Међународна конференција „Балкански филм на раскршћу: Од нитратног до дигиталног” у организацији Факултета драмских уметности биће одржана у оквиру Фестивала нитратног филма, у Југословенској кинотеци од 11. до 13. јуна 2017. године.
Конференција се реализује у сарадњи са Министарством културе и информисања, Министарством образовања, науке и технолошког развоја, Секретаријатом за културу Града Београда, Југословенском кинотеком, Филмским центром Србије и ФилмКултуром.
Теме конференције крећу се од филмске баштине и наслеђа, архива/филмских институција и транснационалне позиције филма у региону, до жанровских и стилских трендова у савременом балканском (српском, румунском, бугарском, грчком, итд.) филму, фестивалских тенденција, филмских копродукција и дистрибуције филмова.
Полазећи од нитратних почетака балканских филмских пионира до савремених дигиталних трендова, мапирајући регионалне везе, утицаје и обрасце, сличности и разлике развоја филма и кинематографије на Балкану, после прве конференције одржане пре две године у Атини, своја истраживања у Београду ће представити 50 учесника из 14 земаља. Међу њима је и Ђована Фосати, кустоскиња у амстердамском филмском музеју EYE (EYE Film Institute Netherlands) и водећа експерткиња из области дигитализације и рестаурације филмова, која је на ову тему објавила низ релевантних радова и књига.
Проучавање области којом се конференција бави до сада је најчешће било сегментирано, ограничено и затворено у националним оквирима. Зато ова конференција тежи да развије и унапреди транснационални приступ теми, надилазећи досадашње стереотипе „балканског” и егзотичног, а отварајући поље за критичко истраживање и анализу развоја филмског стваралаштва у Југоисточној Европи ‒ од историјског прегледа и репрезентације прошлости до представљања нових развојних пракси, трендова и стратегија.
У фокусу конференције наћи ће се с једне стране балкански филм као део европског идентитета и културе, а са друге стране анализа разноврсних могућности заштите филмова, од нитратних до дигиталних, а у складу са светским рестаураторским и конзерваторским праксама. Ова тенденција уједно се поклапа са иницијативом Југословенске кинотеке за формирање репрезентативне листе 100 најбољих српских филмова, насталих од 1911. године до данас. Изабрани филмови, проглашени за културно добро од националног значаја, у процесу су рестаурације и дигитализације, што ће у многоме побољшати очување историје националне и регионалне кинематографије, културног наслеђа и идентитета.
Теме конференције можете пронаћи на ЛИНКУ 1, а детаљан програм конференције на ЛИНКУ 2.
Програмски одбор конференције: проф. Зоран Поповић, Декан Факултета драмских уметности, Србија; проф. Невена Даковић, Факултет драмских уметности, Србија; проф. Предраг Велиновић, проф. Ђована Фосати, Универзитет у Амстердаму, Амстердам; Факултет драмских уметности, Србија; Електра Ванаки, Алтсине и Директорка Филмског центра Грчке, Грчка; др Гергана Дончева, Институт за балканске студије, Бугарска академија наука и уметности, Бугарска; проф. Мариан Тутуи, Хyперион Университy, Румунија; проф. Предраг Соломун, Академија умјетности универзитета у Бањој Луци, Бања Лука; Бобан Јевтић, Директор Филмског центра Србије, Србија; Александар Ердељановић, Директор Архива Југословенске кинотеке, Србија; проф. Александар Јанковић, Факултет драмских уметности, Србија доц. Александра Миловановић, Факултет драмских уметности, Србија; Маша Сеничић, ФилмКутура, Србија.