, домаћих и страних универзитетских професора из свих области друштвених (понекад и техничких) студија, новинара, критичара, сценариста, редитеља, итд.

Важно је напоменути да Библиотека Југословенске кинотеке (на обе локације) функционише по принципу јавне читаонице, тако да она није "резервисана" само за ужи круг људи који на филмску уметност гледа из стручног угла, већ је на располагању свима које филм занима и желе да сазнају нешто више о њему и најновијим збивањима у свету филма.